Аналитичари међународне политике почели су да разматрају могућност неке војне акције, за коју би, сви се слажу, Кина имала средстава.
- Нећемо дозволити да било ко, било каква сила повреди или окрњи кинеску свету територију -саопштило је у новембру министарство одбране.
Мада кинеске дипломате упорно тврде да су им намере мирољубиве, др Оријана Мастро, аналитичар за међународне студије Универзитета Станфорд, изјавила је приликом дебате америчког Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС) да је уверена да ускоро предстоји војни сукоб.
- Не делује као да се Кина спрема за мир. Њено оружје није дефанзивно. Било да је реч о манифестацији војне моћи ратним бродовима, или наручивању носача авиона, оно што јасно можемо да видимо јесте да стварају војску која ће им омогућити да силом преузму територију коју сматрају својом - изјавила је она.
Ратна реторика достигла врхунац
За време Си Ђинпинга кинеска ратна реторика достигла је врхунац.
- Кинески народ не жели рат, али смо са неколико суседних земаља у сукобу око територија које су изазвале САД да би се супротставиле Кини – констатовао је у септембру "Глобал тајмс", пропагандни сервис Комунистичке партије.
Суседне земље се не би сложиле по питању изазивача, пише nzherald.co.nz. Кина је у спору са Филипинима, Вијетнамом, Јапаном, Малезијом, Индонезијом, Брунејом, Јужном Корејом, Сингапуром и Тајваном. Има спорове око земље са Русијом, Индијом, Непалом, Бутаном, Лаосом, Монголијом, Тибетом и Мјанмаром, али циљна публика нису ти суседи, већ остатак света.
- Као прво, морамо јасно ставити до знања да је друга страна та која крши постојеће стање. Друго, морамо да објаснимо да је друга страна провокатор у сложеној ситуацији - тврди уредник „Глобал тајмса“ Ху Сиђин. Према његовим речима, сваки сценарио мора бити такав да оправда поступање Кине. Само тако „може да се започне праведан рат“.
Морални маневри
- Кина мора бити земља која има храбрости за борбу. А она треба да се заснива на снази и моралности. У нашим рукама је моћ, разумни смо и без страха ћемо бранити линију преко које нећемо прећи – пише кинески пропагандиста.
Како би у то уверила и остатак света, Кина инвестира у кампању за ширење утицаја и дезинформација.
Друга тактика је стварање утиска да су доведени пред свршен чин. Гласно и упорно прокламовање власништва, окупирање спорних територија, присиљавање трећих страна да то прихвате - то је сценарио који се одиграва на Хималајима у Источном и Јужном кинеском мору, пише портал nzherald.nz.co.
- Кина је сила у успону коју идеолошки одбацују САД и Запад. Земље које имају територијалне спорове с Кином наклоњене си једна другој. Ако Кина одлучи да крене у рат са суседном силом, међународна заједница ће фаворизовати слабију страну. Били такви потези оправдани или не, морални ризик је висок - изјавио је Ху.
Али да ли руководство Комунистичке партије верује да се ризик исплати?
- Шансе су против мира. Кинеске платформе ће највероватније доћи у контакт са онима Сједињених Држава или њихових савезника. А то ће довести до уништавања имовине и смртних случајева који би - нарочито у данашњој политичкој клими - могли да прерасту у рат - каже др Мастро.
Игра моћи
Председник Си, као и већина ауторитарних лидера, изградио је моћ играјући на карту националног поноса. Да би задржао власт, мора да пружи резултате.
- Знамо да је Си Ђинпинг велики националиста. Много пута је, на пример, рекао да је поновно уједињење са Тајваном неопходно да би се кинеска нација подмладила – истиче др Оријана Мастро.
Она тврди да већина ратова почне када су лидери уверени да ће војна сила обезбедити ресурсе, моћ, славу и престиж, те да ће исход оправдати губитке.
- Кинеско руководство очигледно верује да је најважнији задатак да поврати контролу над оним што сматра својом територијом- каже она.
Мада би Комунистичка партија радије приблегла економским и дипломатским средствима, постоје наговештаји да губи стрпљење.
- Морамо бити јасни, потпуни повратак тих територија под контролу Кине не може се обезбедити тим средстивма – каже Мастро.
Индија се никада добровољно неће одрећи територија на Хималајима, Тајван се неће тек тако одрећи демократије и независности, а Вијетнам, Јапан и Филипини не могу себи да дозволе да изгубе традиционална риболовна подручја.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 28, 2020
Извор: Блиц