Став владајуће структуре у Републици Српској по питању НАТО пута је већ годинама јасан – Српска прати Србију и бира војуну неутралност. За разлику од политичких представника Срба у БиХ, представници друга два народа желе да БиХ постане чланица НАТО савеза, без обзира на кораке које на овом путу прави Србија.
Међутим, стручњаци већ годинама коментаришу како је баријера Републике Српске према НАТО савезу већа од оне у Србији. НАТО је 2006. отворио Канцеларију за везу са Србијом и тада је она ушла у програм Партнерство за мир. Наредне године Србија је ушла у НАТО програм Процес прегледа и планирања (ПАРП), док је 2009. године Србија се сагласила са првим Индивидуалним партнерским програмом са НАТО (ИПАП). Програм је НАТО алијанса одобрила 2011. године, а две године касније НАТО је одобрио понуду Србије да у Крушевцу отвори први тренинг центар у области хемијске, биолошке, нуклеарне и радиолошке сарадње.
Стручњаци из Србије су коментарисали да се Србија у пракси понаша као партнерска земља, али да покушава умањити значај те сарадње због негативног става јавности у вези са НАТО-ом.
Директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић је недавно медијима рекла да је Србија у много бољим односима са НАТО него БиХ управо због “тврдоглавог понашања Додика и због опструкција које је он изазвао”.
– Дошли смо у ситуацију у којој је на подручју Србије 2018. одржана највећа НАТО вежба икада са неколико хиљада учесника, да је Србија недавно усвојила други циклус индивидуалног акционог плана ”Партнерство са НАТО” – да је први потпредседник Владе и министар спољних послова рекао да је јачање партнерских односа са НАТО један од приоритета државе Србије, што је изузетна оцена – рекла је она. Како је рекла, ставови Додика су можда и резултат руског утицаја, којег има и у Србији, “али и то је реалност која се мора тако посматрати”.
Да је Србија одмакла у сарадњи тврди и војни аналитичар Ђуро Козар.
- Република Србија је ушла у Партенрство за мир са НАТО када и БиХ, тачније 2006. године. Од тада Београд има изражену сарадњу са НАТО савезом кроз заједничке војне вежбе, разне семинаре и консултације – објашњава Козар. Међутим, он наглашава да Партнерсво за мир не значи да је земља већ у савезу.
- На то се мора чекати. Пре свега, питање је да ли та земља жели да уђе у НАТО или жели да остане у Партнерству за мир и да ли је спремна да испуни акциони програм који захтева испуњавање одређених услова да би се приближила НАТО савезу. То значи да сваке године треба да пошаље одређни годиши извештај. Тај извештај се овог пута у БиХ зове Програм реформи – објашњава Козар.
Додаје да Програм реформи није класични годишњи извештај, али има доста елемента који се могу под то подвести, те наводи још неколико кључних разлика између БиХ и Србије када је у питању НАТО савез.
- Србија нема позив за чланство. Она је партнер и не мора слати никакве годишње програме којима би се одређивао степен њеног приближавања том савезу. Србија је у том смислу, у положају партнера, ближе НАТО, а БиХ је нешто ближе члансту, али то још ништа не значи – рекао је он.
Објашњава да све државе морају да испуне много услова да би постале чланице, да се на члансто чека од шест до 16 година, те подсећа да је и Хрватска у НАТО чекаоници била девет година.
Са друге стране, Козар наглашава да Република Српска не може да се мери са Србијом када је у питању НАТО пут, јер је Српска ентитет, а НАТО са ентитетима нема никакве везе.
- То може да се мери на нивоу БиХ и то треба тако гледати. Не треба то посматрати као став Републике Српксе и Србије, већ као БиХ и Србију. Немамо ентитеске оружане снаге, него снаге на нивоу државе. Зато се однос НАТО пут не може пратити између Републуке Српске и Србије, тако ствари може да посматра само неко ко не зна уставно уређење БиХ – закључио је он.
Већи католик од папе
Шеф посланичке групе „Заједно за БиХ“ у Народној скупштини РС Един Рамић је недавно коментарисао да Србија више сарађује са НАТО-ом у односу на БиХ јер, како је нагласио, неки у РС желе бити мало већи католици од папе.
- БиХ не може кретати напред без договора три народа, јер уставна структура је таква да се на нивоу државе одлуке не могу доносити без сагласности свих чланова Предсједништва БиХ, Парламентране скупштине те представаника свих народа – рекао је Рамић.
Иранске ракете које су циљале америчке снаге вођене су руском сателитском технологијом! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Блиц
