Доневски и његове колеге са са Универзитета у Токију и Универзитета Калтех у САД удружили су се у пројекат под називом "SilverRush" са циљем откривања најудаљеније структуре у свемиру, а значајан допринос открићу био је рад који је наш астрофизичар објавио прошле године.
Дарко, који је родом из Вршца, завршио је физику и астрономију на новосадском Прородно-математичком факултету, а постдипломске студије у Лајдену (Холандија) и докторске студије у Марсеју (Француска). Тренутно је постдокторски стипендиста Италијанске свемирске агенције и ради на Институту SISSA у Трсту, који се бави напредним истраживањима у областима природних наука.
Однедавно коуређује и води први научни радио-подкаст на српском језику.
Откриће овог тима привукло је знатну пажњу светске научне заједнице, а како објашњава Доневски, то је важно због тога што што мења наше досадашње разумевање о томе како се галаксије групишу у јата.
- Галаксије еволуирају, баш као и све друго у природи. Једна од најспектакуларнијих етапа ове еволуције је стварање огромних јата галаксија, које су најмасивније структуре у читавом свемиру и имају укупну масу од хиљаду милијарди сунчевих маса! Галаксије су, по тој особини да се групишу, налик птицама које лете у јатима. Научници данас зато покушавају да да развију нове методе како би те структуре пронашли и у најдаљем свемиру. То је кључно како би проучили физичке услове који су у васиони владали непосредно након Великог праска. На пример, занима нас да ли су тада постојали комплексни органски молекули – истиче Доневски, уз напомену да се испоставило да је детекција таквих група далеко тежа него што се чини.
Откривање тих далеких светова није лако, а према речима Доневског, главни проблем је што су та млада јата галаксија веома далеко, и често су од наших очију скривена прашином сачињеном од сићушних честица силиката угљеника насталим у свемиру.
- Посебан изазов је предвиђање где би јато тако малих и младих галаксија могло да постоји у свемиру. Пронаћи систем од 12 галаксија које интерреагују на малом простору у тако далеком свемиру је и за нас запањујући резултат. Примера ради, "Хабл" телескоп је снимио само једну од ових 12 галаксија у свом редовном прегледу неба – подсећа Доневски.
За откриће удаљених галаксија тим је користоио најпрецизнији оптички телескоп на земљи "Субару", који се налази на Хавајима. Снимљен је велики део јужног неба, а затим су те мапе претраживане не би ли се уочило повећање густине, што би сугерисало да у тим областима можда постоје протојата.
Како би заиста утврдили да је реч о повезаном протојату, морали су да пронађу начин да разумеју да ли се око тих малих, слабомасивних галаксија налазе налазе и неки џинови, сакривени у прашини, и управо се ту као кључним показао прошлогодишњи рад Доневског где је користећи инфрацрвени свемирски телескоп "Хершел" систематски трагао за оним галаксијама које имају екстремну термалну емисију прашине.
- Користећи тај метод, открили смо да се око нашег протојата налази неколико прашинастих џинова какве не очекујемо у тако раном свемиру. Слично као када пратимо еволуцију човека или еволуцију животиња, откривање овако младог протојата насталог у раној фази свемира је веома значајно за наше разумевање његове еволуције, јер попут археолога, сада постоји алат да се прати развој читаве једне структуре, од времена прошлог до времена данашњег – истиче Доневски.
Исповест српског официра о малтретирању на хрватској граници , прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
