Економисти у целом свету већ одавно предвиђају глобалну кризу због прецењености тржишта. Ипак ни Брегзит ни трговински рат између САД и Кине до сада нису довели до тога. Игор Николајев са руског Института за стратешку анализу "ФБК Грант Торнтон" је убеђен да ће пандемија короне бити окидач за светску економску кризу.

Према прогнозама ФБК светска економија ће 2020. пасти за три до пет процената у односу на претходну годину – брутонационални продукт (БИП) САД за 5 до 10 одсто, а руски чак од 10 до 20 посто. За Русију би ова година могла бити најлошија од 1992.

Тада је пад брутонационалног производа, према подацима Светске банке, износио 14,5 посто. Чак и у кризним годинама 2009. и 1998. руски брутонационалани производ је пао само за 7,8 односно 5,3 посто. Према истим наводима Кина је једина земља која ће са симболичним падом од нула до једног процента у овој години остати у позитивном подручју.

Специфичност Русије је, према наводима Николајева, у томе да глобалну кризу прати пад цена нафте. "Свет никада више неће бити исти, економија и њене структуре ће се променити. Неће бити потражње за нафтом као раније", каже он. То је, каже, лоше за Русију јер она и даље зависи од извоза нафте.

Експерти полазе од тога да би просечне цијене за руску нафту типа урал у 2020. могле износити 25 долара. Већ сада је цена нафте пала испод цене 1998. године и у другом кварталу ће изностити мање од 15 америчких долара по барелу. Нада у повећање цена је мала. То би било могуће само ако друмски и ваздућни саобраћај поново буду у потпуности успотављени.

"Потражња за нафтом је пала за око 30 посто", каже Олег Вјугин са Више економске школе у Москви. Управо договорено, до сада невиђено драстично смањење производње, није довољно. ОПЕК и његови партнери, међу њима Русија, постигли су споразум да производња нафте у мају буде смањена за десет процената.

Одлив капитала, изолација и несигурност

Евсеј Гурвич из руског "Економик Експерт Груп" (ЕЕГ) осим пандемије и пада цена нафте види још три додатна шока с којима се Русија суочава. "У кризи се капитал увек одлива у најразвијеније светске економије. Тако је било и 2009. године. Иако су САД тада биле епицентар кризе капитал је отишао тамо", објашњава економиста овај принцип.

Осим тога Русија пада све више у проблематично стање изолације – изазвано ограничењима кретања робе и људи. "Један други шок моменат за економију је велика несигурност јер предузећа не могу планирати и од државе практично не добијају помоћ", каже Гурвич.

У том контексту Олег Вјугин наглашава да ће САД својим грађанима и предузећима ставити на располагање помоћ у висини од око 20 посто брутонационалног производа, ЕУ и Јапан у висини од десет посто, а Русија само у висини од два до два и по посто. Руско руководство очито не жели превише да троши резерве Националног фонда. "Наша држава је навикла да узима, а не да даје", жали се Вјугин.

Игор Николајев претпоставља да би средства у Националном фонду могла бити већ одређена за друге циљеве. "Чини се да се тајно формирао ред подноситеља захтева који желе финансијска средства", наводи овај експерт.

Он такође критикује то што је влада пооштрила пореске законе. Тако је пореска стопа од 15 посто уведена за оне који доходак у форми дивиденди пребацују на иностране рачуне, а пореска стопа од 13 посто за оне чији банковни депозит прелази укупно милион рубаља.

"Криза се користи како би се прогурале пореске промене", каже Николајев. Он сматра да би уместо тога требало подржати економију тако што би се се иницирала и подстакла потражња.

Друштвене и политичке импликације

Према наводима експерата у Русији већ сада помоћ потребна за више милиона људи. Актуелна политика ће довести до великих социјалних проблема, сматра Олег Буклемишев из Центра за економско политичке студије Државног универзитета у Москви. "Биће енормних губитака радне снаге и социјалног капитала. После кризе Русија дуго неће пронаћи пут до свог ранијег стања", упозорава он и додаје да они који су дуго времена незапослени можда више уопште неће моћи да се врате на тржиште рада. Ова опасност се, како он каже, подцењује.

Буклемишев сматра да неделовање руске владе појачава несигурност у земљи. "Све одлуке се доносе краткорочно. Ако се ланац производње заустави предузећа ће одлучити да затворе своје погоне и отпусте људе", каже овај експерт. То ће, како даље наводи, имати последице за политику. "Услед социјалног незадовољства на власт ће доћи популисти без економске и друштвене одговорности. У политичком смислу не очекујем ништа добро", каже овај економиста.

Прочитајте ОВДЕ  све о протестима у Румунији.

Извор: Дојче Веле