Једино што је мистериозније од тога што се тачно догодило у подморници која се налазила шест километара испод површине јесте питање зашто се уопште тамо налазила.
Чини се да је разлог, као и увек у таквим ситуацијама, жеља за богатством и моћи. У овом случају највероватније за информацијском моћи. Наиме, на дну светских океана у овом се тренутку протеже 465 различитих комуникацијских каблова, укључујући и оне оптичке за интернет, укупне дужине 1,2 милиона километара.
Лошарик је дизајниран 1980-тих, а први пут поринут је 2003. године. Његове су мисије укључивале истраживање арктичког леда у потрази за природним ресурсима, труп је од титанијума, а име је добио по коњу из руског цртаног филма.
Владимир Путин много пута говорио је о важности контролисања токова информација, а у случају да неко, примера ради, пресече подморске оптичке каблове, сигурно би дошло до великих сметњи у светској комуникацији. Иако нико не тврди да је Лошарикова мисија била управо та, остаје чињеница да је то једина подморница која је могла толико дубоко заронити.
Наиме, америчке подморнице с посадом могу заронити најдубље до око 700 метара, насупрот Лошарикових 6.700 метара.
Поставља се и питање зашто Русија није упозорила Норвешку на могућу нуклеарну катастрофу након што је у Лошарику дошло до пожара. Наиме, Русија и Норвешка имају споразум о узајамном информисању кад је реч о таквим стварима, али Русија очигледно није осећала обавезу да обавести Норвешку да је Лошарик подморница с нуклеарним погоном.
Још једно могуће објашњење зашто се руска подморница налазила у арктичким водама је "тренирање" руске Северне флоте.
"У Путиновом срцу постоји посебно место за морнарицу. Она је један од кључних симбола сваке велике моћне државе", објашњава за Њујорк Тајмс норвешка аналитичарка и директорка Центра за безбедносну политику Норвешког института за одбрамбене студије Катарзyна Зyск.
Северна флота налази се на самом врху војног руског буџета. Њихови војници имају најновију опрему за хладни рат, а у плану су и нове генерације подморница с балистичким ракетама. Уз тако снажну флоту Русија би најбрже могла изненадити САД тако да јој се прикраде с Арктика.
"Ово стварно изгледа као да се припрема нова верзија 'Лова на Црвени октобар", изјавила је Хеатхер Цонлеy, виша потпредседница за Европу, Евроазију и Арктик у Центру за стратешке и међународне студије.
Не смемо заборавити ни жељу за економском моћи, додаје Conley.
"Русија никад није тајила своју жељу да контролише северни морски пут преко Арктика, поготово сада кад се лед смањује због климатских промена и појављује се све више могућности за ширење експлоатације нафте и плина", објашњава она.
Русија не жели никакав отворени сукоб с НАТО јер зна да ресурса за такву врсту сукоба нема. Учиниће све како би задржала стратешку иницијативу и ту у први план опет долазе информације. Оптички подморски каблови који преносе 97 посто светских података, укључујући дневно око десет билиона долара у финанцијским трансакцијама, могли би бити витални у искушавању стабилности западног света.
Каблови су углавном незаштићени и прилично их је лако пронаћи, а последњих неколико година америчке обавештајне агенције упозоравају како проналазе руске подморнице у њиховој близини.
Они упозоравају да руски циљ није да онеспособи интернет, него да једноставно врши константни притисак. Јер, сваки пут када дође до пада Фацебоока или Твитера, људи једноставно "полуде".
Поморски каблови стављени још 1850. године Први подморски каблови постављени су још 1850. године током Кримског рата. Поставили су их британски војници који су хтели убрзати ток комуникације. Први трансатлантски каблови су постављени и почели радити 1858. године, а први трансатлантски каблови од оптичких влакана 1988. Пре су каблове постављале телекомуникационе компаније, а данас су у власништву Гугла, Фејсбука, Амазона и Мајкрософта.
Русија гради нову ваздухопловну војну базу у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерњи лист
