Бојић је тестове увезао из Северне Македоније од компаније човека који је под истрагом за прање новца, изнуду и криминално удруживање. Пре него што су ови тестови стигли у Институт "Дедиње", у њему се коронавирусом заразило најмање 80 људи, а до данас није нико одговарао за ширење заразе у овој државној установи која збрињава најтеже срчане болеснике.

Када је 6. априла признао да се коронавирус пробио у установу коју води и заразио 67 запослених и 14 пацијената, директор београдског Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" Милован Бојић рекао је да ће почети да тестира сваког ко уђе у болницу.

- Као искусан човек који је у медицини практично доајен од свих директора здравствених установа, ја сам предузео да тестирамо и наше здравствене раднике и пацијенте који су преостали на одељењу - рекао је тада Бојић за телевизију Прва.

Након два дана, институт на чијем је челу купио је 300 "Биозек" тестова на коронавирус од приватне компаније "Систина фармација" из Северне Македоније, пише у фактури до које су дошли новинари КРИК-а. Ови тестови се широм света рекламирају да су произведени у Холандији, да откривају вирус, а "Дедиње" их је купило за 3.000 евра.

Проблем је, међутим, вишеструк - ови тестови нису поуздани у откривању коронавируса, лажно се рекламирају као холандски производ, а компанија од које их је Бојић купио у власништву је македонског бизнисмена који је под истрагом за криминал.

Кинески тестови препаковани у "холандске"

Холандска компанија "Инзек Интернатионал Традинг Б.В" која широм света продаје "Биозек" тестове, рекламира их као поуздане тестове за откривање коронавируса који су произведени у овој земљи.Истраживање новинарске мреже Organized Crime and Corruption Reporting Project (ОЦЦРП) објављено у среду, међутим, показује да тестове заправо производи кинеска фирма "Hangzhou AllTest Biotech Co. LTD".

Тестови су у Кини оргинално произведени под називом "Аллтест". Холандска компанија их затим купује од кинеске, пакује као бренд "Биозек" и рекламира као свој производ, открили су новинари. Из холандске фирме признали су да су тестови произведени у Кини и дан касније су на свом сајту избрисали лажни податак о пореклу тестова.

Непоуздани у откривању коронавируса

Тестови "Биозек", сем скривања порекла, лажно су рекламирани као тестови који могу поуздано да утврде да ли је неко заражен коронавирусом. Они, заправо, не откривају болест, већ присутност антитела која организам производи борећи се са вирусом. Овакви тестови могу да дају прецизне резултате на коронавирус тек четири недеље након што је особа инфицирана, показала су испитивања.

Како је објављено на сајту Светске здравствене организације (СЗО), истраживања показују да већина пацијената почиње да развија антитела тек у другој недељи након што се појаве први симптоми на коронавирус.

Зато је и епидемиолог Предраг Кон из Владиног Кризног штаба за сузбијање коронавируса рекао да се код нас не користе овакви тестови, познати и као "брзи" или "оријентациони" тестови.

- Једноставно нисмо убеђени да је то толико корисно - објаснио је Кон на конференцији за медије 9. априла, на дан кад су тестови стигли у "Дедиње".

Он је рекао да они могу бити од користи тек када прође епидемија јер ће тад моћи да се утврди колики проценат популације је био инфициран вирусом, а да није знао.

Уместо тога, како је речено из Кризног штаба, грађани Србије тестирају се само ПЦР тестовима јер су то дијагностички тестови којима поуздано може да се утврди да ли је неко заражен вирусом корона.

Влада Велике Британије такође је одлучила да не користи кинеске тестове након што је испитивање Универзитета у Оксфорду показало да су непоуздани, објавили су тамошњи медији прве недеље априла. Испитивање рађено у Шпанији, које није рецензирано, такође је показало да су кинески "Аллтест" тестови непоуздани – њихови резултати су погрешни у више од половине случајева.

Лажна реклама и погрешни резултати ових тестова неке су коштали живота.

У Северној Македонији је било случајева, како је открила тамошња истраживачка редакција ИРЛ Мацедониа, да су људи за које је "Биозеков" тест показао да су негативни, након тога умрли од коронавируса.

Крајем марта, 45-годишњи Роџер Зекировски из Куманова данима је имао све симптоме ковида-19, а након што је видео рекламу за холандски брзи тест у којој се тврди да за само неколико минута може тачно да открије болест, отишао је на тестирање. Тест је показао да је негативан и Зекировски се вратио кући. Три дана касније, он је преминуо, а званични резултати испитивања утврдили су да је био позитиван на коронавирус.

