Да ли је то знак да Срби нестају у САД? Зашто америчких Срба нема више? Како се уосталом Срби изјашњавају ? Ова питања постављена су неколицини угледних Срба, као што су Богдан Кљаић, Борко Ђорђевић, Бранко Терзић, Никола Лончар и који су на то дали интересантне одговоре.
– Званично у Америци нас је све мање, а незванично нас има око пола милиона. Нови попис је прилика да покажемо да смо способни да се у САД представимо као српски народ – каже Богдан Кљаић из Чикага, некадашњи заступник Крајишника у Америци.
Богдан Кљаић сматра да је све мање Срба у САД према статистици зато што је америчка власт променила питање о националности у попису житеља и грунула наш и друге народе у маргиналну етничку групу.
– Некада је питање гласило које сте националности, а последњих година питање гласи којим језиком говорите у кући. Такво питање нама Србима не иде на руку, јер нас не дефинише као народ. Амерички Пољаци, на пример, имају статус народа при попоису, а ми Срби смо гурнути у рубрику „остали“ – објашњава Кљаић.
Можда је та немогућност да се изразиш као Србин код доктора Борка Ђорђевића из Калифорније изазвала супротну реакцију на попис:
– Никад нисам учествовао у попису становништва у САД, зато што ме је ова држава регистровала преко личне карте, пасоша, картице осигурања и возачке дозволе. Много други Срби нису регистровани током пописа, јер су постали Американци, узели су америчко држављанство или су у мешовитом браку, заборавили су српски језик, па не могу да одговоре на питање из пописа којим језиком говорите у кући?
Први Срби који су регостровани као досељеници и житељи САД уписани су пре два века. Од тада до данас догодила су се три масовна досељавања нашег народа, али како каже Бранко Терић, бивши Реганов министар за енергетику и кум престолонаследника Александра Карађорђевића, који живи у Вашингтону „нико не зна тачно колико Срба живи у САД“.
– Одговор на ово питање је врло сложен, јер ми у Америци имамо најмање три генерације Срба са различитим статусима – рекао нам је кратко господин Терзић и објаснио историјат америчких Срба.
Прва генерација досељеника
Прву генерацију масовних досељеника с почетка прошлог века, чинио је срспски народ из Лике, Кордуна, Далмације, Книна и Славоније. Ти људи су се највише пописивали по свом завичају. Многи од њих су изродили децу, имају унуке и сви они су као држављани САД постали Американци.
– Такав је случај са 50 чланова породице моје жене. Они, међутим, нису заборавили да су Срби и православци јер су подигли око педесет цркава СПЦ, створили више десетина српских организација и слали добровољце на Солунски фронт – признаје Бранко Терзић.
Друга генерација досељеника
Другу генерацију досељеника пристиглих после ослобођења од фашизма 1945. године чинили су људи из Србије, Црне Горе и некадашње Краљевине Југославије, па су се у пописима изјашњавали више као Југословени, а мање као Срби. Већина њих били су ратни заробљеници и логораши, а и следбеници четничких војвода Момчила Ђујића, Павла Ђуришића, Драже Михаиловића и југословенског краља Петра Другог Карађорђевића, који је умро у Денверу, држава Колорадо.
– И њихова деца и унуци, рођени овде су постали Американци. Одлазе у српску цркву и подржавају српски народ, нарочито у време распада СФРЈ и рата у Југославији – каже Терзић, који је члан Крунског савета династтије Карађорђевић.
Трећа генерација досељеника
Трећа генерација досљеника стигла је у САД после ратова у бившој Југославији. Већина њених припадника се изјашњавају као Срби, иду у православну цркву, али губе српски језик, јер држава Србија овде нема своје школе. Такво школе са бесплатним наставом матерњег језика имају немци, Пољаци, Енглези, али Срби немају, па се лагано губе и нестају у САД.
Неки од њих у страху да не буду кажњени, јер су следили српске вође Милошевића и Караџића, одричу се српства, својих имена и презимена и представљају као Југословени.
– У мојој породици сви смо Срби, сви смо чланови СПЦ и парохије Свети Лука у Вашингтону. Ми Терзићи два пута годишње одлазимо у Србију и у Београд – открио нам је Бранко Терзић.
Саговорници су свесни да асимилација странаца, па и Срба у САД чини своје, и да се Срби губе у пописима. Богдан Кљаић признаје да он и његови земљаци увек у рубрици “остали” додају и своју националност – Сербиан. То је учинило на последњем попису 2010. године 176.666 Срба.
– Ја сам натурализовани грађанин САД, али моја деца, рођена у Америци су самим тим Американци. Тако је и са целом генерацијом Срба, који су рођени у САД. Ми из српских земаља, који смо постали Американци смо овде само грађани српског порекла. Мени је најважније да ја нисам променио име и презиме и да ме Американци препознају као Србина. И друго, важно ми је да имам српски пасош и да данас живим и у Калифорнији, али и у Србији – каже др Борко Ђорђевић.
Српске организације, Српска народна одрбана, Српски национални савез, Српска православна црква, некада Српски конгрес уједињења, данас Теслина научна фондација тврде да је нови попис Срба у САД прилика да се у великом броју представимо као српски народ, да тиме ојачамо наш утицај на америчку власт, али и на наше отаџбинске земље, пре свега, на матицу Србију.
– Ми ћемо крајем марта у Филаделфији да одржимо конференцију са радним насловом „Живи ли заиста милион Срба у САД – имамо само један начин да то сазнамо“ – ако изађемо масовно на попис – рекао је Никола Лончар, председник Теслине научне фондације из Филаделфије, који ову конференцију намерава да одржи у у Београду крајем маја месеца.
Нелогично је, на пример, да српски народ, који је на Балкану много бројнији од хрватског, буде много мањи у САД. У Америци, према попису из 2010. званично има 434.425 Хрвата, дакле скоро 2,5 пута више него Срба, што делује у најмању руку чудно. Бројнији од америчких Срба су, веровали или не, и Словенци (179.806) и Албанци (182.423). Зато су наше организације повеле кампању за попис под слоганом “Не заборавите да сте Срби!”
– Срби у Америци нису нестали, али смо признајем, подложни одрицању своје националности у мешовитим браковима или за америчко држављанство. На одржавању наше нације у САД раде Црква, наше државе преко амбасада и конзулата, наше организације. Број Срба овде је сигурно много већи, има нас најмање 500.000, што морамо потврдити да би се у Америци чуо српски глас и политички осетио српски народ – сматра Богдан Кљаић.
Бранко Терзић као искусан политичар и бивши члан америчке администрације размишља мало другачије и каже:
– Сам број наших људи у САД није толико битан, јер америчка политика не придаје важност бројности неког народа или етничке групе. У САД је битније какву организацију тај народ или етничка група имају да их заступа у америчкој политици и друштву. Ми Срби имамо слабе организације и слаб утицај на америчку политику, за разлику, на пример, од Арменаца или Албанаца. Потребно је да изађемо на попис становништва, али је још потребније да ојачамо наше организације и да имамо своје представнике у америчкој власти – категоричан је Бранко Терзић.
Новак Ђоковић донира милион евра за куповину респиратора и медицинске опреме! Више о томе ОВДЕ.
Извор: lopusina. com
