Најновије

МЕРЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ НИСУ ДОНЕТЕ У СКЛАДУ СА УСТАВОМ И ЗАКОНОМ: Грађани после ванредног стања масовно могу да туже државу

Стотине људи који су кажњени због кршења забране кретања у време полицијског часа и десетине оних који су завршили у притвору, а потом и пред судом, због кршења мера самоизолације, могли би по завршетку ванредног стања проглашеног услед епидемије коронавируса да туже државу. Нарочито уколико се испостави да мере којима су ограничена нека права током трајања ванредног стања нису донете на начин прописан Уставом и законима, на шта већ упозоравају адвокати, али и невладине организације.

Ана Брнабић (Фото: јутјуб)

Да је и власт свесна те могућности, може се закључити и из недавне изјаве премијерке Ане Брнабић, која је рекла да се до сада показало да после ванредних ситуација многи људи туже државу за разне ствари, на пример за изгубљену добит, као и да ће кад прође ванредно стање бити велики број тужби и суђења, те да ће држава морати да даје велику суму новца из буџета. Ипак, све мере које је донела, власт је правдала приоритетом очувања живота грађана.

С друге стране, за критичаре, многе од тих мера нису спорне саме по себи, али начин на који се доносе јесте. Тако је Београдски центар за људска права (БЦЛЈП) поднео Уставном суду Србије иницијативу за оцену уставности два члана Уредбе о мерама за време ванредног стања, као и Наредбе о ограничењу и забрани кретања лица на територији Србије.

У овој невладиној организацији сматрају спорним то што је Влада Србије Уредбом о мерама за време ванредног стања Министарству унутрашњих послова делегирала овлашћење за прописивање различитих мера којима се може ограничити слобода кретања.

Устав ни у једној одредби не каже да Влада своје овлашћење да прописује мере којима се одступа од људских права у време ванредног стања може пренети на министарства. Устав је са разлогом одредио да ће Влада, када Народна скупштина није у могућности да се састане, ценити сразмерност мера одступања од људских права и не постоји уставни основ да ово овлашћење Влада повери неком другом државном органу - каже за "Ал Јазееру" Лука Михајловић из БЦЛЈП.

ЈУКОМ: Премијерка забринута с разлогом

И у Комитету правника за људска права (ЈУКОМ) сматрају да не значи аутоматски да ће људи чија су људска права ограничена на основу аката који су оглашени неуставним имати право на накнаду штете, будући да основ за поједина ограничења људских права може да се нађе у другим прописима - пре свега у самом Уставу, Закону о заштити становништва од заразних болести и другим актима.

Ипак, оцењују да се председница Владе основано брине због потенцијалних тужби грађана против државе.

То је готово редовна последица проглашења ванредног стања. Нарочито је проблематично право на правично суђење, због чега можемо очекивати тужбе за накнаду штете због неоснованог притвора и кршења права окривљених. Ипак о томе да ли ће бити основа за захтеве за накнаду штете одлучују судови у Србији, као и Уставни суд, а сасвим је могуће да ће се неки од ових случајева наћи и пред Европским судом за људска права - каже Милена Васић из YУЦОМ-а.

Може ли суђење преко Скајпа бити правично?

Министарство правде је заиста 26. марта упутило допис судовима који ће водити поступке против лица која су прекршила мере самоизоилације да та суђења организују путем видео линка, у циљу заштите како запослених, тако и лица против којих се води поступак.

У овом министарству рекли су да је иницијатива потекла од самих судија, као и да суђења преко видео линка поштују сва начела кривичног поступка.

Ипак, убрзо су предложили Влади Србије да то регулише уредбом, што је и учињено 1. априла. Из Министарства правде наглашавају да ниједно људско право оваквим начином суђења (вођења главног претреса) није нарушено.

У ЈУКОМ-у, међутим, указују да је питање шта ће бити са саслушањима која су одржана посредством скајп апликације пре 1. априла када је донета наведена уредба Владе.

У Београдском центру за људска права сматрају да су суђења путем видео линка спорна из аспекта права на правично суђење. Додају и да спровођење главних претреса на овај начин може да умањи гаранције за заштиту од злостављања које гарантују устав и конвенција о заштити људских права и основних слобода.

На то је 1. априла указао и заштитник грађана Србије Зоран Пашалић, нагласивши да је “у ванредном стању потребно да Министарство правде предузме мере и омогући приступ алтернативним средствима и начинима комуникације (Скајп) окривљеног и браниоца у посебној просторији, без присуства трећих лица, уз надзор гледањем, а не и слушањем, без ограничења комуникације на 30 минута”.

Да ли ће се формирати прелазна Влада, сазнајте ОВДЕ!

Извор: aljazeera.net

Бонус видео

Парламент или Позориште, шта чека Србију?

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА