Била је то још једна епизоде хорор сапунице у коју се претворила пандемија коронавируса у Србији: Кон је исцрпљено пиљио у празнину, Брнабић се губила у метафорама о бунарима и тунелима, а Несторовић је незаустављиво говорио о свему и свачему, потврђујући још једном да га одговорни медији уопште не би смели позивати у госте, а одговорна власт консултовати.

Вучић и сарадници нису у стању управљати системом

Било је мучно гледати ту за здрави разум и достојанство човека уверљиву пропаганду, на коју Вучић и његови најближи сарадници усред пандемије троше више времена него на борбу против ширења коронавируса. Истовремено је то била савршена илустрација зашто је Србија тако спектакуларно подбацила у заустављању ширења заразе те зашто је у њој већ више од две хиљаде тестовима потврђених заражених и шездесетак умрлих.

Александар Вучић око себе у овој изванредној ситуацији није успео окупити тим компетентних стручњака, ни када је реч о здравственом аспекту пандемије, а још мање када је реч о људима који су у овој досад незабекеженој ситуацији способни учинковито управљати државним системом. Проблем наравно нису само Вучићеви сарадници, него и он сам, јер се још једном показало да председник Србије не располаже капацитетима за које је уверен да има, а и да је Суперман, то није довољно да се успешно организије борба државног апарата против коронавируса, а ни да се грађане мотивира на солидарно понашање и придржавање правила. 

Све је почело скандалозном изјавом крајем фебруара

Додатни је проблем што Вучић својим континуираним вербалним испадима, претњама, глуматањем и самохвалом грађанима Србије константно шаље контрадикторне поруке те производи панику које у много случајева уопштее не би било да председник опет није извалио некакву глупост.

Трагедија Србије је започела крајем фебруара, када је Вучић сазвао конференцију за медије на коју је довео и Несторовића, који се већ тада прославио понашањем које један озбиљан стручњак у јавности не сме допустити. 

Несторовић је коронавирус назвао “најсмешнијим вирусом у историји” те своје сумануто излагање окрунио сада већ антологијском изјавом: “Жене, слободно идите у шопинг у Италију, тамо су сада највећи попусти, штити вас естроген.” Док је тако безбрижно лупетао, Несторовић је умирао од смеха, а и Вучић који је у том тренутку стајао иза њега. Министар здравства Златибор Лончар је изјавио да је “коронавирус доста слабији од обичне грипе”.

Било је то 26. фебруара, а у том тренутку су делови Ломбардије већ били под карантином, Италијани су масовно одлазили у панични шопинг, а италијански лекари схватали да се суочавају с нечиме дотад незамисливим. Потврђених случајева заразе је у Италији било око 400.

Док су се други припремали, Вучић је умирао од смеха на сексистичке форе

Хрватска се већ увелике спремала на оно што следи док се Вучић смејао Несторовићевим сексистичким пошалицама и водио његовим шарлатанским проценама. Даље је све ишло низбрдо за Србију и њене грађане.

Све што је од тада до данас Вучић учинио била је серија мањих или већих промашаја и пропуста, од којих су неки директно довели до поспешивања ширења заразе. 

Отприлике две недеље након скандалозне конференције за медије с Несторовићем Вучић је променио плочу и кренуо с апокалиптичном реториком, успут тврдећи да коронавирус нико није назвао “најсмешнијим вирусом у историји”. Председник Србије дефинитивно није први државни лидер који је подценио опасност коју представља коронавирус, али се зато већ недељама с америчким председником Доналдом Трампом такмичи у томе ко ће катастрофалније за животе и здравље својих грађана управљати насталом кризом.

Главни ширитељ панике и хаоса у Србији је председник државе

Вучићеве вербалне акробације од краја фебруара до краја марта маестрално је сажео сатиричар Зоран Кесић у својој емисији 24 минута.

Председник Србије је пандемију у међувремену првенствено искористио за увођење ванредног стања у Србији, суспензију рада парламента и преузимање још веће моћи у властитим рукама. Истовремено је кренуо психолошко-полицијски терор над грађанима Србије кроз комбинацију свакодневних јавних иступа и драконских мера ад хок укидања грађанских слобода, а без неке јасне стратегије борбе против заразе.

Вучићеве свакодневне јавне иступе с временом постаје немогуће пратити ако се жели задржати здрав разум, с обзиром на то да председник Србије стално некоме прети, држи сулуде монологе, плаче, дахће, стење, лупета све и свашта. Уместо да се покаже лидером каквим се сматра, Вучић се исказао као главни ширитељ панике и хаоса у Србији, пример својом најавом да ће одједном увести 60-сатни полицијски час у целој земљи, што је онда изазвало стампедо грађана према супермаркетима, јер је Вучић одлучио да грађани више неће смети ићи у куповину.

Суђења преко Скајпа?!

Да ствар буде још луђа, грађанин Србије који је дан после Вучићеве изјаве на Фејсбуку оставио статус у којем најављује да се уводи 24-сатни полицијски час је експресно ухапшен због ширења панике. Уведена су и скандалозна суђења преко Скајпа, а на једном од њих је један грађанин због кршења мере самоизолације по хитном поступку осуђен на три године затвора. Поновимо то још једном: човек је преко Скајпа осуђен на три године затвора!

У једном чланку је премало простора за све Вучићеве испаде протеклих недеља, но свакако вреди споменути како је у једној од напада логореје признао да је лагао Немачкој о броју респиратора које Србија има како би покушао набавити више, али су они који су инсистирали да се јавно објави тачан број респиратора осујетили његов сулуди план. Ту су и бизарне пропаганде акције захваљивања Кини, које укључују и да Вучић лично на аеродрому дочекује авион с медицинским потрепштинама с Далеког истока, као да председник државе нема паметније посла усред пандемије.

Поткапацитираност кадрова Вучићеве владајуће странке

Коронавирус је разоткрио и разореност институција у Србији, као и колосалну некомпетентност кадрова његовог владајућег СНС-а да се носе с овом недвојбено изазовном ситуацијом. За разлику од хрватског премијера Андреја Пленковића, који се може ослонити на искусне апаратчике попут министра унутарњих послова Давора Божиновића, који је занат управљања системом учио још у социјализму, Вучић је окружен скоројевићима, фалсификаторима докторских дисертација и алумнима Мегатренда, ноторног приватног свеучилишта познатог по штанцању и велепродаји диплома.

Почињене су и бројне пацерске погрешке, попут тога да се коронавирусом заразио цели гарнизон војске Србије који је суделовао у организирању карантина за грађане Србије које су се враћали из иностранства. То се могло догодити само ако војници нису имали одговарајућу заштитну опрему или се нису придржавали потребних протокола, а обоје је катастрофа због које би у нормалној држави министар обране Александар Вулин одмах поднео оставку.

Скандалозно хапшење новинарке која је писала о недостатку медицинске опреме

Србија не успева спровести ни најбаналније епидемиолошке мере, чега је најновији пример масовно ширење заразе у болници на београдском Дедињу: и даље не умеју утврдити како је коронавирус уопште ушао у болницу и како се тако проширио.

У целом том хаосу Вучић и премијерка Брнабић изводе скоро па свакодневне игроказе који вређају интелигенцију грађана.

Тога је можда најбољи пример скандалозно хапшење новинарке Ане Лалић, која је писала о недостатку опреме у новосадској болници. Хапшење је изведено на темељу одлуке владе Србије, дакле формално премијерке Ане Брнабић, док је Вучић у јавности нарицао о томе да је молио Брнабић да ту одлуку повуче.

Као да је све то ишло мимо њега и као да се иначе не буса у прса својом апсолутном доминацијом над сваким аспектом живота у Србији. На крају је Брнабић одлуку повукла на тражење “шефа”, како је рекла. Након тога се бацила на важан задатак показивања јавности фотографија Вучићеве деце како волонтирају.

Немогуће је побројити све начине на које Вучић и његова свита истовремено тероришу грађане Србије и подбацују у борби против ширења заразе, но парадигматски пример тога је свакако ступидни др. Несторовић, који и даље хода по режимским телевизијама и незаустављиво просипа лажи и глупости. Тако је Несторовић био на ТВ-у те муљао о томе да је он својим глупаријама крајем фебруара заправо желео спречити панику у Србији. Изјавио је и неколико пута “Ја нисам дебил”, што је реченица коју никад не би изговорио нетко ко није дебил.

И док се у другим европским државама, које су реаговале на време и с компетенцијом, полако почиње размишљати о тренутку када ће имати смисла поступно попуштати мере заштите, Србији тек следи катастрофа. 

И даље без јасне стратегије

Вучић ни након више од три недеље откако је коначно схватио размере опасности није успео организовати функционалан систем, него се све и даље ради хо-рук и без јасне стратегије. Питање је схватају ли грађани Србије да их актуелни председник својим поремећеним понашањем и хаотичном политиком у пандемији коронавируса води у пропаст, и могу ли се томе икако супротставити. 

У сваком случају, јасно је да се Србија у овом тренутку суочава с једном приетњом која је опаснија од Ковида-19. Та претња се зове Александар Вучић.

Погледајте ОВДЕ слике које су запалиле Србију! Вучић крши мере изолације а закључава грађане!

Извор: index.hr