Неке државе су наредиле тотални карантин. Друге само делимични, док га неке уопште нису спроводиле. Као резултат, сада можемо упоређивати исходе у различитим државама како бисмо тестирали питање које нико не жели да постави: Да ли је карантин направио неку разлику?
Да је карантин заиста променио ток ове пандемије, онда би број случајева коронавируса требало очигледно да буде смањен кад год и где год се карантин спроводио.
Ефекат је требало да буде очигледан, мада са временским размаком. Потребно је време да се новозаражени коронавирусом званично преброје, па бисмо очекивали да ће се бројке смањити чим би то време прошло.
Колико дуго? Број новозаражених требало би да опадне првог дана и да се то примети десетак или једанаест дана од почетка карантина. До шестог дана, број људи са првим симптомима инфекције требало би нагло да опадне (шест дана је просечно време за појаву симптома).
До деветог, или десетог дана, много мање људи би се обратило лекарима са погоршаним стањем. Ако би се тестови КОВИД-19 извршили одмах, очекивали бисмо да број позитивних случајева јасно падне десетог или једанаестог дана (под претпоставком брзих преокрета на тестовима).
Ако је судити из доказа, одговор је јасан: Карантин није имао великог утицаја на ширење коронавируса. Карантин није и не може бити узрок ових промена.
Пре свега, промена се догодила чак и у местима где карантин није спровођен, а тамо где јесте прелази су се углавном дешавали пре него што је карантин могао да има било какав озбиљан ефекат.
Разлог је тај што једнодневни преокрет резултата теста КОВИД-19 вероватно није постигнут ни у једној држави. Криве се постепено савијају надоле из разлога који претходе карантину, без јасних промена десет дана касније.
Иако не можемо поновити историју да бисмо званичницима показали да су погрешили, ствар је у томе што изненадних и драматичних промена које бисмо требали видети – нема.
Криве обично почињу да се савијају негде око истог броја преминулих (отприлике пет на милион људи), што сугерише да је стицање имунитета стада изазвао пад.
Другим речима, у овим подацима видимо не само недостатак доказа да су карантини довели до савијања криве, већ и доказе о врло раним фазама имунитета стада.
Тренутно можемо само нагађати, али ако је овај вирус сличан другима, његово јењавање се вероватно може приписати некој мешавини годишњих доба и постепеном грађењу имунитета стада.
Докази онда сугеришу да су тотални, обавезни карантини изискивали велике трошкове, са малим утицајем на спречавање ширења вируса. Не можемо да променимо прошлост, али требало би да избегнемо да поновимо исту грешку.
Резиме је јасан: Сви који су уводили карантин чинили су непоправљиву грешку уништавајући првенствено своју провреду уз низ штетних утицаја по станоцништво и државу.
Једина гаранција за превазилажење епидемије је стицање колективног имунитета.
Азербејџан напредује ка стратешком коридору - прети катастрофа. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs/ nationalreview. com