Тестови набављени од бизнисмена који је под истрагом за криминал

Приватна компанија "Систна фармација" у Скопљу, од које је Институт "Дедиње" набавио ове тестове, део је породичне компаније једног од најбогатијих северномакедонских бизнисмена Јордана Камчева који је под истрагом за прање новца, изнуду и криминално удруживање.

У домаћој јавности Камчев је помињан након афере "Рекет" у коју су укључени и тамошња бивша специјална тужитељка Катица Јанев и некадашња ријалити звезда Бојан Јовановски, познатији као "Боки 13". Како су писали медији, Јанев и Јовановски су од Камчева изнуђивали новац, а заузврат би му помогли у поступку који је против њега покренуло Специјално тужилаштво.

Део породичног бизниса Камчева је и болница "Аџибадем Систина" која је у медијима описивана као болница у којој је урађена прва операција уградње вештачког срца у Северној Македонији, а коју је водио наш лекар запослен у тој клиници, Александар Николић, који је раније годинама радио у Институту "Дедиње".

"Аџибадем Систина" је на свом сајту рекламирала "Биозек" брзе тестове, али је тај оглас, на захтев тамошње Агенције за лекове и медицинска средства (МАЛМЕД), морала да повуче због неадекватног рекламирања и без претходног одобрења ове институције. Управо посредством њене сестре фирме, "Систина фармације", најмање 300 брзих тестова на коронавирус завршило је и у нашој држави.

"Биозек" тестови стигли су у Институт "Дедиње" 9. априла. Бојић је новинарима КРИК-а рекао да су они коришћени као помоћно средство, а не као тестови који једини могу да утврде присуство вируса и навео да је тестирање рађено само у хитним случајевима како би се спречило да у установу дођу пацијенти позитивни на овај вирус.

Тврди и да Институт није платио тестове. Иако је фактура издата Институту "Дедиње", Бојић каже да су тестови донирани и да је фактуру платио спонзор – чије име није открио.

- Комплетна документација – писмо о намерама, уговор о донацији, и сwифт о плаћању налази се на Институту - рекао је Бојић за КРИК, али је одбио новинарима да их достави.

Нико није одговарао због коронавируса у "Дедињу"

Упркос томе што су из врха власти и Кризног штаба данима говорили да не сме да се дозволи да вирус уђе у здравствене и социјалне установе – то се ипак догодило.

Међу њима је и Институт „Дедиње“ у којем се број заражених повећавао – према последњим објављеним информацијама најмање стотину пацијената и запослених у овој установи се заразило коронавирусом.

До данас није утврђено како је вирус корона ушао у Институт „Дедиње“.

Милошевићев министар и Шешељев доктор

Паралелно са лекарском каријером, Бојић је градио и политичку. Као члан ЈУЛ-а који је водила Мирјана Марковић, супруга тадашњег председника државе Слободана Милошевића, постао је посланик 1997, а три године касније и министар здравља.

Бојић је, међутим, 2005. године завршио на оптуженичкој клупи.

Сумњало се да је као директор „Дедиња“ у периоду од 1995. до 2000. оштетио институт за 200 хиљада немачких марака, због чега се нашао на суду. У априлу 2012. осуђен је на 10 месеци затвора. Након тога, дошло је до промене власти и доласка Српске напредне странке, а неколико година касније, у октобру 2015. правоснажно је ослобођен.

Бојић је поново сео у скупштинску клупу средином 2016. и то као посланик Српске радикалне странке и члан тима лекара њеног лидера Војислава Шешеља кога је посећивао у Хагу где му се судило пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију за злочине против човечности. Са Шешељем је учествовао и у његовој председничкој кампањи на пролеће 2017.

Неколико месеци касније, на предлог Лончаревог министарства, Бојић је поново дошао на чело Института.

Претходног директора ове установе, кардиолога Бошка Ђукановића, Лончар је сменио 2016. због, како је навео, „смене генерација“. Ђукановић је смену, како је испричао у интервјуу за недељник „Време“, очекивао с обзиром да је јавно изразио неслагање са владајућим режимом, а у то време постао је и мета прорежимских таблоида. Лончар је „сменом генерација“ на чело Института вратио његовог вршњака Милована Бојића.

- Ми смо дали Миловану Бојићу шансу да се уклопи у здравствени систем Србије, да покаже оно што мисли да може - образложио је Лончар одлуку да лекара, којем се судило за злоупотребе у овој здравственој установи, поново постави да буде њен први човек.

О циркусу испред Народне скупштине, прочитајте ОВДЕ!

Извор: КРИК