Најновије

"Мило неће бити срушен литургијским појањем!"

Данас је велики празник у Србији. Сретење Господње када је Карађорђе 1804. год. подигао народ на први Српски устанак. Није се више могао трпљети Турски зулум и харач и устанак је почео. Вођа је био човјек из народа, домаћин Богом дат да има врлине које красе предводника. Најумни Црногорац, цијенећи такву жртву пише ,,Посвету праха оцу Србије,, у Црногорској Библији Горски Вијенац. Његош је знао да цијени храброст и памет великог вожда. Ту је нераскидива веза, као и све везе Србије и Црне Горе.

Мило Ђукановић, Цетињски манастир (Фото: Јутјуб/Правда)

Пише: Велимир Ераковић

Данас је у Монтенегру друго вријеме. Његоша су избацили из употребе, јер оваквој држави не треба неко ко ће их увјек подсјећати да су Срби. У данашњем Монтенегру није досадно. Живи се један од најтурбулентних периода њене историје. На дјелу је народни бунт против закона о слободи вјероисповјести или Црквена револуција. Толики народ на улице је извео сам режим и хвала му на томе.

У приватној држави Мила Ђукановића, последњег европског диктатора и аутократе, обогатили су се он, брат, сестра и његови тајкуни. Живе раскалашно, богатећи се на туђ рачун. Сиротиња једва саставља крај са крајем, мучи се да опстане економски а ево сада и духовно. Мучи се да сачува здрав разум и светиње. Српску Црну Гору са којом се сада поноси васколико Српство. Оно што је режим урадио вријеђа национална осјећања ,здраву логику и достојанство свакога слободног човјека. Ко зна шта све има у глави монструм који по цијени крви жели да остане на власти. Не вјерује никоме, не зна ко му је лојалан, ко није, углавном је у тоталном делиријуму. Притиска Србе колико може, провоцира, католицима гарантује имовину а нашу би отимао. У грдним наумима које има спречавају га литије, које бројем народа који учествује у њима превазилазе и највеће оптимисте. 250 хиљада вјерника шета и чека крај владавине Мила Ђукановића.

Моје је мишљење, кад црква већ не жели мијешање политике у овај проблем, да литије морају да изњедре новог Карађорђа. Литургиским појањем и молебанима црква ће окупити народ, али Мило неће отићи нити повући закон. На Господу је да изњедри неког вођу, какав је био Карађорђе и да се ова фарса дуга тридесет година завршава. Доста је тлачења и малтретирања Срба. А ми морамо остати уз Епископе, на путу вјере, наде и љубави. На путу предака, између почетка и краја, окренути Богу и вјери у њега, жељни боље будућности и побједе. Угледавши се на прађедове, на храбре људе из нашег времена, идемо даље, чекајући новог Карађорђа, побједника, у нади да нам се неће судити по томе колико смо пута пали, већ колико смо пута после пада устали.

Србијо, срећан ти дан државности, буди нам вјечна мајка, утјеха и ослонац.

Курти проговорио о споразуму Београда и Приштине! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА