Најновије

Да ли је целодневни карантин могућ у Србији?

Слике мноштва људи који су у групама, једни уз друге, без прописане дистанце од два метра, шетали протеклог викенда по београдским парковима и шеталиштима или се бавили групним спортовима, занемарујући потпуно све препоруке епидемиолога, вероватно су навеле председника Србије Александра Вучића да у недељу увече, гостујући на Телевизији Прва, најави могућност увођења 24-часовне забране кретања у Србији.

Илустрација (Фото: mod.gov.rs)

„Сад вам кажем: нећу се либити ниједног тренутка, не интересује ме шта ће рећи људи. Увешћемо 24-часовни полицијски сат следеће недеље уколико резултати не буду бољи“, рекао је Вучић, појаснивши да чека процену кинеских лекара, као и да би та мера била уведена на 14 дана.

На питање шта то подразумева одговорио је да то подразумева да „нико не може на улицу, никада“. Појаснио је да то значи да се не иде ни у продавницу, а на питање како ће то онда функционисати одговорио: „Не знам, први пут у животу ћу то да видим.“

На Вучићеву најаву одмах је реаговао опозициони Савез за Србију, саопштивши да је његова изјава „да ће увести карантин у трајању 24 часа дневно, па тако људима онемогућити да оду до продавница прехрамбених производа и апотека крајње опасна и може да доведе до панике међу грађанима“, те да „нико било каквим мерама не може грађанима да ускрати право на храну и воду“.

Градски одбор Српске напредне странке демантовао је тврдње да ће грађани бити остављени без хране и воде и узвратио оптужбу о ширењу панике.

Правници указују да би најаву оваквих мера морала да прате прецизна објашњења због чега се уводе и шта све подразумевају.

Прети ли нови јуриш на супермаркете?

„Таква мера се доноси и саопштава када су друге ствари заокружене. У супротном имамо велике проблеме. Значи, мора да се промисли са свих аспеката. Да ли ће бити погубније увођење таквих мера или ће бити боље због њих? Када неко стави у изглед свим грађанима ове земље да ће се, ако се не будемо владали како треба, усвојити таква мера, онда се поставља питање шта прави панику. Да ли данас настаје похара у апотекама, а ми не знамо да ли ће бити или неће бити те мере? Да ли је све прорачунато, да ли су људи прибавили лекове, храну, средства за хигијену? Ми не знамо одговоре на сва та питања. И то се све одједном мора саопштити да бисмо знали да то ограничење има позитивни ефекат. Овако се ја питам који је ефекат стављања у изглед такве мере, таквог ограничења права?“, каже Вида Петровић Шкеро, председница Центра за правосудна истраживања и бивша председница Врховног суда Србије.

„Ако би заиста био уведен 24-часовни полицијски сат, без било какве могућности изласка у продавницу, онда би било неопходно припремити људе на тако нешто, на време образложити такву одлуку и објаснити како ће то функционисати у пракси“, каже Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП). „Најважније је рећи како ће се одвијати набавка намирница или снабдевање лековима, што је најбитније у тренутним околностима“, додаје.

Благовременим обавештавањем или припремом логистике за најгори сценарио избегла би се ситуација у којој су се многи запослени грађани нашли 16. марта, када нису знали да ли да иду на посао или да остану код куће и чувају децу јер им је вече пре саопштено да се уводи ванредно стање и затварају школе и вртићи.

Међутим, Вучићева изјава да је спреман да такву одлуку донесе „за пола сата“, ако кинески лекари процене да постоји потреба за појачавањем карантина, пре наводи на закључак да би таква одлука могла да ухвати грађане, али и државу, неспремне. На то упозорава и епидемиолог др Зоран Радовановић.

Ко би достављао храну грађанима?

„Нема код нас добре организације. У начелу, добро је инсистирати на раздвајању и изолацији, али све то треба чинити с мером. Овако драстична одлука би могла да буде контрапродуктивна јер би без одговарајућих пратећих мера довела људе до очајања. Како би се снабдевали, ко би обезбеђивао то? У Вухану је био пропис да по један члан домаћинства на два дана може да изађе до самопослуге, а онда је обезбеђена и цела логистика“, каже Радовановић.

„Ми овде доносимо одлуке, а да не смислимо претходно како ће оне да се реализују. Почев од старта, да се они који сумњају да су заражени прво телефоном јаве дежурном епидемиологу како не би шетали од једне до друге здравствене установе. То је била добра одлука, али се испоставило да је многима немогуће да телефоном добију епидемиолога, било је мало линија. Не знам како бисмо обезбедили храну за сва та домаћинства ако бисмо увели забрану кретања 24 сата. А ако би се десило да људи остану без хране, онда би морали да дозволе набавку, па би настао кркљанац, па би људи једни друге угрожавали“, објашњава.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић појаснио је да би потпуна забрана кретања подразумевала да Град Београд логистички организује доставу намирница по становима и кућама или да буде дозвољен одлазак до најближе продавнице и назад.

Међутим, ако би се ишло на прву опцију, нејасно је ко би доносио намирнице за више од милион и по грађана Београда. Да би то могао да буде проблем види се већ и на примеру снабдевања пензионера, који су већ у 24-часовном карантину.

Број пријављених волонтера у престоници није довољан за све пензионере, па многи од њих користе могућност да изађу у набавку недељом од четири до седам ујутро, а многима намирнице доносе деца.

На сумњу да је Град Беогад у стању да организује снабдевање храном за све грађане наводи и чињеница да ни осам дана од најаве нису сви пензионери чија је пензија мања од 250 евра добили обећане пакете помоћи од градских власти.

Ако би Србија следила неке друге примере сличних забрана из европских земаља (Шпанија, Словенија, Италија) грађанима млађим од 65 година било би дозвољено да оду само до најближе апотеке и супермаркета. То би донекле олакшало проблем, али би и у том случају најстаријим грађанима било отежано снабдевање јер многи више не би могли да се ослоне на своју децу ако не живе у истом крају града. Некима би можда помогле комшије, али, имајући у виду степен отуђености у већим градовима, где многи не познају ни најближег суседа, питање је колико би пензионера било спремно да неком непознатом отвори врата и да новац за намирнице и лекове.

Како контролисати милионе грађана?

Најава 24-часовног карантина повлачи са собом и проблем спровођења тих мера. Већ сада држава има проблем са кршењем 12-часовног карантина. Према Вучићевим речима, хиљаде људи дневно крши „полицијски час“.

Питање је да ли Србија има ресурсе за ефикасно спровођење такве мере, и техничке и кадровске?

Ђорђевић каже да је у овом тренутку то тешко проценити, јер нема информација о томе како би функционисала 24-часовна забрана кретања.

„Представници власти су већ саопштили сумњу у капацитете земље када су рекли да немају капацитета да затворе Београд или неки други град где је жариште. Потпуна забрана кретања у земљи од више милиона становника је много већи залогај од затварања града јер је, осим контроле кретања, потребна логистика за доставу намирница и лекова. Буквално је потребан сваки полицајац, војник, камера, дрон, телефон и остала технологија за надзор, те аутобус, камион, возач. Плус, спровести овако нешто у пракси је и економски трошак“, објашњава Ђорђевић.

Др Радовановић сматра да ограничење кретања није кључно у борби против ове епидемије. „То је пасивна мера. Вирус чека и, кад се попусти с том мером, он се поново врати. Дакле, забрана кретања би успорила епидемију, али кад та мера буде укинута, а мораће да буде, онда ће полако почети да се враћа болест.“

„Светска здравствена организација инсистира на тестирању што већег броја људи. Да се активно истражују и откривају оболели, па епидемиолошка истраживања за сваког оболелог, да се направи списак с ким је био у контакту два дана пре него што се разболео и од тренутка оболевања, све док није изолован. Да епидемиолошке екипе обилазе те људе, тестирају их и склањају позитивне. То је неопходно. Ми то не спроводимо не зато што не знамо да тако треба него што немамо толико тестова. И сад се данима чека на резултат тестова јер су лабораторије загушене“, објашњава Радовановић.

Његов колега, епидемиолог др Предраг Кон, оценио је да би мера 24-часовне забране била потребна само ако дође до драматичног и наглог скока броја заражених и умрлих, али и да до тога неће доћи ако грађани буду дисциплиновани.

А да грађани нису довољно дисциплиновани приметио је у уторак и директор Инфективне клинике Горан Стевановић, који је тај дан оценио најгорим до сада, јер је преминуло седам особа. „И даље се интензивно дружимо, покушавамо да избегнемо мере које су неопходне да бисмо спречили ширење болести. Ако наставимо тако да се понашамо, не постоји здравствени систем који ће успети да компензује оволики број оболелих“, нагласио је он, не скривајући забринутост да би Србија могла да доживи сценарио Италије и Шпаније ако не буде промена у понашању.

Сличну поруку поново је упутио и Вучић два дана раније. „Само слушајте шта говоримо и понашајте се у складу са одлукама државе. Останите код куће.“, апеловао је на грађане.

Апели, чини се, не утичу на оне који не могу без блиског контакта са другим људима. За шетње у групама, бављење групним спортовима власт за сада не кажњава, иако епидемиолози такво понашање називају ризичним.

С друге стране, и поред високих новчаних казни за кршење „полицијског часа“, које се крећу од 400 до 850 евра, многе и даље нису одвратиле од изласка кад му време није.  Полиција је тако у недељу поподне на београдском мосту Газела ухватила на десетине возача у кршењу забране кретања.

Због тога, не треба искључити могућност да је Вучић 24-сатни карантин најавио да би уплашио грађане и навео их да се доследније придржавају савета да остану код куће и држе дистанцу. Он сам, међутим, још није дао лични пример. Иако је 22. марта са министром финансија Синишом Малим отишао у Мађарску, где се срео са премијером Виктором Орбаном, по повратку у земљу није отишао у изолацију, која је обавезна за све који су боравили у иностранству.

Ограничење кретања није противуставно

Поједини правници у Србији указују да би одлука о апсолутној забрани кретања била у супротности са Уставом Србије, који то право гарантује. Критичари такве одлуке кажу и да ни у једној земљи у Европи забрана кретања није спроведена на начин да људи уопште не могу да напусте кућу.

Председница Центра за правосудна истраживања и некадашња председница Врховног суда Србије Вида Петровић Шкеро каже да нема правних препрека за увођење такве мере јер Устав Србије прописује у којим је ситуацијама могуће ограничити нека права и која.

У члану 39 Устава Србије наводи се да се слобода кретања и настањивања и право да се напусти Република Србија могу „ограничити законом, ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка, заштите јавног реда и мира, спречавања ширења заразних болести или одбране Републике Србије“.

Петровић Шкеро, међутим, наводи да треба поставити питање која је мера тог ограничења. „Да ли је мера пропорционална ономе што прети као опасност. То, наравно, треба да кажу стручњаци. Они су ти који треба да одмере које су позитивне, а које негативне ствари, како је то изгледало кад се применило, где се применило и у којој мери, као и да ли ми имамо услове да пропишемо такву меру.“

Лазански из Москве нема добре вести за Србију. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Ал Џазира 

Бонус видео

Вучић је егоманијак и кукавица ! - Феђа Димовић

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА