У том документу, у делу који се односи на проширење, између осталог, наглашава се да је важно поштовање људских права и основних слобода, као и владавине права, допринос регионалној сарадњи и развој добросуседских односа. Ово последње укључује превладавање наслеђа прошлости, истинско помирење и решавање отворених питања. Загреб се "на папиру" заложио за отварање преговора са Албанијом и Северном Македонијом и најавио да ће подстицати и напредак Србије и Црне Горе, али уз пуно испуњавање постављених критеријума.
Већина је овакве формулације "прочитала" као најаву да ће Загреб, где год буде могао, убацивати клипове у точкове нашег европског пута. Очекује се да ће Хрватска, посебно сада када председава ЕУ, у свим телима Уније, а нарочито у оним који одлучују о отварању нових поглавља, инсистирати на дугачкој листи питања која су њој битна: од решавања судбине несталих, питања архива, границе, сукцесије, имовине бивше СФРЈ, положаја њихове мањине у Србији, до - суочавања с прошлошћу.
Иначе, Хрватска је проширење ЕУ званично унела у приоритете свог председавања, у оквиру тзв. четвртог стуба, који се односи на "Утицајну Европу". У овом делу програма стоји и да се веродостојност у међународним односима одражава кроз одговоран приступ према непосредном окружењу на Западном Балкану.
Хрватски премијер Андреј Пленковић поручио је, на маргинама церемоније преузимања председавања Савету ЕУ у Загребу, да ова земља има одговорност да промовише и подржи своје суседе са Западног Балкана на путу реформи и приближавања Унији. Он је позвао и да се самити ЕУ - Западни Балкан одржавају сваке две године.
Први следећи такав самит биће одржан у мају, у Загребу, а Пленковић је најавио да би до тада требало да се усагласе промене у методологији приступања Унији, на којима највише инсистира француски председник Емануел Макрон.
Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић раније је поручила да очекује да се Хрватска постави објективно и одговорно и да неће уносити билатерална питања у наставак преговора Србије са ЕУ.
Иначе, хрватски премијер Пленковић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен отворили су у петак седницу двеју влада и Комисије у Националној и универзитетској библиотеци у Загребу.
Фон дер Лајенова је нагласила да су четири приоритета хрватског председавања ЕУ - Европа која се развија, повезује, која штити и која је утицајна - такође и приоритети Брисела.
Хоће проширење, али да не буде брзо
Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да је кампања за председничке изборе у Хрватској показала да је председавање Хрватске Савету ЕУ споредна тема у односу на билатералне односе са Србијом.
“Хрватска се залаже за проширење, али не жели да се оно деси брзо, зато нерешена билатерална питања покушава да угура у процес приступања”.
Милановић избегао свечаност
Вишедневна церемонија почетка полугодишњег председавања Хрватске ЕУ започела је у четвртак у Загребу, уз присуство председника Европског савета Шарла Мишела, председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен и европских комесара. Хрватску су представљали одлазећа председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Пленковић. Новоизабрани председник Зоран Милановић, који ће функцију преузети у фебруару, одбио је да присуствује, иако је позван као бивши премијер, уз образложење да нема потребе да се на истом месту појављују изабрани и актуелни председник.
Прочитајте ОВДЕ зашто би лажна држава Косово могла да банкротира.
Извор: Вечерње новости
