Најновије

ЈОВО БАКИЋ БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ: Када народу буде свега доста, ову власт ни куга и колера не би могле спасити, а камоли корона!

"Корона је допринела да се увиди значај психичке стабилности носилаца јавних функција, а нарочито председника владе и председника републике. Понашање власти током пандемије коронавируса је катастрофално, али од ње се ништа друго није ни могло очекивати", рекао је социолог и политичар Јово Бакић.

Јово Бакић (Фото: Јутјуб)

Сматра да у српском друштву не постоји јединство и да је неопходна друштвена солидарност јер је нема довољно. Остаје при ставу да ће “грађани јурити по улицама тих неколико лупежа који су опљачкали земљу и залуђивали народ“.

Како вам изгледа Србија током ових месец дана ванредног стања?

- Изгледа тужно, као и када нема ванредног стања. Ипак, прија мир, јер сада је и у Београду тихо као на селу, али не прија провинцијални и ксенофобични дух, јер он открива да је и на друштвеним мрежама хоризонт веома сужен. Другим речима, не може човеку скучених духовних видика помоћи ни интернет ни сав непорециви технолошки напредак.

Јесу ли ти људи са скученим видицима већина у Србији?

- Не знам да ли чине већину. Већина у Србији се не обавештава о политици на друштвеним мрежама, већ посредством духовних тровачница с националном покривеношћу и таблоида, па се може претпоставити да је вероватно реч о већини. Ипак, надам се да није, јер у противном овом друштву нема спаса.

Има ли јединства у време коронавируса у српском друштву?

- Нема га, а не треба ни да га буде. Неопходна је, међутим, друштвена солидарност. На жалост ни ње нема довољно, иако је има више но у уобичајеним околностима, када је њен недостатак болан. Узгред, никако не треба помињати „социјалну дистанцу“, већ искључиво физичко одстојање, јер прва се односи на неприхватање биолошки, културно и друштвено различитог, а друго само на држање физичког одстојања у односу на било кога, а у циљу очувања како туђег тако сопственог здравља. Можете с неким бити у веома блиским не само друштвеним него и у емотивним односима, па иако се с њим не грлите и не љубите (постоји друштвена и лична без физичке блискости), а можете с неким да будете у блиском физичком, па иако нисте ни у каквом социјалном нити осећајном односу.

Како би оценили понашање власти у ванредном стању?

- Катастрофално, али ништа друго се од ње ни не може очекивати.

Шта вам највише смета у понашању власти према грађанима током пандемије?

- Власт се труди да стиче политичке поене уместо да служи грађанима; овде страначки резон односи превагу над државним, јер живимо у партијској а не у правној држави. Погледајте последњи пример где први на листи СНС-а иде да решава кризу у Нишу пошто тамо очигледно СНС нема никога ко је иоле за то способан, иако је човек из Срема, док запоставља своју основну дужност министра пољопривреде. Истовремено, пчелари вапе за помоћи, а читава пољопривреда и сви ми као друштво можемо катастрофално да прођемо, ако пчеле страдају у већој мери. Но, свакако најкатастрофалнија била је прва реакција, када су направили ону кловновску конференцију за штампу, на којој је др Несторовић био главни кловн, а председник СНС-а, пајац који неуспешно глуми председника Србије, његов асистент. Задоцнело се с ванредним мерама за око недељу дана, а онда је, када је схваћено да је враг однео шалу, и да ионако урушеном здравственом систему следи слом, уведено ванредно стање с ненормално строгим полицијским часом. Ту се укључила и лична психичка једначина председника СНС-а, који је својим свакодневним усплахиреним појављивањима застрашивао и нервирао грађане, ширећи панику уоколо. Утолико је корона допринела да се увиди значај психичке стабилности носилаца јавних функција, а нарочито председника владе и председника републике. Када имате психички лабилну особу на челу, сведочите свакаквим лудостима, а оне каткад могу да буду и веома друштвено опасне.

Где је опозиција, како њу видите?

- Њој није лако у ванредном стању, јер тада увек игру води онај који је ванредно стање прогласио. Ипак, и сада је понашање опозиције реактивно уместо проактивног, а пошто већи део ње познајемо и из времена када су ти људи били на власти, онда се не можемо надати изузетним дометима.

И ви сте званично део опозиције, али вас нема, невидљиви сте, зашто?

