Oн тврди да за то има и доказе... Пандемија је опустошила село. Свака четврта особа је преминула, читаве породице су умрле... Тада су сељани стали пред крст и обећали Богу да ће, ако поштеди оне који су остали, извести представу која ће да представља Исусов живот, смрт и васкрсење, на сваких десетак година, заувек…
Била је то 1633. година, када је бубонска куга још беснела у Баварској. Али, легенда каже, после тог обећања у селу нико умро није.
Стојећи у својој цркви испод крста где су сељани својевремено дали обећање, отац Гронер је пружио похабану књигу са кожним корисама.
"Погледај", говори велечасни док прстом приказује густо збијене редове у којима су исписана имена преминулих.
- Забележили су десетине и десетине смрти, а затим - ниједну - каже Гронер.
Готово четири века, становници Оберамергауа мање-више су одржали своје обећање, славећи своје спасење из једне пандемије - све док их друга пандемија није присилила да је прекрше.
Овогодишња представа, која би требало да буде премијерно представљена у мају и да буде извођена до краја лета, морала је да буде одложена због корона вируса. Епска продукција, у којој глуме само локални мештани, сваке деценије би довела око пола милиона људи у село, а око 2.500 мештана, што је око половина Оберамерауа, стало би на највец́у светску позорницу на отвореном.
Вековима су краљеви и краљице, вође и славне личности долазили у ово мало село у баварским Алпама, како би својим очима видели причу о спасењу.
Од средине 1960-их, представу су критиковали због свог грубог антисемитизма, најпре јеврејске групе, а касније и сама Римокатоличка црква. Хитлер ју је наводно волео и оценио да је "важна за Рајх".
Кристијан Стакл је три деценије режирао представу и постепено је ослобађао најгрознијег антисемитског симболизма и прилагођавао је протестантима, муслиманима и удатим женама. Од пројекта се емотивно поздравио када је најавио да ће наступи ове године бити одгођени за две године.
Корона вируса у селу још нема
Да није короне, ово би била 42. извођење представе, почевши још давне 1634. године. Отказана је само два пута - 1770. за време просветитељства и 1940. током Другог светског рата - представа се изводи једном сваке деценије, а понекад и два пута, за посебне годишњице.
Одлагање се догодило још само једном, и то након Првог светског рата, јер је толико мушкараца погинуло да није ко имао да глуми... Сада, како се ближи ускршњи викенд, Оберамергау се моли за још једно чудо. За сада у селу нема ниједног познатог случаја Ковид-19.
- Можда дато обећање и даље штити село? - са надом коментарише Сузана Ески, кројачица, која је сашила костиме за овогодишњу представу, а сад их одлаже у складиште.
За то време, изван Оберамергауа број оболелих од корона вируса расте, а већина се боји да је само питање времена... Током претходног викенда број оболелих премашио је 91.000 у Немачкој, а забележено је више од 1.300 смртних случајева.
Туга у селу због одлагања
Село се спремало за ову представу читаву деценију. Месецима су се у хотелима и ресторанима налазили запослени како би тренирали да издрже налет посетилаца. Локалне занатлије радиле су прековремено да би направили реквизите за сцену. Волонтери су помагали да се сашију костими. Пробе су окупљале све старосне групе у селу од малишана до бака и дека, понекад и свакодневно.
И, у складу са древним сеоским статутом, многи мушкарци су пре годину дана престали да се бријају и шишају како би им коса порасла да изгледају баш као што су изгледали људи у време Христа. Али пробе су престале. Позориште, са својих 4.500 места, стоји празно. Помагала и костими иду у складиште.
Остају само браде
Како су затворена оба сеоска фризера због корона вируса, мушкарци и даље шетају са дугом косом и брадом.
- Да нисте знали да је ово Оберамергау, помислили бисте да је ово село пуно хипстера или џихадиста - шали се Ценгиз Горур (20), син локалног власника ресторана и први муслиман који је добио водећу улогу. Требало је да глуми Јуду, традиционалног негативца у представи, коју „неки спољни посматрачи сматрају веома модерном, а други мало језивом“. Редитељ је рекао да је добио улогу због свог великог глумачког талента.
Прошло је више од две недеље од како је одлагање објављено, а колективни осец́ај таме заменило је "узнемирено смирење". Као и другде у Немачкој, Оберамергау се прилагођава новој животној стварности под пандемијом - али, можда и више него другде, мештани на своју судбину гледају кроз призму своје историје.
Прича о куги дубоко је обликовала ово село, приметила је Ева Реисер, која је требало да глуми Марију.
