До тада, међутим, пројекат треба да превазиђе одређене потешкоће. Споразум о намерама који су пре две године потписале тадашње две министарке војске, Флоранс Парли и садашња председница ЕК Урсула фон дер Лајен, запео је у међувремену због поделе "колача" међу индустријским концернима који би требало да тенк ставе на гусенице.
Очекује се да би, сада, пројекат могао да се убрза, али "Главни борбени систем на земљи" (МГЦС), како се (у овом тренутку) зове овај будући супертенк, неће ући у употребу пре далеке 2035. године.
МГЦС је намењен као замена за познате тенкове, француски "леклер" и немачки "леопард 2", који су базирани на застарелој технологији седамдесетих и осамедесетих година. У жаргону га зову још и "леопард 3".
Замишљен је тако да одређује и идентификује претњу на великој раздаљини, док се технологија, у вези с окретношћу, материјалима и јачини удара још разрађује.
То би, с једне стране, требало да буде велики плус у престижу и ојачању европске одбрамбене политике. С друге, међутим, многи већ сада постављају питање корисности тако гломазних оруђа у савремено доба. Тенкови тешки шездесет, седамдесет тона нису се баш показали као успешни у борбеном окружењу. Тешко их је транспортовати, а ако путују железницом пруге морају да буду у беспрекорном стању.
Исламска држава је последњих година уништила неколико "леопарда 2" које је Турска купила од Немачке. Индикативан је податак да Французи, од 222 тенка "леклер" колико их поседују, тренутно ниједан не користе у спољним операцијама!
Они који се противе гломазним системима, истичу да је будућност у лаким и окретним возилима, баш као што беспилотне летилице могу често да буду много корисније од борбених авиона.
Авион тек 2040.
По неким проценама, нови француско-немачки тенк би можда могао да се појави, чак, 2040. године, када би требало да се у састав уведе и нови заједнички авион, чији се први прототип очекује 2026. За припрему пројекта летилице коју конструишу комшије с две обале Рајне, а чему су се прикључили и Шпанци, одвојено је у првој транши 65 милиона евра пре годину дана, док је о другој тури, од по 77 милиона које треба да одвоје Париз и Берлин, у среду поподне одлучивао Бундестаг. Шпанија би требало да дода 20 милиона.
Прочитајте ОВДЕ зашто букти шпијунски рат између Русије и САД.
Извор: Вечерње новости
