Пише: Сергеј Трифуновић
Извини Александре Вучићу
Извини што те враћамо у период живота из ког вучеш најдубље комплексе, али поново ћеш морати да се играш сам. Извуци своје крпене лутке, своје Вулине, Слине и Бизоне, направи сцену какву год желиш, али овог пута без нас у улози статиста у театру апсурда у који покушаваш да сместиш наше животе.
Хвала ти на великодушним понудама, али схвати већ једном: ја нећу да се играм са тобом. Ни за 500 хиљада евра, ни за цензус од 3 одсто, ни да бих био Дачић уместо Дачића. Ја сам у ову игру ушао не да бих се играо са тобом, већ да бих те победио и вратио те на ђубриште историје где и припадаш. Али овог пута без рециклирања.
Зашто више не учествујемо у твојим представама?
Зато што се налазимо у згради која се некада звала Дом синдиката. Некада, док је постојала и држава. Данас су синдикати уништени, а радници понижени и обесправљени.
Зато што је преко пута нас Дом омладине, а ви нашу младост терате из земље. Зато што ваша држава мрзи нашу децу.
Зато што нас воде ваше сељачине, бахате, необразоване и корумпиране набрекле пијавице које исисавају живот из овог народа, док поштени сељаци у сабласно испражњеним селима гледају у небо надајући се да ће им оно дати шансу да преживе, мислећи о деци која су отишла у непознато без намере да се икада врате у своје родно место.
Зато што сте опљачкали све што се опљачкати може, али достојанство вам не дамо.
Зато што смо слободни грађани.
Зато што живимо у прелепој земљи, у Европи која је најбоље место за живот икада и зато што не пристајемо да верујемо да су чемер, несрећа и сиромаштво наша судбина.
Зато што не може.
Да се разумемо једном за свагда: ово није повлачење. Тек ћемо радити и тек ћемо цепати ципеле како бисмо охрабрили људе да јасно и гласну кажу: Не пристајем на понижење. Један Александар Обрадовић вам је пореметио систем, почела је да вам се клима кула од карата за коју сте веровали да је непробојни бедем, а тек ћемо сазнавати колико храбрих, истрајних, сјајних људи има ова наша земља. И ви то више не можете да зауставите.
Нећемо дозволити Вучићу да нас попут Шешеља користи као средство за плашење међународне јавности. Вратићемо Србију у свет, али и свет у Србију. Повратак света у Србију означиће крај владавине малограђана, скоројевића и карикатура какве ни Нушић није могао да опише.
На крају размишљам како поново стојим пред вама, након 20 и више година и опет иста прича: миленијум се променио, али они су остали исти. И наши проблеми су остали исти. Ја не волим обећања и не дајем их често. Али вечерас ћу направити изузетак и иза овога стојим свим својим бићем: Наша деца неће младост провести борећи се против радикала и милошевићевих испрдака јер овог пута ћемо посао довести до краја и биће заиста ГОТОВО.
Прочитајте ОВДЕ све о новом скандалу у режији СНС.
Извор: Правда