Американци су протеклих деценија бити у стању да буду стално присустни у свим светским океанима, а са отписивањем два носача авиона – ударне групе америчких ратних бродова, које су они предводили, претвориће се у својеврсне„ватрогасне бригаде“ и почети да делују „на позив“.
Амерички војни аналитичар Џери Хендрикс објаснио је овако шта ће се променити:
“Са девет носача авиона, можете користити истовремено шест или седам, јер ће преостала два или три бити на редовним ремонтима и одржавању на доковима. Са „минус два“ – ратна морнарица САД биће периодична распоређивања ради одређених задатака или у случају нужде“.
Шеф Пентагона, Марк Еспер, објавио је у марту да га занима мања морнарица. Коначна одлука о њеној бројности и саставу треба да буде донета на лето.
Еспер је о носачима авиона и њиховој улози рекао:
“Расправа о носачима авиона често се своди на две апсолутне крајности: или не треба да их буде, или би требало да их буде 11. Лично сматрам да су носачи авиона сами по себи врло важни. Они демонстрирају америчку моћ и престиж. Они су важно средство одвраћања. Дају нам велике могућности“.
Војни експерти се углавном слажу да се Пентагон одлучио за смањивање броја носача авиона због појаве нових противбродских ударних система Русије и Кине.
Русија ће своју хиперсоничну ракету „Циркон“ увести у употребу 2022. године. Њен домет биће већи од домета свега чиме су наоружани амерички носачи авиона, а брзина – преко девет Маха.
“Циркони” ће фактички бити неухватљиви за америчку морнаричку противваздушну одбрану.
Амерички лист Натионал интерест објавио је да је “Циркон“ у стању да „направи рупу“ на сваком „пловећем аеродрому“ којим располаже Пентагон.
Број крстарица и разарача остаће на садашњем нивоу – биће их заједно око 90. Међутим, додаће им се мањи бродови.
Али, најважнија иновација биће масовна употреба система са малом посадом или сасвим без посаде.
Марк Еспер је сигуран: будућност припада поморским роботима.
Према његовим речима, ако све буде ишло по плану, до 2030. америчка морнарица имаће више од 350 беспилотних ратних бродова.
Адмирал Мајкл Гилди, шеф поморских операција у Ратној морнарици Сједињених Држава, изјавио је: „Не можемо изградити довољно ратних бродова од по две милијарде долара." <...> Морамо променити свој начин размишљања. Треба нам много бродова без посаде“.
У Сједињеним Државама се истовремено реализује неколико пројеката бродова без посаде.
Према утврђеним плановима, САД ће имати три класе робота: велике бродове са тешким наоружањем, средње за извиђање и електронско ратовање и мале за постављање мина и повећање домета комуникацијских система.
Пентагон се нада да ће 2020-те добити два највећа брода у оквиру пројекта ЛУСВ (Велико беспилотно надводно пловило). Са депласманом од 2.000 тона, па ће бити величине корвете.
Испрва ће се користити у комбинацији са класичним ратним бродовима и играти улогу ракетне платформе - за испаљивање пројектила по циљевима , са враћањем у базу ради узимања нових.
Међутим, ови „без посаде“ моћи ће да делују и независно. Аутономност - 90 дана.
Беспилотни бродови средње класе биће дугачки 12 до 50 метара.
Њихова процењена максимална брзина треба да буде- 24-27 чворова, крстарење - најмање 16 чворова. Домет пловидбе - 4,5 хиљаде наутичких миља (8,3 хиљаде километара), аутономност - од 60 до 90 дана.
Предвиђено је да само један оператор може даљински управљати овим роботима током целе пловидбе-мисије.
А задатак ће им бити да прате туђе бвродове и електронске војне и извиђачке мисије.
Прочитајте ОВДЕ шта је Владимир Путин одлучио за Дан победе.
Извор: fakti.org
