За свега 50 дана лидер Самоопредељења, прешао је пут од некога ко је словио за великог борца против корупције, за шта је добио подршку и неких опозиционих партија, до политичког дебакла када су после дуге седнице у ноћи између среде и четвртка за његову смену гласала чак 82 посланика.
Дан после смене Курти се и даље понаша као да има пун мандат, а не да је само вршилац дужности премијера привремених косовских институција, па је тако сменио, без образложења, свог првог потпредседника владе Авдулаха Хотија из Демократског савеза Косова, што су неки приштински медији исмејали.
Чак је и питање која ће партија наследити Тачија на месту шефа привремених институција био камен спотицања у постизању договора ДСК и Самооопредељења о формирању већине. Сада су све очи, не само Албанаца, већ и међународне заједнице, упрте ка Тачију и на то које ће он политичке кораке повући.
Тачи испред себе има две могућности - да мандат да Самоопредељењу или да распише нове изборе.
Коха, наиме, наводи да је у члану 100 косовског устава записано да ако је влади изгласано неповерење, она ће се сматрати владом у оставци. Управо због тога што је у покрајини уведена мера забране кретање, готово је извесно да ће бити формирана влада "националног јединства" у којој неће бити места за Самоопредељење.
У дипломатским круговима у Приштини очекује се да Тачи поступи у складу са прописима, за шта се иначе залажу САД, а то значи да ће Самоопредељењу бити дат мандат да поново састави владу. Курти би могао да на све начине покуша да што дуже опструира да прими мандат, а ако за 15 дана не оформи владу, мандат прелази другопласираном на преходним изборима, а то је - ДКС, који има више кандидата за премијера.
У игри за новог премијера два кандидата. Један је Агим Велију, кога је сменио Курти јер је подржао Тачијеву намеру да се уведе ванредно стање на Косову због корона вируса. Реч је о озбиљном политичару, блиском пријатељу лидера ДСК Исе Мустафе, радо виђеном госту америчког амбасадора у Приштини Филипа Коснета. У Приштинским медијима спекулише се и да би на челу прелазне владе годину дана могао бити и управо смењени Авдулах Хоти, али је та опција мање вероватна. Амерички "џокер из рукава", могао бити градоначелник Гњилана Љутфи Хазири.
Оно у чему су готово сви сагласни јесте да су у политичкој кризи која је поделила водеће западне силе САД истиснуле ЕУ, будући да је специјални изасланик председника Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел подржао одржавање скупштинске седнице за опозив Куртија и тако му фактички пресудио. Претходно је иниситирао на моменталном и потпуном укидању такси.
С друге стране, ЕУ, односно Француска и Немачка, успротивиле су се одржавању те седнице у ванредном стању, а према бројним тумачењима, Берлин је отворено стао иза, сад већ опозваног, премијера.
Спекулише се и да ће једна од "ударних песница" новог кабинета који ће спроводити, пре свега налоге који долазе из Вашингтона, бити и некадашњи премијер Рамуш Харадинај.
Прочитајте ОВДЕ да ли ће Београд бити стављен у карантин.
Извор: Политика/Танјуг
