Стара изрека каже: Ако нестане правде, шта су онда краљевства него велика разбојства? Којим путем је кренула Србија, ко влада овом нашом несрећном државом, право, закони, Устав или осветољубиви појединци? Да ли нам прети да њихова политичка моћ, без правде, прерасте у тиранију? Могу ли правду да нам деле они који нису човечни, достојанствени, храбри и наравно независни од било чијег утицаја?

Вида Петровић Шкеро је у разговору скенирала тренутну ситуацију у српском судству и тужилаштву. А да ли смо кренули путем разбојства или правне државе просудите сами.

Колико су данас судство и тужилаштво у Србији независни и непристрасни? Да ли прописи и правда важе за све грађане подједнако?

- Одговор је везан за Уставна решења. По њима је судство једна од три гране власти, једина независна. Устав и закони треба да обезбеде грађанима њихова права па стога и право на независтан суд. Да би га имали држава мора да обезбеди и гаранције независности. Тужиластву у нашем правном систему никад није ни обезбеђена независност, само самосталност. И држава и правни стручњаци и међународне институције одавно су констатовале да у правном систему наше земље не постоје довољне гаранције за независност судства, ни самосталност тужилаца.

Шта је по том питању показао започети процес измене Устава?

- Започети процес измене Устава показао је да насупрот прокламованим тежњама за промене које ће обезбедити смањење утицаја политике и друге две гране власти на рад правосуђа, предложеним решењима гаранције за независност се смањују и дају могућност вечег утицаја на рад правосуђа. Начин избора судија и тужилаца, могућност њиховог разрешења, санкционисања политичке непослушности, обезбеђује грађанима судије које не могу бити независне, обезбеђују несамосталне тужиоце. Обезбеђења непристрасности у таквом механизму не функционишу. Последица је, перцепција грађана да прописи и правда нису једнаки за све. Право је грађана да им држава обезбеди независно судство и тужиластво који ће самостално радити свој посао, не по налогу политичара. Данас се прво у говорима политичара чује коме ће се судити, ко је крив, ко није. Грана власти и то прокламовано независна, као таква не постоји. Оптужнице се доносе без потребних доказа, судске одлуке се доносе на основу изречених препорука политичара. И закон онда није једнак за све, а правда се другачије остварује у односу на различите "категорије" грађана.

Протеклих година откривено је много криминалних афера у којима су учествовали људи на власти или блиски властима. Сведоци смо да Тужилаштво у већини случајева није реаговало на адекватан начин. Због чега је то тако?

- Пошто власт квалитет тужилаца процењује по томе ко их је бирао, "жута, црвена или зелена" скупштина, то је онда и од великог утицаја на то како ће тужиоци реаговати на актере афере. Чак и да реагују адекватно, већина ће мислити да је пристрасно поступао. Јасно је да се начин избора тужилаца мора променити, да критеријуми за њихов избор пре свега морају да се огледају у професионалности и личном интегритету. Тужилац мора да управља истрагом, захтева доказе, одлучује има ли места подизању оптужнице.

Тужилац мора да зна и шта ради полиција

- Полиција мора да одговара у овом сегменту свог рада тужиоцу који често нема никакво сазнање шта полиција ради. Да би могао самостално да ради нужно је поседовање личног интегритета, без бојазни од разрешења које носиоци извршне власти све чешће јавно стављају у изглед тужиоцима. Ово је и последица неадекватне организације тужилаштва у којој само један тужилац може да има стварну самосталност, а сви остали су његови “помоћници”.

"Власт хоће да још више ограничи самосталност тужилаца"

Стиче се утисак да носиоци јавнотужилачке функције селективно гоне учиниоце кривичних дела, као да не раде по закону него по директивама из самог врха власти. Колико су тужиоци изгубили на самосталности?

- Ваше питање донекле даје и одговор. Тужиоци никад нису ни добили самосталност. Власт се веома залаже и да се њихова самосталност још више ограничи. Прво представници власти најаве ко ће да се кривично гони, објаве против кога оптужница неће да опстане, изразе тврдњу о кривици и невиности. Тужиоци и заменици добијају упутства од Републичког тужиоца, а њега бира Скупштина Србије. И поред тога посланик који је и шеф посланичке групе владајуће странке изјављује да нема стварну власт јер је тужиоца изабрала друга партија, па не реагује брзином која би задовољила његове критеријуме, а стећи ће стварну власт када они буду имали свог тужиоца. И ко више верује да постоји стварна владавина права, или бар жеља да је реализујемо. Ко може веровати да стварно постоји воља да се ухватимо у коштац с корупцијом. Нескривено се исказује политичка жеља за партијским механизмом заштите права.

"Суд у Митровици води Мартиновићева жена, а Ђилас контролише"

Било је више јавних притисака на тужиоце?

- Тако је. Када се на прослави рођендана на којој су гости и тужиоци познати по својој самосталности, а и судије, али и људи за које постоји прича да су повезани с криминалом, покрећу се поступци пред надлежно комисијом само против тужилаца. То објави и велики број медија, утврди се да је тврдња била нетачна и то се једва објави. У гледаној ТВ емисији у којој су конкретни тужиоци били прозивани због веза са криминалцима с којима славе рођендане, стиже извињење "криминалцу" што је као такав прозиван, али не и тужиоцима. Потом осване слика политичара и функционера са истом особом, без коментара истих медија. Питање је да ли се и на овај начин жели елиминисање из правосудног система тужилаца који се у своме раду доказују као самостални, који се усуђују да реагују због непримерених притисака на правосуђе, функционисање самог тужиластва, њиховог статуса.

Шта мислите, каква је то порука?

- Мој осећај је да се на овај начин тужиоцима и њиховим заменицима шаље порука да не треба да буду самостални, јер могу бити подвргнути дисциплинским поступцима, да се претње разрешењем оних који говоре и указују на системске мане, могу лако реализовати. Порука је да послушни ћутолози пролазе лакше и боље у свом професионалном животу.

"Веома нам недостаје Лаура Ковеши"

Колико Србији недостаје једна Лаура Ковеши, бивша државна тужитељка Румуније, која је разоткрила безброј корупционашких афера насталих спрегом државе и мафије?

- Веома нам недостаје. Али, ни Лаура своју професију не обавља више у својој земљи. У државама у којој је корупција постала начин рада, живљења, и има власт која у томе обично учествује или се бар недовољно бори против те болести, она и не жели таквог тужиоца. Тако је и у нашој земљи могуће да посланик јавно изрекне, без икаквих реакција, да ће владајућа партија имати стварну власт кад буде имала свог тужиоца. Актуелна власт се не бори за изборни поступак за судије и тужиоце са критеријумима који ће обезбедити независног, непристрасног и веома професионалног тужиоца и судију који ће моћи да се боре против сваке врсте криминала, корупције. То би омогућило да се започети поступци ефикасно окончају, да се афере разреше утврђем да ли одиста има места кривичном гоњењу. Омогућиће да се врати поверење грађана у правосуђе и да закони заиста важе за све на једнак начин.

Такође, сведоци смо да је све мање осуђујућих пресуда када је у питању висока корупција, а нарко-дилерима се чак и поништавају пресуде. Друштво нам се дави у корупционашким аферама, али епилога нема. Све мафије су ослобођене.

- Када се покрећу поступци без потребних и довољних доказа, кад цео поступак тече под притиском, тражи се или претерана брзина или нема праве реакције на неразумни рок, последица је све мање осуђујућих пресуда. Пресуде се не поништавају, оне се укидају када су мањкаве, са грешкама у процедури, лошим образложењем или су потпуно без образложења. Што је правосуђе квалитетније и независније, што су тужиоци самосталнији, а моје је мишљење да и они морају бити независни од законодавне и извршне власти, биће мање укинутих пресуда. Афере ће добити правни епилог, а спрега мафије и политике ће да се гаси. За то је потребна стварна политичка воља, професионални људи, потпуно независни од утицаја. Потребно је створити законски оквир да се то омогући и, оно теже, да се он стварно примени.

Порески обвезници ће и даље плаћати огромне одштетне захтеве због "неоснованих истрага" или "неоснованог задржавања у притвору".

- На жалост, све чешће и више. Ако правни теоретичари, правници из праксе упорно указују функционерима да се уздрже од кршења презумпције невиности, да се не доносе закони који су неуставни, да се за време ванредног стања не доносе неуставне уредбе, јер ће могуће последице свега тога бити велики број нових тужби за накнаду штете против државе која ће морати да плати штету произашлу као последице оваквог поступања. Једина реакција у власти на упозорење била је констатација председнице владе да ће судије, које иначе воле да доносе пресуде против државе, досуђивати грађанима накнаде. Брига о грађанима као пореским обвезницима се не исказује. Јасно је да таквим игнорисањем потребе за стварном правном државом нећемо кренути никад на боље. Грађани имају право на накнаду штете коју су претрпели применом неуставних норми.

"Србија се удаљава од владавине права"

Да ли ће овој власти успети да затвори Поглавље 23 на путу ка ЕУ, када у овом тренутку готово да и не постоји борба против корупције, а о независном судству као заштитнику владавине права све мање може да се говори?

