Србија има свега 126 епидемиолога, што је апсолутно недовољно да се испрате сви контакти заражених када дневно имамо и више од 1.500 позитивних. Нико не може наћи хиљаде и хиљаде контаката, па је врло важно да сви носе маске, држе дистанцу и јаве се у ковид амбуланту чим примете и најмањи симптом.

На проблем мањка епидемиолога први је, пре два дана, указао др Срђа Јанковић, имунолог из кризног штаба, који је рекао да их Србија има свега стотинак и да не могу да испрате сваки контакт сваког зараженог. А епидемиолог и члан кризног штаба проф. др Бранислав Тиодоровић прецизирао је јуче да Србија тренутно има 126 епидемиолога.

- Али они су концентрисани у „Батуту“, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, а треба да буде покривена цела држава. Има и места која уопште немају епидемиолога, па се то покрива из подручних института и завода за јавно здравље. Међутим, овде није ствар ни у томе да ли ће епидемиолози да проналазе контакте, то могу да раде и лекари опште праксе и едуковани студенти и волонтери. Епидемиолози, пре свега, треба да организују рад, утврђују стратегију приликом појаве заразе у великим колективима, школама, вртићима... Ствар је у томе што то нико на свету сада не може да постигне ни ухвати јер су бројке енормне. Контакте код нас траже и домови здравља, и заводи, и институти за јавно здравље, али није исто урадити 100, 200, 300 па и 2.000 контаката и њих 20.000 - истакао је Тиодоровић и додао:

- Немојте бити сигурни да сте здрави и да вирус није стигао до вас јер сте, рецимо, млади и немате тегобе. Млади су највећи преносиоци вируса. Због свега тога је врло важно да сви носе маске, држе дистанцу, перу руке и да се редовно обавља дезинфекција.

Он је објаснио и да управо зато што је тешко похватати хиљаде и хиљаде контаката постоји скрининг.

- То вам је у простом преводу просејавање, а значи да испитујеш једну средину и у њој проналазиш новозаражене. Идеш циљно, у школу или радни колектив, или можда редакцију, део града. За то треба да имаш повод - да се повећава број првих прегледа или да одатле пристижу у болнице више него из осталих крајева. И баш зато су процене да има много више заражених, чак и до 10 пута, него што су званичне бројке - нагласио је Тиодоровић.

Професор је додао да су међу новозараженима доскоро млади старости између 20 и 40 година чинили 80 одсто, али сада се та подела помера ка старима од 40 до 60 година, којих је већ 40 одсто.

- То померање вируса у старије групе значи да се он лакше шири, а то значи и тежи облици обољења који ће напунити болнице. Али треба правити разлику између оних који покажу позитивност од оних који су болесни - рекао је и навео да нико жив не може све да тестира и да то не успева ни једној Немачкој, Француској, а тек не САД.  

Нове мере

Нове мере биће оног тренутка кад ситуација постане озбиљна да не може да се контролише. И није ту ствар у бројевима, већ у оцени ситуације. У Београду 1.000 новозаражених је као 200 у Нишу, па креће селекција мера. Прво скраћивање рада угоститељских објеката до 21 сат, па да нема музике и точења алкохола после тога. Друга фаза је још озбиљнија - затварање биоскопа, позоришта. Па смањење окупљања на 10 особа, и пет ако треба. И не мора то да буде цео Београд, може да буде део града - казао је Тиодоровић.

По чему ћемо памтити митрополита Амфилохија прочитајте ОВДЕ.

Извор: Курир