Док се ових дана нагађа да би Доналд Трамп могао да помилује Џулијана Асанжа пре него што напусти Белу кућу, појавио се аудио-снимак који доказује да је оснивач Викиликса упозорио Стејт департмент 2011. године да предстоји објављивање нередигованих депеша које би могло да угрози неке људе. Министарство које је тада предводила Хилари Клинтон ништа није предузело поводом тог питања. И тадашња и садашња администрација оптужују Аустралијанца да је безобзирним објављивањем „сировог” материјала угрозио америчке интересе и изложио ризику доушнике, дисиденте, новинаре и активисте за људска права из целог света.
Звучни запис се појавио ових дана на америчком истраживачком порталу „Проџект веритас”, наклоњеном десници. Снимак потврђује тврдње Асанжових адвоката, изнете у фебруару на суђењу у Лондону, да је узбуњивач чим је сазнао да се спрема објављивање нередигованог материјала покушао да упозори Клинтонову како би се заштитили људи који би тиме били доведени у опасност.
Викиликс је у априлу 2010. добио од припаднице америчке војске Челси Менинг 250.000 строго поверљивих депеша и исте године у новембру објавио их је у сарадњи са неколико листова, укључујући „Њујорк тајмс”, „Гардијан” и „Шпигл”. Један новинар „Шпигла” је сведочио на суђењу да је Стејт департмент био укључен у нужно редиговање докумената. Депеше су садржале поверљиве податке из амбасада и са ратишта, као и детаље о погибији цивила у Ираку, наневши велику штету САД.
Међутим, следеће године је немачки активиста Данијел Домшајт-Берг, који је претходно избачен из Викиликса, планирао да постави на интернет све нередиговане депеше. Асанж је тим сазнањем више пута звао Стејт департмент да га упозори и чак је нудио помоћ да се смањи штета. Објављени подаци би били неупотребљиви без шифре. Међутим, њу су два новинара „Гардијана”, верујући да је привремена, објавила мало раније у својој књизи о Викиликсу као наслов једног поглавља, а јавности је на то указао немачки лист „Фрајтаг”. Адвокати су рекли Викиликсу да једино Стејт департмент може преко суда да покуша да спречи објављивање нередигованих депеша и откривање лозинке. Међутим, министарство предвођено Клинтоновом није интервенисало преко судова.
На снимку од 75 минута се чује како Асанж каже Клифу Џонсону, адвокату Стејт департмента, да постоји могућност да се на интернету пронађу и уклоне шифроване депеше пре него што људи сазнају шифру. Рекао је да Викиликс то не може сам да уради, али да је он лично спреман да помогне Стејт департменту. Нудио је и да неко из америчке амбасаде у Лондону дође код њега на консултације (тада је био у кућном притвору), али то се није десило.
На крају је сајт „Криптом”, повезан са „Пајрат бејом”, први објавио сирове документе, поништивши деветомесечни труд Викиликса и новинара да у сарадњи са тимом Стејт департмента прекрију осетљиве податке. Напослетку је и Викиликс објавио нередиговане депеше. Професор Тревор Тим, директор Фондације за слободу штампе, рекао је сведочећи у септембру у случају за изручење Асанжа САД, да чак и да је Викиликс први објавио нередиговане документе „ниједан суд није никада рекао да је објављивање имена у таквом случају незаконито”.
Данима се спекулише да би Трамп могао да помилује Асанжа, што од њега тражи велики број активиста, новинара и политичара. Спутњик пише да је још увек актуелни председник САД изгледа наклоњен Џејмсу Окифу из „Проџект веритаса”, који је објавио снимак. Асанжови адвокати су почетком године рекли да је Бела кућа нудила Аустралијанцу помиловање 2017. ако каже да Русија није имала везе с хакованим мејловима Демократске странке које је Викиликс објавио 2016. и који су утицали на изборни пораз Хилари Клинтон.
Барак Обама је, подсетимо, пред одлазак с власти помиловао Челси Менинг, која је била осуђена због шпијунаже и крађе докумената на 35 година затвора, а одслужила је седам. Британски суд би требало 4. јануара да донесе одлуку да ли ће изручити Асанжа САД, где би за шпијунажу могао да добије до 175 година затвора.
Како Мосад преко филмова и серија врбује регруте, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