- Ми смо опозиција не само овој ауторитарно-мафијашкој власти, већ и целом олигархијском систему (којега, уз власт, чини и највећи део опозиције, те крупни капитал, повезан како с влашћу тако с опозицијом). Према томе, ми смо опозиција у систему, али смо и опозиција самом систему. У том смислу, нама је теже да дођемо до изражаја, јер нас не симпатишу како провладина тако и проопозицина средства масовног општења. Поред тога, у ванредном стању, по дефиницији, нема нормалног политичког живота, јер нема могућности за окупљања. Када ме новинари позову, говорим отворено шта мислим. Има нас на Фејсбуку, али је то, наравно, недовољно присуство у јавности.

Пратите ли извештавања о стању по питању коронавируса?

- Наравно, пратим како мишљења домаћих тако и мишљења страних стручњака. А забавља ме и др Жекс. Но, шалу на страну, тај несретник не одговара ни за пропаганду надрилекарства једнако као што не одговара ни за своју вишедеценијску злочиначку каријеру.

На шта тачно мислите када кажете “злочиначка каријера”?

- Пинк је духовна тровачница која је настала још ’90-их у кухињи ЈУЛ-а Мире Марковић. Одатле се, још од тог доба, без престанка, јер је тровачницу оберучке прихватила и олигархија након 5. октобра, шири духовни отров, па се политичари свих врста, само ако су на власти, ратни злочинци, криминалци, мање или више недаровите певаљке, шарлатани и старлете подмећу као велики зналци и морални узори омладини. У том смислу, реч је о масовном и дуготрајном злочину против духа и културе сопственог народа, јер се ствара и пропагира за друштво дугорочно погубни културни образац. Наравно, остаје посебно питање зашто различите власти као и различите екипе РЕМ-а односно раније РРА нису водиле поступке против оваквих телевизија, јер није ту реч само о Пинку, већ и о ТВ Хепи, иако антинародно делање власника и уредника потоње масовне духовне тровачнице траје краће.

Шта чека Србију после укидања ванредног стања, осим избора?

- Све нас очекује озбиљна привредна рецесија. Да ствар буде рђавија, главни удар неће бити ове године – па ће се владајући плиткоумници хвалити статистичким показатељима пошто ће они, у чисто бројчаном показатељима опадања привредне активности, бити бољи но другде (зато што нам је почетна позиција неупоредиво најрђавија), јер на периферији светског капиталистичког система све касни, па и криза – већ тек у наредним годинама. Могуће је да ће световни пастири, поучени досадашњим искуством са својим стадом, покушати да искористе прилику и пренесу сопствена, ионако већ злоупотребљена овлашћења, из ванредног и у редовно стање.

Где су грађани и њихова права?

- Грађане овде нико озбиљно не узима, а зато увелико сами сносе одговорност. Њима све огавности власти и сва најозбиљнија кршења људских и грађанских права пролазе и без проглашеног ванредног стања (подсећам на аферу “Хеликоптер”, када је изгубљено 7 људских живота само због жеље двојице министара да се сликају са спашеним новорођенчетом и када је све то багателисано реченицом председника СНС-а да он једноставно “не да Бату Гашића и Лончара”; подсећам на “Београд на води” и рушење сиротињске имовине у Херцеговачкој улици током изборне ноћи; подсећам на аферу “Крушик”, у којој су оштећени како држава тако и сви порески обвезници; као и на аферу “Јовањица”). Ни једну од поменутих афера не би ни у политичком ни у судском смислу преживала ниједна власт у било којој цивилизованој земљи, а овде је ова власт успела све да преживи и учврсти свој положај. Да ли се Александар Вулин, тај теткин црни ратник и покровитељ Јовањице, може замислити на министарском положају било где, осим у Србији? Наравно, грађани имају и опозицију, а не само власт, какве заслужују, па нам остаје да се сви кувамо у једном лонцу злочина, лоповлука и глупости.

Шта је са “Самоодбраном”?

- Направили смо пар саопштења за време ванредног стања с идејом да упозоримо власт да не прекорачује уставна ограничења током ванредног стања, али и да подржимо грађанке и грађане Републике Србије у овим тешким тренуцима.

То знамо, али оно што не знамо је да ли се и даље састајете или је та прича “пукла”?

- Чим се оглашавамо, то значи да није “пукла”. Нисмо у могућности да се састајемо у ванредном стању, али смо свакодневно на вези. “Самоодбрана”, као што је познато, одустала је од образовања политичког покрета, већ делује као група интелектуалки и интелектуалаца спремних да помогну угроженим грађанима или да укажу јавности на угрожене друштвене вредности. У оваквим друштвеним условима када је једна ауториарно-мафијашка власт отела нашу републику, то није тако мало као што се, можда, на први поглед чини. Друга је ствар што је један део јавности од нас очекивао да се укључимо у практичну политику, а за тај корак није било довољно спремности у самој Самоодбрани.

