Ових дана, пред Божић                                                               

Петар Петровић Његош, Стјепан Митров Љубиша, Марко Миљанов Поповић и Валтазар Богишић својим делом су утицали на формирање националне свести Срба у Црној Гори, као и власт, од времена Кнежевине  и Краљевине Црне Горе до смене власти пре рушења Берлинског зида и сукоба код „Жуте греде“ у Црној Гори. 

После Другог светског рата  на очување националне свести Срба у Црној Гори утицали су  велики сликар Петар Лубарда, академик, који је пред крај живота 1974.г. у аманет САНУ оставио писмо којим је захтевао да се увек када се  приређују његове изложбе нагласи да је  био по националности Србин. Данило Киш, академик и један од најзначајнјих  српских писаца, космополита,  средњевропског сензибилитета, потенцијални кандидат за Нобелову награду, сахрањен је по православном обичају. Михајло Лалић један од најзначајних југословенских писаца је родом из Црне Горе и књижевник из едиције 100 српских писаца.  Затим, Борислав  Пекић, академик, рођени подгоричанин, један од најзначајних  српских писаца, познат по ставу да је у политици битно и национално и демократско уверење и опредељење. И наравно Матија Бећковић, ровчанин, такође академик, чије јавно деловање није потребно посебно представљати. Сви су они својим јавним деловњем и књижевним делом утицали на свест и савест своје публике, па и  на ону која је случајно српске националности.

У погледу утицаја религије на тлу Југославије већ је 1967.г. уочено да је трећина становника религиозна. Године  1974.г. је забележен постепени пораст религиозности, а 1987.г. у време доласка Слободана Милошевића на власт у Југославији  су  половину становника чинили верници. И поред драме атеизације човекова потреба за  вером је дошла до издражаја. Наведени број верника је био карактеристичан тада за СР Немачку, Велику Британију, Северну Ирску, Данску, Француску.

Патријарх  српски Герман је од доласка на чело СПЦ 1958.г. до одлуке да се подигне  Храм Светог Саве 88 пута подносио молбу за наставак градње Храма на Врачару и 88 пута је молба одбијена, све  до лета 1984.г. када је градња коначно одобрена, а забрањено штампање сабраних дела професора Слободана Јовановића.  Ближио се епохални слом  самоуправног социјализма, друштвена и економска криза је бујала и религија је као вода нашла пут до људи.  Године 1970., обновљени су дипломатски односи са Светом  Столицом,  а  професор Михајло Ђурић је 1971. говорио о положају Срба и Југославији као већ тада  само  географском  појму.
Пораст религиозности осетио се  и  у Црној Гори.

Ипак, догађај који се  утиснуо у сећање многих Срба, посебно у Црној Гори био је рушење Његошеве капеле на Ловћену. Делови  српске елите  устали су  против рушења старог Његошевог гроба  ради  подизања новог гроба супротно последњој жељи владике. Многи писци, песници и уметници су, како су говорили осудили тај варварски чин комунистичких власти. Професор Михајло Ђурић је кривично одговарао и због осуде чина рушења капеле. Тај део елите је сматрао да се подиже  сппоменик Ивану Мештповићу, а не  Његошу. Данас је мало познато да је тим поводом  писац, дечији песник Душан, Душко Радовић, тада уредник Радија  и Телевизије Београд  написао песму:

                                                          Већи гроб за нову смрт
                                
Његоша подмићују
нуде му нову смрт и већи
   гроб
маме га у своју раку  у
   казамат
да га ставе под свој камен
   и своје страже
да једино они буду 
   надлежни за  његов 
    случај
да нам једино они могу
      препричавати његове
      праве мисли
да није мислио оно што је
      мислио
и да није написао оно што
    је написао
и да је одувек мислио оно 
   што  они мисле.

После ове  песме,од  1975.г. Душан Радовић је новинар „Борбе“.

Већ 1984.г. шеф катедре за Историју Југославије на Филозофском факултету у Београду др Бранко  Петрановић пише и говори да је  српски народ имао два антифашистичка покрета Четнички и Партизански. Предлаже и промену дана устанка у Србији, 31.август 1941.г. када су четници ослободили Лозницу под командом потпуковника Мисите. Др Веселин Ђуретић у књизи „Савезници и југословенска ратна драма“ рехабилитује  четнички покрет, а трибину држи у САНУ, о чему је ТВ Београд обавестила јавност у ударном другом ТВ Дневнику, у културној рубрици.  Власт све више  у кризи, нестало социјално, замењује националном демагогијом,  ширећи  фаталну идеологију, један народ у једној држави кроз политику хомогенизације народа  и диференцијације од противника, непријатеља. Реч непријатељ се све више враћала у политички „дрвени“ речник. 

Октобра 1988.г. после „јогурт револуције“ након митинга Срба и Црногораца са Косова, у Новом Саду, 6.октобра уз помоћ Милошевићевих акцијаша на улицама, срушено је  војвођанско руководство. Почиње Антибирократска револуција.

Из другог покушаја руши се  и црногорско руководство, фотељаша, јануара 1989.г. на улици, врло масовним митингом Милошевићевих акцијаша, у тадашњем Титограду и доводе се на власт омладински функционери у џемперима. Мило Ђукановић тада каже: „Година почиње у јануару“. Доведени митингаши су имали шајкаче и певали четничке песме. У Словенији се говорило „Европа сад“. Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић касније шетају будванским плажама са Добрицом Ћосићем који ни   тада још није стигао све  да каже. 
То ново младо  руководство подржава  јединице  ЈНА у опсади Дубровника 1.октобра  1991.г., осам месеци. Иначе  града који је под заштитом УНЕСКА.

У  нацистичком напад на Совјетски Савез 22.06.1941.г., нацисти су низали победе и потиснули Црвену Армију. Чак је део Руса почео да доживљава нацисте као ослободиоце. После скоро две недеље Стаљин је патријарха свих Руса Сергеја повукао из дубине Сибира пред микрофон радио Москве. Патријарх московски Сергије је позвао  Црвену армију да брани родну груду, православље, Русију, а не колхозе, совхозе или  Лењина и социјализам. И ситуација се променила на фронту, Црвена Армија је почела да ниже победе до Берлина. Национализам је одиграо већу  мотивациону улогу у одбрани државе  од социјализма!

Било је јасно да је нерешено национално питање у Југославији генератор национализма и да национализам има економско порекло, посебно у тада растућим напетостима између развијених и неразвијених република и да свака република има жељезару, Словенија чак три. Назирале су се републичке економије. Власт је на једном конгресу тврдила да је национално питање решено, на следећем да није решено. Који мењач то може да издржи?

Десетак година касније у Загребу су отворене народне кухиње са бесплатним оброцима, у Србији су  краће време дељени бонови за брашно, шећер, уље и кафу, пар непар систем за гориво, да би Србија  интервентним увозом 1983.г. увезла 20.000 тона масти, уља, брашна и тако даље. У Црној Гори је забележено неколико случајева узимања животних намирница из продавница. Микулићева савезна влада је 1985.г. извршила конфискацију девизне штедње грађана у домаћим банкама у  земљи и Западној Европи. Хитно су ангажовани ММФ, Светска банка и 600 западних банака да спасавају што се спасити може. Милошевић је планирао да 1988.г. кроз Зајам за привредни препород Србије прикупи од грађана  милијарду и двеста милиона долара, једва је скупљено 130 милона долара. Из тога је лако било закључити да одзив на мобилизацију 1991.г. неће бити нарочит. И није био. Јавило се 17% војних обвезника.

Булатовић је преминуо, а Маровић је у Београду и чека/нечека изручење Црној Гори ради издржавња казне затвора.

Дакле, садашње руководство Црне Горе је  онда  доведено у кабинете, а данас изриче последње опомене пред Божић, Митрополији црногорско приморској и   поново  се суочава са незадовољством грађана. Сартр каже: „Пакао су други“.

У току реформи, пошто се Служба  државне безбедности Србије, умножила у више примерака, стигла је  и да  17. јула 2009.г., на дан  његовог стрељања, положи венац на споменик пуковнику Михајловићу на Равној гори. Пре неколко година  њега је  Виши суд у Београду судски рехабилитовао, а рехабилитовала га је и домаћа историјографија. 

Правна служба  Скупштине Црне Горе утврдила ја да Предлог закона о слободи вероисповести није усклађен са Уставом и правним системом Црне Горе. У саопштењу Правне службе је наведено  да поједине одредбе Предлога закона нису карактеристичне за  правни систем.

Закон је ипак изгласан, уз примедбе Митрополије црногорско приморске и Демократског фронта. Васељенски патријарх је  поновио да Васељенска патријаршија признаје у Црној Гори једино Српску православну  цркву као канонску. Пре тога је упутио писменим путем исту поруку председнику Републике Милу Ђукановићу. Ђукановићи су из племена Озринића и слава им  је Аранђелов дан. Према Форбсовој листи најбогатијих председника држава — налази се на 20. мјесту у свету. Са богатством од 167 милиона долара (2017.г.) Ђукановићи су по богатству друга породица у Црној Гори. 
 „Политика“ преноси да је председник Ђукановић, уочи црквено народног сабора 20. 12. 2019.г.у манастиру Острог поручио : „Немојте нам се залетати, најљубазније вас молимо.“

Марко Милачић је 21.12. 2019.г. нагласио  да је Црној Гори отета  Његошева капела на Ловћену, додајући да је то био захтев Ватикана у писму тадашњем митрополиту Дајковићу („Политика“) у тренутку појачаног друштвеног електрицитета. Данас 31. 12. 2019.г. Марко Милачић је ухапшен у Подгорици у ходнику  Управе полиције, где је испитиван због  организације  протесне шетње у Подгорици. Пре три дана су из  притвора пуштени народни посланици Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Милун Зоговић, иако им није укинут посланички имунитет.

Одлуком Епископског савета  СПЦ,  Посланици у Народној скупштини Црне Горе који су гласали за спорни Закон о слободи вероисповести су сами себе искључили из Православне вере, тако да је свештенству и монаштву наложено да их искључи  из свих верских обреда. 

Међутим, Демокразска партија социјалиста је са својим челницима Бога и до сада доживљавала као највећег  конкурента.  

Паљења Бадњака на Бадње вече  је чин којим православни хришћани обележавају крај  Божићног поста и завршетак Бадњег дана чија садржина заввиси од богатства обичаја од средине до средине. Претпоставка је да су хришћани који у томе учествују крштени и да им то није испразни ритуал, или вечерња гимнастика уз ватру. Патријарх српски г.Иринеј је жељу председника Ђукановића да пали Бадњак оценио као лицемрје.

Дана 28.12.2019. дошло је до протесних шетњи у Црној Гори. Полиција је одговорила сузавцем и премлаћивањењм епископа Методија, кога је полиција оборила на земљу и тукла ногама и пенрецима. Митрополија је потврдила тешке повреде епископа, а полиција демантовала да је повређен.  Уосталом, ако му је толико добро зашто је пребачен  на ВМА у Београд. Полиција  је демантовала да је једном грађанину сломљен кук, а другом кључна кост.

КК Црвена Звезда није отишла на меч у Подгорицу и КК Будућност је забележила победу од 20 : 0. Изгледа да изјава председника Ђукановића није деловало убедљиво на руководство КК Црвена Звезда. Ако  је ситуација безбедна  и ако се  безбедност претпоставља, зашто је власт о томе  уопште говорила.   Са два скупа приведено је 45 грађана.

Патријарх српски, господин Иринеј је рекао да је народ  у Црној гори показао спремност да брани своје светиње и додао  „Чекамо даљи развој ситуације у Црној Гори, надамо се смиривању“.

Осећа се забринутост, стрепња и страх.   Божић се дочекује у грчу. Стигла је  и вест из будућности да ће просечна плата 2025.г. у Србији  бити 900 евра.

Срећна Нова 2020.г.

Ђорђе П. Мамула

Метју Палмер на страни Вучића! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Правда