Пише: Ђорђе П. Мамула
Велики сатиричар Радоје Домановић је напамет знао „Горски вјенац“ и неки професори књижевности су, проучавајући његово дело увидели да је њему као животни узор у погледу морала, чојства и јунаштва, била Његошева Црна Гора. Ту Црну Гору он је упоређивао у погледу етике „Горског вјенца“ са Обреновићевском Србијом свога времена. Зато је његова сатира била тако оштар корбач по властодржачкој власти Обреновића, врло иронична, саркастична и немилосрдна. Данас су и Његош и Домановић наши савременици.
Власт у Црној гори и даље изазива у клинч Митрополију црногорско-приморску. Министри су слуге народа, а власт само сервис грађана. Али, то пише у књигама. А коме је од њих на власти до књига данас или јуче. Афера коверат траје ли траје. Афера државни удар је исмејана од већег броја грађана, а Демократски фронт обелодањује нове афере. Дритан Абазовић из Уједињене реформске акције сматра да садашња власт у Црној Гори нема више капацитет да предлаже или предузима било шта и чини било какве политичке кораке.
Власт је крајње неспретно и неосновано, предложила закон о заправо неслободи вероисповести. Потврдило се још једном да је Нушић итекако био у праву када је у „Власти“, описујући министраску власт, рекао да на тој висини власт ништа не види, а понекад јој се заврти и у глави.
Крајем јануара ове године, негде око Светог Саве, на Телевизији „Вијести“, требало је да се одржи дуел између правних експерата супротстављених страна, власти и СПЦ, поводом Закона о слободи вероисповести. Међутим, гледаоци су видели да нико из правног одбора ДПС није дошао на дуел. Нико. Чак ни писци нацрта закона. Очекивао сам да ће то бити бар потпредседник Владе Пажин. Међутим, он није дошао са говором којим је бранио Закон. Нити је неко од осталих челника ДПС пожелео да бар имитира Пажина. Могло се очекивати да ће доћи председник владе Душко Марковић да, ако ништа друго, а оно бар још једном запрети, онако љут, по други пут, поново последњи пут, преосвећеном Митрополиту црногорско-приморском господину Амфилохију и свим верницима у литијама. Зато је власт потребно пуштати што више пред камере са микрофонима да говоре, што више да говоре. Само их пуштати, јер одлично сведоче против себе у пролазности своје маленкости. Тако важни у својим очима, а све мањи.
Могу замислити како ли се осећају речи из тог Закона сада, када се осврну и виде да више нико жив од власти не стоји иза њих. Сви јунаци ником поникоше и у Црну Гору погледаше.
Тај недолазак правних стручњака из ДПС, је била најјача порука ДПС и Црној Гори да види како се изгубљено поверење не враћа. То је био директан телевизијски пренос политичког пораза. Власт у Црној гори све више подсећа на фудбалски клуб Арсена“. Наиме и они као и Арсенал, кад год могу, не пропуштају прилику да приме гол. Па и из даљине.
Ни прва новинарска пера „Побједе“ нису дошла да замене политичке личности. А имају идеје, интелигентни су, образовани, срчани. Али, одрекоше се својих аргумената. Ни ДПС ни новинари нису поводом Закона желели у емисији да цитирају др Драгињу Вуксановић Станковић са Правног факултета у Подгорици. Изгледа да је притисак јавног мњења прејак, а посебно морал братственика и саплеменика. Од тог суда у Црној Гори, горег нема.
Врх ДПС је дубински поделио Црну Гору и посејао неповерење и у ДПС. Унутрашње поделе у ДПС су главна тема разговора, пре свега у Подгорици, а онда у Цетињу, Бијелом Пољу, Котору, Херцег Новом, а нарочито у Никшићу и Мојковцу, потом у Пљевљима и Бару. Тешко је, поготово кад њихова јавна реч више ништа не значи.
Потпредседник САД Мајк Пенс, приликом посете Ц. Гори није хтео сусрет са Ђукановићем. Што је шамар на отвореној сцени. Са друге стране британска амбасадорка у Подгорици је примљена у седишту Митрополије црногорско-приморске.
Утисак је да Ђукановић нема више ону подршку коју је имао и у ДПС и у Црној Гори. Пад популарности се осећа. У литијама су и неки функционери ДПС и то не они са „ушног одељења“ или дописни чланови Агенције за националну безбедност. Ђукановић необилази страначке одборе, јер нема више оних дочека. Али ни одобравања. Многи гласачи ДПС нису очекивали овакав пад. Посланички клубе ДПС је изгубио популарност. Тешко је када се и у полупразном аутобусу не проналази седиште. Бројни грађани у Црној Гори стављају до знања да се нису родили да би група на власти и групе око власти самовласно присвојили све погодности и отели силне привилегије и новац, како би народ живео у сиромаштву и послушности. Нечује се да социјалисти на власти у Подгорици слушају „Интернационалу“, посебно не због оног стиха „Устајте сви презрени на свету“ и „Сви сужњи које мори глад“. Или „Свој беди сутра биће крај!“
Међутим има један стих те песме који им је посебно прирастао за срце, а гласи: „И себи само
дајмо власт!“. Тај стих је важио до и од доласка на власт Момира Булатовића, Светозара
Маровића и Мила Ђукановића до данас, а Бога ми, и до и због Буљарица. У 21. веку одузимати
црквену имовину и имитирати француску револуцију, односно Јакобинце, као мач тадашњих
револуционара је прилично необично.
Момир Булатовић није био за опстанак Југославије и 18. октобра 1991. године, током одржавања конференције о Југославији је прихватио предлог ЕЕЗ о признавању потпуног државног суверенитета и независности свих југословенских федералних јединица. Овај, за упућене, потпуно очекивани поступак Момира Булатовића био је израз истог мишљења већине чланова државног руководства Републике Црне Горе, уз сагласност и вођство Мила Ђукановића, тадашњи председника Владе Црне Горе. Црна Гора се сврстала уз остале републике које су биле за самосталност, остављајући Милошевића у политици за коју је се определио, када је уз помоћ делова ЈНА на челу са генералом Николом Љубичићем преузео власт у Србији, на 8. седници, 23. и 24. 09. 1987. Тога дана, пре почетка седнице је београдска армијска област подигнута у стање борбене готовости са планом доласка Слободана Милошевића на власт у Југославији. Пре тога, десио се масакр војника ЈНА у параћинској касарни 3. 09. 1987. Четри војника су убијена. По један из Србије и Хрватске, а двојица из БиХ. То је био догађај окидач који је застрашио јавност. Нема података да је неко од официра кривично одговарао због необезбеђења касарне?! Армијске архиве имају дуже рокове за отварање.
Став Момира Булатовића о крају Југославије није прихваћен у деловима јавности, а поједини политичари блиски штабно-армијским и безбедносним квартовима су га сматрали издајником Југославије, иако је професор Михајло Ђурић још марта 1971. рекао да је Југославија већ тада била само географски појам. По доласку на аеродром у Београду га је дочкала војна кампањола и одвела у познато непознатом правцу. Са оркестрираним мега притиском Милошевићеве пропаганде Булатовић је 30. октобра повукао своју сагласност да Црној Гори по Уставу из 1974. припада прво на самосталност, као и осталим републикама. Њихова руководства нису била спорна, нити је неко смео да им приговори.
Светозар Маровић се повукао из политике после осуде на казну затвора и према писању београдске штампе, још увек чека изручење Републици Црној Гори.
Момир Булатовић је 2001. написао књигу „Правила ћутања“ у којој оптужује Светозара Маровића да наводно није хтео да се обавести о кријумчарењу дувана у Црној Гори.
У време референдума о независности Црне Горе врло јавно и горљиво се залагао за независност те републике, иако је у то време био председник Државне заједнице Србије и Црне Горе. У Црној Гори, на жалост 13 грађана, има корона вирус, а у Србији 118.
У ЕУ изгледа нема очекиване солидарности.
Макроново упозорење остаје: НАТО је на самрти, а Европа на ивици понора.
Прочитајте ОВДЕ како су два пацијента оздравила после прележаног вируса корона.
Извор: Правда
