Најновије

ОГРОМАН СТРАХ ОД РУСИЈЕ: Нису ратовали преко 200 година а одједном улажу толико да се одбране од Путина!

Пре неколико недеља Шведска је обележила 205 година од потписивања последњег мировног споразума, што значи да ова скандинавска краљевина већ више од два века није била у рату. Иако је своје последње браниоце и ратне ветеране сахранила још крајем 19. века, Шведска није занемарила своје оружане снаге. Последњих деценија, додуше, издвајање за одбрану у сталном је опадању, али пре неколико дана влада левог центра, предвођена социјалдемократама, најавила је свеобухватно и повећано улагање у одбрану.

Шведска војска (Фото: јутјуб)

Неки су политичари изјавили како се ради о историјском повећању прорачуна за одбрану, а бројке указују на то да је заиста тако. Шведска је за своју одбрану пре 40 година издвајала 3,1 посто БДП-а, да би прошле године бројка пала на 1 посто. Зато ће одбрамбени прорачун с овогодишње 52 милијарде круна (око пет милијарди евра) до 2025. године нарасти на 84 милијарде круна и досегнути 1,5 посто БДП-а. Сваке године од 2021. издвајање за војску биће веће за додатних пет милијарди круна.

Конкретни планови још нису изашли у јавност, али изгледа да ће се улагати у све видове оружаних снага, а највише у копнену војску. Укупан број запослених у оружаним снагама, укључујући и цивиле, требало би с данашњих 60.000 до 2025. године да нарасте на 90.000. Копнена војска требало би да оформи четири нове бригаде, али профитираће и остали. Медији нагађају да ће оружане снаге, осим набавке 60 нових Грипена Е, задржати и модернизовати 95 старијих модела Грипена Ц/Д.

Страх од Русије

Дан победе, Русија, Москва, руска војска, војна парадарy Даy ПарадеФото: Тањуг/АП
У плану је и модернизација две старе и изградња још две нове подморнице, обнова радарског система и модернизација пет корвета. Зашто је онда земља, која већ више од два века успева да не само одржи неутралност него и да избегне војне ударе и грађанске ратове и политичко насиље унутар земље, одлучила тако нагло и значајно да повећа издатке за одбрану, односно за ионако добро обучене и модерно опремљене оружане снаге? Шведска је, истовремено, у добрим односима са свим својим скандинавским и балтичким комшијама. Одговор је у већ традиционалној забринутости, могло би се чак рећи и страху од моћне, агресивне, недемократске и не превише пријатељски настројене Русије.

- Руско понашање све је више совјетско па томе мора да се прилагоди и Шведска. С већом војском и напреднијом територијалном одбраном, бићемо спремнији и отпорнији, што може утицати на то да до рата ни не дође - једноставно је стање ствари објаснио Алан Видман, парламентарни заступник шведских либерала, који подржавају социјалдемократску владу. Балтичко море је ''меки трбух'' Шведске и поприште десетине инцидената годишње у којима долази до блиских сусрета шведских и руских војних летелица, до уласка руских авиона у шведски ваздушни простор и до појаве ''неидентификованих'' подморница у шведским територијалним водама.

И даље нису чланица НАТО

У свету којим доминира трговински рат САД и Кине, Брегзит и поступни пад америчког интереса за улогу међународног полицајца, Шведска је проценила да није лоше да ојача оружане снаге. Упркос сталном залагању грађанских странака десног центра, Шведска и даље није чланица НАТО, па с те стране начелно не може да очекује помоћ. А од свих земаља која имају излаз на Балтичко море, Шведска тренутно за одбрану издваја најмањи део БДП-а. Али, с обзиром на чланство у Европској унији, ипак није сасвим без савезника.

НАТО самит, Брисел, НАТО, СедиштеНа НАТО не могу да рачунају, Фото: Тањуг/АП
На трендове у шведској сигурносној политици указује и поновно увођење обавезног служења војног рока, који је укинут 2010 године. Иако је сваке године око 95.000 18-годишњака обавезно да се јави војним властима, заправо темељну обуку годишње прође тек њих 5.000, што је ипак довољно за редовну обнову оружаних снага и одржавање борбене спремности.

До новца преко новог пореза банкама

Напослетку, добро организоване и вођене државе попут Шведске неће се упуштати у креирање и јавно изношење стратешких планова ако немају јасну финансијску конструкцију. Будући да финансирање оружаних снага науштрб животног стандарда грађана не долази у обзир, влада је новац одлучила да потражи тамо где га има највише – у банкама. Пред новинаре су изашли министар одбране Петер Хултквист и министарка финансија Магдалена Андерсон и најавили да ће најмање четвртину потребног новца добити од наметања новог пореза банкама.

- Примећујем да су четири највеће банке прошле године имале добит од 112 милијарди круна (око 11 милијарди евра), што је три милијарде више него 2017. године - јасна је била министарка Андерсон.

Какав се то напад десио да је пореметио Трампов план мировног споразума са талибанима, сазнајте ОВДЕ.

Извор: index. hr

Бонус видео

Србија тоне под кредитима, нећемо моћи да враћамо дугове! | Бранко Павловић

Kњигу “Мрежни рат против Срба” можете поручити ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА