Најновије

ЦРКВА ПРЕД ВЕЛИКИМ ПРОМЕНАМА: Ево ко ће чувати трон, како се бира патријарх и да ли корона мења ствари

Патријарх српски према Уставу СПЦ требало би да буде биран најдаље три месеца од како се упразни престо. До тада чувар трона по правилу је најстарији митрополит, данас дабробосански Хризостом.

Илустрација (Фото: Јутјуб)

Патријарх Иринеј преминуо је данас у 90 години. Вест да је умро патријарх Иринеј стигла је након 15 дана тешке борбе са корона вирусом, коју је патријарх изгубио пошто му је здравствено стање нагло погоршано у ноћи између среде и четвртка.

Корона неизвесност

Колико ће времена Српска црква бити без патријарха тренутно је потпуно неизвесно јер пандемија Ковида 19 доводи у питање одржавање Сабора, а тиме и поштовање одредби из црквеног Устава.

Међутим, уколико све владике не могу да допутују у Београд, садашњи Устав омогућава гласање одсутним владикама и они могу овластити друге епархијске архијереје да уместо њих гласају. Али, један владика може бити опуномоћен само једним гласом. Да би се прибегло оваквом начину избора, с обзиром да је гласање тајно, владике би морале да покажу висок степен поверења једни према другима.

Како сада ствари стоје, грубо речено СПЦ је у ванредном стању јер је изненада остала без патријарха али и најстаријег митрополита, који заузима позицију мјестобљуститеља односно чувара трона. Додатно, упражњена је и ваљевска епарија, чији је епископ Милутин преминуо током првог таласа Ковида 19, а за избор патријарха морају да гласају све Епархије, односно њихови епископи.

Почивши митрополит Амфилохије био је мјестобљуститељ - чувар трона по упокојењу патријарха Павла. Он је патријарху Иринеју предао обележја поглавара СПЦ.

Шта кажу правила

Према правилима СПЦ улогу мјестобљуститеља преузима најстарији митрополит. Тренутно то је мало познати широј јавности митрополит дабробосански Хризостом. Према сазнањима он је касно синоћ кренуо из Сарајева ка београдској Патријаршији. Следећи по рангу је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

Међутим, ни црквена Влада није у ‘правом’ саставу. Синод месецима уназад фунцкионише у ванредном стању, јер није било Сабора, а тако нису ни бирани нови чланови. По правилу двојица од петорице мењају се сваке године. Тренутно најстарији по хиротонији у Синоду је владика бачки Иринеј. Уколико не дође до измена, и у ванредним околностима ипак, настави да се поштује досадашња пракса Српске цркве, редовним црквеним пословима треба да управља мјестобљуститељ- најстарији митрополит са члановима Синода.

Садашња ситуација у Српској цркви, која је, чињеница је, последица пандемије Ковид 19, пореди се у Цркви грубо речено са ратним стањем. Историјски гледано, једино условно речено слично стање је било током Другог светског рата. Тада је Црква остала без неколико епископа и патријарха.

Тадашњи патријарх Гаврило (Дожић) из манастира Острог одведен је у Немачку у логор Дахау. У Цркви је било потпуно ванредно. Митрополит са Цетиња је био под италијанском окупацијом, али се у Београду у том тренутку затекао митрополит Јосиф из Македоније, кога су бугарски војници протерали из Скопља. Тако је њему припала “улога патријарха” јер није имао ко други.

Како се бира патријарх

Иако се последњих година радило и најављивана је измена црквеног Устава па и дела око избора патријарха, до тога није дошло. Промена у избору поглавара требало је да врати овај процес на начин како су у једном тренутку њене историје бирани српски патријарси - простом двотрећинском већином.

Садашњи избор жребом изгласан је шездесетих година у време живота патријарха Германа. Први патријарх који је тако изабран је Павле, а потом и Иринеј.

За разлику од времена када је Србија била кнежевина и краљевина и држава имала директан утицај на избор патријарха, процес по ком је Црква одвојена од државе креће после Другог светског рата. Световна власт није имала законску могућност да утиче на избор и проглашење српског патријарха, као и на друга питања која се тичу унутрашње црквене аутономије.

У стручном чланку о начину избора патријараха и митрополита, протојереј ставрофор Велибор Џомић пише да је Устав СПЦ од 1931. до данас претрпео више измена, а једна од њих тиче се увођења система избора патријарха жребом. Бира се између тројице кандидата изабраних на Сабору тајним гласањем и апсолутном већином. Како се наводи, важећи начин избора патријарха у Уставу СПЦ на најбољи могући начин штити унутрашњу црквену аутономију.

Будући патријарх се може бирати између активних епископа који управљају епархијом најмање пет година. Избор патријарха се у јавности различито тумачи као - избор коцком, из коверата које су у шеширу. Све то није тачно.

Овако изгледа избор патријарха:

Призива се Свети Дух, а потом утврђује листа имена архијереја, који имају право да буду бирани за кандидата за патријарха. Најстарији архијереј по посвећењу отвара гласање за - првог кандидата. Уколико нико од архијереја не добије апсолутну већину у првом кругу 50 одсто плус један глас, гласање се, након саопштавања резултата гласања, понавља. И тако све док се не изабере први кандидат. Уколико је кандидат изабран у првом кругу гласања – његово име се уписује на папир и ставља у коверту. На исти начин се с неограниченим бројем понављања, бирају преостала два кандидата.

Када се добију имена три изабрана кандидата за патријарха коверте са њиховим именима се стављају у Свето Јеванђеље на Светом престолу у олтару патријаршијске капеле Светог Симеона Мироточивог. Изборни сабор позива једног од најстаријих архимандрита, искључиво игумана манастира, да након пред Светим Престолом и целим Сабором - са највећом побожношћу и честитошћу извуче један коверат и преда га председавајућем. Председавајући - најстарији архијереј по посвећењу, отвара коверту, извлачи цедуљу са именом кандидата и чита име новоизабраног Архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског.

Коверте и процедура

Након тога, отварају се и коверте са именима преостала два кандидата. Прописана је обавеза да се целокупан материјал Изборног сабора чува у архиви Светог Архијерејског Синода. Након проглашења имена новог патријарха, архијереји говоре да је достојан, честитају и честитајући, узимају благослов од новоизабраног патријарха. Име новог патријарха се, након тога, обзнањује народу и државним властима, а наредног дана се заказује његово устоличење у Саборној Цркви у Београду и касније у Манастиру Пећка Патријаршија као древном седишту пећких српских архиепископа и патријараха.

Кина и Русија праве најјачи пакт. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS