Пише: Ђорђе П. Мамула
21. годишњица бомбардовања државе Савезне Републике Југославије, настале од Републике Србије и Црне Горе. Устав те државе проглашен је 27. априла 1992.г., а први председник био је писац, седамдесетједногодишњи Добрица Ћосић. Председник Савезне владе је био амерички држављанин, српског порекла Милан Панић. Други човек Црне Горе, председник Председништва, Момир Булатовић није био за опстанк Југославије и 18. октобра 1991. године, на конференцији о Југославији је прихватио предлог Европске Економске Заједницео признавању потпуног државног суверенитета и независности свих југословенскихфедералних јединица, уз јаку подршку премијера Црне Горе Мила Ђукановића и Светозара Маровића. Маровић се као председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, под заклетвом залагао за независност Црне Горе.!?!
Међународна заједница није признала ту нову државу, две републике са југословенским именом као замену за суштину и убрзо је већ 29. Маја 1992.г. увела СРЈ политичке и економске санкције одлуком Генералне Скупштине УН, са убеђењем да је СРЈ крива за рат у БиХ. Криза је окончана Дејтонским мировним споразумом, који за домаћу јавност није објављен у целини ?!?!
И тек пошто је после Дејтонског спразума, Милошевић на Западу стекао славу „незаобилазног фактора мира и стабилности на Балкану“, уследили су сукоби на Косову и Метохији, између војске и полиције СРЈ и албанских терориста, названих на Западу „Ослободилачка војска Косова“, уз врло велике цивилне жртве. На Западу су обучавани, наоружавани, и са страним инструкторима у појединим акцијама на територији СРЈ. Прво су у Америци сврстани у терористичку организацију. Уследили су преговори у Рамбујеу и тамо потписани, али у Паризу, где је предвиђено да буду потписани по дејтонском сценарију, нису потписани. Цео споразум са преводом није представљен српској јавности ?!? Уследила је агресија НАТО пакта, сукоб „са Тајсоном“. Операција „Милосрдни анђео“ трајала је од 24.марта до 10. јуна 1999.г.
У НАТО бомбардовању је страдало 2500 цивила, ОД ЧЕГА 79 ДЕЦЕ и неколико хиљада војника и полицајаца. У акцијама НАТО пакта коришћено је међународним правом забрањено оружје: касетне бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом (чак је холандски министар одбране тврдио да за то није знао, па је вероватно због тога и био министар). Најпознатије жртве су:
Алексинац 17 цивила, Грделичка клисура 50 путника у возу, околина Ђаковице око 70 албанских цивила, РТС у Београду 16 цивила, село Лужане око 50 путника у аутобусу, Ниш 15 цивила на пијаци. У Варварину је на мосту убијена 16-то годишња ученица, првакиња у математици.
Око 280 000 неалбанаца, Срба,Рома, Турака, Муслимана, Египћана..., расељено је са Косова. Преко 100 милијарди долара материјалне штете. Мете су биле: 60 срушених мостова, 300 уништених фабрика, 190 школа, 20 болница. Бачено је: 50 000 пројектила, 25 000 тона експлозива. Једино су холандски пилоти цео товар бомби изручили на наше грађане, објекте и земљу,остали су део бомби бацали у Јадранско море.
После 78 дана бомбардовања склопљен је 9.јуна 1999.г. Кумановски споразум, који такође није објављен у целини за домаћу јавност?!? Према њему, било је предвиђенода се војска повуче са КиМ, артиљерија на 20 км од административне границе. По Резолуцији 1244 Савета Безбедбости УН, СРЈ је гарантован територијални интегритет. После доласка НАТО-а на КиМ извршени су бројни злочини над српским цивилним становништвом до почетка 2000.г. : 4.250 терористичких напада, убијено 899 лица, рањено 784, киднаповано 834. Оцена Јиржија Динзбира специјалног известиоца УН за људска права у извештају генералном секретару УН, је била да се пред очима међународне заједнице одиграва „етничко чишћење Срба“, није ни размотрена. Међународна заједница није реаговала на оптужбе да се на Косову одвија, уз умешаност функционера Косова криминал: трговина наркотицима, људским органима, и трговина белим робљем.
Бобардовање је подстрекавано изјавама познатих евроунијских политичара почев од изјаве Папе Јована Друог : „требало би да бомбардујете Србе“, Жака Ширака,:"Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста”. "Молим се да се ватра небеска обруши на Србе”,(о. Пјер, познати француски свештеник – хуманитарац) "Што се Срба тиче ...То је данас један болестан народ”,Генерал Жак Кот, "Срби нису нарочито паметни”, "Српска деца се више неће смејати”, Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД,"Србе треба бацити на колена”, Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, "Срби су злочиначки дупеглавци”, Ричард Холбрук,”Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку … Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу, Сер Питер Јустинов, ”Нека се Срби подаве у сопственом смраду" ,Хелмут Кол, немачки канцелар, ”Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства",Тони Блер, британски премијер, "Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити”, Џејмс Шеј, портпарол НАТО,"Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак”, Бернар Кушнер, Шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији, иначе лекар.
Говор ових политичара одише језиком мржње и нетрпељивости и просечан администратор неког сајта овакав језик не би објавио.
Вудро Вилсон никада о Србима није говорио као Лоренс Иглбергер. Жорж Клемансо и Де Гол никада о Србима нису говорили као Ширак, или Жак Кушнер, Гете није говорио о Србима као Кинкел и Хелмут Кол. И то они који имају искуство са Хитлером и нацизмом.
Невероватно је да су позивали на колективну одговорност. Шта је са политичком културом у којој су поникли ? Одговорност је индивидуална. А одговорност државе је одговореност власти.
Мислим да би историја бешчашћа без Лоренса Иглбергера, Жака Кота, Ричарда Холбрука, Питера Јустинова, Клауса Кинкела, Хелмута Кола и Жака Кушнера била празна књига.
Жао ми је што Хавијер Солана и Марти Ахтисари имају вирус корону, мада знам да има оних који верују у космичку правду.
Остале текстове Ђорђа П. Мамуле можете читати у рубрици СТАВ.
Извор: Правда