- Оваквим начином рада извршне и законодавне власти бојим се да се успешно удаљавамо од затварања поглавља 23 и 24, владавине права, стварања таквог правосуђа које може да испуни услове из ових поглавља и обезбеди делотворну и ефикасну борбу против корупције. Стиче се утисак да сви радимо на стварању симулираних процеса за приказивање правих резултата, а да ни процеси ни резултати у стварности не постоје.

Власт планира да уведе екстерну контролу правосуђа. Да ли ће то бити дефинитво збогом независном правосуђу?

- И судство, као грана власти и тужилаштво као део правосуђа морају да имају контролу. Имајући у виду Уставом утврђену независност судства и самосталност тужилаца, питање је како се може вршити екстерна контрола процеса суђења. То би значило да би се омогућило да неки други органи мимо правосудних могу контролисати судске одлуке, примену права на утврђено чињенично стање, висину изречених санкција. То свакако не би било могуће и у складу са нашим Уставом. Уколико се изврше промене Устава на овај начин, независно судство ће у нашој земљи постојати само у домену теорије.

Имате ли утисак да власт превише експериментише с државом?

- Већ више од деценије тврдим да власт експериментише у спровођењу правосудних реформи које сам пратила као судија и у једном периоду као председник суда. Експерименти, без квалитетних припрема, потребних људских и материјалних ресурса остављали су катастрофалне последице. Као грађанин овакво понашање власти видим у здравству, просвети, култури, науци. Закони у различитим областима доносе се стихијски, често у колизији један са другим. Због оваквог односа спрам државе она се све више урушава.

"Не требају нам тужиоци и судије који су за једнократну употребу"

Перцепција јавности је и да у судству и тужилаштву влада корупција и да се с новцем или политичким утицајем за свако кривично дело може добити или најблажа могућа казна или чак ослобађајућа пресуда. Како јавност да поврати поверење у владавину права? Како реформисати српско правосуђе, одакле треба кренути?

- Треба кренути од квалитетних, добро осмишљених промена које ће се спроводити због потреба наше земље, спрам наших могућности, а не само жеља. Политички утицај на суђења мора се стварним Уставним и законским реформама елиминисати. Професионалност и морални интегритет носилаца правосудних функција мора да буде основни критеријум за њихов избор. Политика актуелне власти не сме да доводи "своје тужиоце и судије" који су за једнократну употребу. Мора постојати стварна политичка воља да у правосуђу раде стручњаци који ће обезбеђивати заштиту права на исти начин свим грађанима.

Колико је код нас девастирана правда - као врховни критеријум понашања?

- То је питање личне природе. Мој одговор је да да је овај врховни критеријум понашања на издисају. Сигурна сам да велики број грађана који своја права реализују партијском припадношћу доста лако, или корупцијом, такође доста лако сматра да правда код нас уопште није ни угрожена.

Којим се све методама служе представници власти када треба да изврше притисак на носиоца правосудне функције?

- Већ дужи период притисак на носиоце правосудних функција не врши се директно. Далеко највећи број судија и тужилаца ће вам рећи да га нико није у директном обраћању замолио или дао налог како треба да поступа у предметима. С друге стране, анкете су показале да је велики број носилаца правосудних функција навео да носиоци власти на њих врше утицај.

Како?

- Па, ако се функционер извршне власти на конференцији за штампу изјасни да је сигуран да осумњичени није извршио кривично дело, а ако би био осуђен то је сигурно због тужиоца или судије кога је на то место довела нека друга партија. Јасно је исказана воља каква одлука се од њих очекује. Изјава актуелног функционера да ће се разрешавати сваки тужилац који не подигне оптужницу и затражи изрицање најстроже казне за одређене учиниоце кривичних дела по мени је већ проверена метода притиска на све тужиоце. Метода посредног притиска је постала толико уобичајена да ће не ретко и носиоци правосудних функција тврдити да овакви притисци то и нису. Исказивање жеље за врстом одлуке и стављање у изглед последице ако се жеља или мишљење не буде поштовало у правосуђу које је преживело реизборе без критеријума, можда су и најефикаснији метод.

Како гледате на колеге судије којима је девиза у послу "туци по сиротињи, а клањај се владарима"?

- Нисам упознала колеге којима је то генерално прихватљива девиза. Али, не могу да кажем да нисам видела одлуке које показују да тако понекад раде. Осећам се онда веома лоше и увек у оваквом систему немоћно.

Спаљене лажне дипломе министара и посланика! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Директно