- Како ц́е коронавирус променити нас и наш свет? Шта ц́е причати о нама? - пита се Ева.
Коронавирус је већ дао ново значење речима које је увежбавао Фредерик Маиет, човек који је требало да глуми Исуса.
Кад се Исус обраћа Јерусалиму, он говори о томе како "вас сиромаштво и болест уклањају“. За две године, када пандемија буде узела свој данак и представа поново оживи, ове речи ће, сматра Маиет, имати сасвим другачије значење.
Господин Стакл, редитељ, каже да зна све о његовој породици до доба куге. Прва жртва био је један од његових предака, чувар цркве.
Режисер баш и не верује у чуда
Стакл, човек дивље нарави и фризуре је католик доживотно, али није баш сигуран да је оно што се догодило 1633. године било чудо. Истиче да су сељани дали завет у октобру, баш у време зиме. Бактерија куге не опстаје када је хладно...
- Вероватно постоји научно објашњење - каже Стакл.
У оваквим временима, људима су потребне приче о нади и искупљењу, признао је, али људи такође морају да верују науци.
Село зврји празно
Ових дана, по налогу владе, улице Оберамергауа су празне и две сеоске школе су затворене. Пекара и месара и даље раде, али на руком исписаним натписима стоји да у радњу не улази више од двоје купаца истовремено. Отказане су и све верске службе.
- Економски крах био је известан - рекао је Антон Преисингер, господин који је глумио Понтија Пилата, римског прокуратора који је наредио Исусово распеће.
Његов хотел, који је у власништву његове породице од 19. века, прешао је од потпуно резервисаног до „нулте резервације“. Већ је морао да отпусти 13 људи.
- Социјално дистанцирање боли када је социјални контакт ваш живот - рекао је Преисингер.
Али за време пандемије, социјално дистанцирање је од виталног значаја. И Оберамергау то зна из прве руке.
- То смо већ радили - рекао је господин Маиет.
Непоштовање мера их једном већ скупо коштало
Године 1632. изгледало је као да село може да избегне кугу. Сва околна села су била опустошена. У оближњем Бад Кохлгрубу само је један брачни пар преживео. Али Оберамергау је био поштеђен и то само због тога што је село постало карантин и сместило се у изолацију. Мештани нису напуштали село, а нико из суседног села није могао да уђе.
Стражари су патролирали границама села. Подигли су кужне ватре да би одвратили посетиоце.
- Било је то социјално дистанцирање, стил из 17. века. Село је пропало. Затворио је своје границе - рекао је Маиет.
И неко време је то функционисало. Али једне ноћи, мештанин који је радио у суседном селу био је толико очајан да види своју породицу да је пројурио поред стражара. Име му је било Каспар Шислер и са собом је донео кугу. Сви у селу знају његово име. Чак је и улица названа по њему.
- Нико не жели да буде Каспар Шислер. Нико не жели да буде особа која доноси вирус у село - каже госпођа Реисер, која ради као стјуардеса када не глуми мајку Божију. Она је дуже од свих мештана Оберамергауа свесна постојања корона вируса.
Крајем јануара, на лету од Минхена за Лион нашао се један кинески путник за којег се веровало да је заражен вирусом. Показало се да је то била лажна узбуна. Али након тога, госпођа Реисер је почела да одбројава дане кроз 14-дневни период инкубације сваки пут када се нашла на скученом месту, опсесивно перуц́и руке и држец́и се даље од своје баке (92).
- Она жели да доживи још једну представу - каже Реисер.
У Оберамергауу се животни век често мери у одиграним представама. Ово би била бакина десета.
И за крај, Света Корона
Сат времена вожње од Оберамергауа, дубоко у шуми, налази се капела посвец́ена мало познатом свецу - Света Корона
- Она је заштитница отпора против епидемија - рекао је отац Гронер.
Свештеник каже да предстоје тешки тренуци.
- Али све има две стране. Можда ће из ове кризе доћи нешто добро. Повратак солидарности и саосећања једни према другима и према планети. На неки начин прича о патњи и спасењу коју је село годинама вежбало на сцени, сада се одиграва у старном животу.
Иначе, ово баварско село познато је не само по представи, за коју се мештани припремају годинама. Наиме, у њему се налази највећи наставни центар НАТО, основан још 1953. године.
Кроз наставни центар, који користе земље НАТО и њихови савезници, годишње прође 12.000 полазника, махом официра који се обучавају и усавршавају у разним војним аспектима.
Прочитајте ОВДЕ какав план САД кује против Русије.
Извор: Телеграф