Хоћете да кажете да се држите тезе “какав народ – таква власт, а и опозиција”?

- Тако је, јер политичари су лице у морално ништавило потонулог народа. Како је могуће да људи деценијама трпе иста лица на челу странака, док је друштво којима су те странке управљале у стању систематског пропадања?

Шта је са вашом странком, докле се стигло?

- Странка није моја. У овом тренутку сам обичан њен члан. Она се у ванредном стању отежано развија пошто се, уз хроничну оскудицу, не можемо ни окупљати. Наравно, оно што сам претходно говорио о власти и о опозицији уопште, важи у једној мањој мери и за нас, као део овога друштва, јер нисмо се прославили ни пре проглашења ванредног стања.

Није лако бити политичар, то хоћете да кажете? Да ли сте зажалили што сте ушли у све то?

- У начелу сам инвидивуалац, али ако се буните као појединац мало шта можете да промените током свог живота. Због тога сам се одазвао позиву једног броја људи које ценим да им се придружим. Наиме, само колективно делање може да донесе неопходну промену на друштвеном нивоу. Појединац може утицати само на поједине личности, што никако није безначајно, нарочито ако су те личности даровите и могу у будућности довести до промена, али мене привлачи могућност да се нешто уради на друштвеном плану, па иако сам болно свестан да су прилике не само у нашој од мафије заробљеној републици на периферији светског капиталистичког система, већ и у самом центру овог система, веома неповољне за суверено политичко делање и одлучивање. Но, видите, борци се не кају када улазе у битке, па не би у реду било да се кају ни када из ње излазе. У мом случају, нисам у битку честито ни ушао.

Излазите на изборе или не?

- Највероватније не, иако бих волео да грешим. Хронична је оскудица, нема довољно самопоуздања, па иако има искреног одушевљења паметних људи, а има, на моју велику жалост, дечијих политичких болести.

Верујете ли да ћете успети да све то у догледно време превазиђете и спремите се за неке наредне изборе, има ли довољно вољних људи у Србији да се баве политиком на начин на који ви мислите да је исправан?

- Има доста паметних, образованих и честитих другарица и другова, некомпромитованих учешћем у досадашњој страначкој политици, а веома незадовољних влашћу олигархије, како пре тако и после 2012, друштвеном неједнакошћу, неправдом и општом друштвеном ситуацијом у којој се налази од нас отета република. Друштвена неједнакост је и пре 2012. била највећа у Европи, овдашњи богаташи и великаши већ деценијама вређају добар укус и здрав разум, док тлаче сиротињу, избацујући је из кућа због безначајних дугова, а истовремено праштају вишемилионске пореске дугове самима себи и запошљавају своје страначке пријатеље, често без потребних или с кривотвореним квалификацијама, на добро плаћена и угледна радна места. Сада се аплаудира здравственим радницима, а они су деценијама потцењени, баш као и просветари. Да ли ће нас то бар мало освестити? Нема срећног и напредног друштва, ако је становништво непросвећено и болесно, а оно је такво ако лекари и професори нису на одговарајући начин плаћени. Утолико, ако Србија жели да изађе из блата до гуше, у којем се сада налази, биће неопходно да ова политика нађе свој пут, независно од тога каква ће моја улога у томе бити.

Да ли ће корона бити препрека за поновни масовни излазак незадовољних грађана на протесте?

- Када дође до тренутка у којем ће чак и грађанима Републике Србије бити свега доста, ову власт ни такве савезнице као што су биле куга и колера не бе могле спасити, а камоли корона којом су се тренутно крунисали.

Остајете при ставу да ће “грађани јурити по улицама тих неколико лупежа који су опљачкали земљу и залуђивали народ”?

- Не видим другу могућност.

Шта мислите да ли Вучић излази као победник и из ове кризе, краткорочно или на дуге стазе?

- На дуге стазе, заиста не бих волео да будем у његовој кожи, као ни његових блиских сарадника. Краткорочно, не би ме изненадило да, уз оне који из интереса пристају уз штеточинску политику ауторитарно-мафијашког режима, још једном превари довољан број лаковерних грађана.

Прочитајте ОВДЕ шта је економиста Миодраг Зец поручио српским властима.

Извор: Нова

Бонус видео

Србија тоне под кредитима, нећемо моћи да враћамо дугове! | Бранко Павловић

Kњигу “Мрежни рат против Срба” можете поручити ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА