Најновије

ПРЕТИ НАМ ЕПИДЕМИЈА МЕНТАЛНИХ БОЛЕСТИ: Корона нас је исцедила, а удар на психу тек следи

Пандемија је наметнула изолацију, анксиозност, сиромаштво због чега прети глобална криза менталног здравља, поручила је Девора Кестел, начелница одељења за ментално здравље Светске здравствене организације (СЗО), и према њеним речима страх, несигурност, изолација и економски пад могу проузроковати психолошке проблеме.

Депресија (Фото: pixabay. com)

У СЗО сматрају да је могућ велики пораст броја менталних болести пошто су ментално здравље и благостање друштава снажно погођени кризом, а најрањивије групе су разни друштвени слојеви, укључујући децу и младе изоловане од пријатеља и здравствене раднике који се суочавају са великим бројем умрлих од КОВИД-19.

У више земаља, показују истраживања, забележен је пораст броја људи који пате од анксиозности и депресије, у порасту је и породично насиље, док међу онима који траже психолошку помоћ има све више здравствених радника.

Мировање пред експлозију

Да ће у времену пред нама доћи по пораста менталних обољења верује и професор Жарко Требјешанин. Он очекује код оних мање стабилних неурозе, па чак и психозе, али и пораст болести зависности:

- Сада је период латенције, мировања, када људи под утицајем стреса и лучења адреналина и кортизола некако успевају да сузбију симптоме и држе се под неком врстом контроле. Тек треба да дође до експлозије разних поремећаја.

Чари живота изгубиле су се широм планете, а све разлике међу људима, нестале су пред нападом невидљивог вируса.

Осим на психу и ментално здравље многих људи, корона је проузроковала и физичку дистанцу и питање контакта.

Психолог Жарко Требјешанин очекује и да ће доћи до епидемију емоција и блискости.

- Не верујем да ћемо задржати дистанцу, то је нешто сад стечено за ову прилику и није нешто што је људима урађено. Еволуцијом ми имамо потребу да се приближимо другима, да будемо заједно. Друштвени мотив је све присутан. Неке ствари се не мењају тако лако - каже Требјешанин.

Очекује да ће људи који су се ужелели једни других похрлити у интимност и блискост.

- Не заборавите, додир нам је свима неопходан, то није празна прича. Научна истраживања показују да најобичнији додир руке изазива лучења допамина, епинефрина, ендоморфина... Свих тих моћних хормона љубави и среће. Без блискости ми ћемо вегетирати, а то није живот, него животарење - тврди овај психолог.

Још увек је вирус непознаница и пандемија не јењава у потпуности ни на једном крају света, а како се ни наши животи нису у потпуности вратили у нормалу, питање је колико смо већ „оштећени“ или смо можда све само потиснули.

Психолог Драгана Ћупурдија има мало отимистичнији став.

- Сматрам да ниједан вирус не може да промени нешто што „вучемо“ из детињства или породице, нешто што се преноси генерацијама, начин комуникације, наша схватања живота. У суштини, може бити мањих промена код сваког, а интересантан је осврт емиентног стручњака који је рекао да су након шпанске грознице људи почели више да воде рачуна о хигијени. Највероватније, да ће и након вируса корона, људи почети више да воде рачуна о хигијени, али не верујем да ће корона много да промени живот - сматра психолог Драгана Ћупурдија.

Примећује да огроман број људи не носи маске и рукавице, а за оне који их носе, а нису најугроженија категорија, каже да су лабилније личности и да над њима доминира емоција страха.

Промена понашања и страх

- Људи који су и даље под пуном ратном опремом би били и даље у страху и да је у питању било који други вирус или догађај сличних размера. Они су вероватно веома тешко поднели период бомбардовања, вероватно им је требало више месеци и година да се привикну на нормалну ситуацију. Јер, људи који имају психичких проблема, пандемију вируса корона ће много теже поднети и дуже ће их држати страх. Могуће су промене у понашању, увођење образаца или ће постати опсесивно компулсивни, праће руке и када треба и не треба. Али, они би то урадили да је било било шта друго у питању– каже Ћупурдија, која пак сматра да код већине људи епидемија неће много тога изменити у понашању.

Менталитет и епидемија

Како ће се ко понашати након пандемије и какве последице ће корона оставити на појединца је индивидуална ствар. Највише зависи од адаптивног потенцијала сваког од нас.

- Наш менталитет је такав да ни за време ванредног стања нисмо имали кризе попут оних у Италији где су људи након изолације вриштали на улици због фобија од отвореног простора. Код нас тога нема, али код људи слабијег менталног склопа и старијих који су сугестивни, примећујемо страхове. То је образац понашања по којем поштују све што им се каже. Остатак људи, није да их не дотиче, али другачије доживљавају препоруке и њихово понашање је другачије, није измењено у тој мери – каже Драгана Ћупурдија.

У нормалу ће се тешко вратити особе које су и пре биле анксиозне. Они већ живе у страху од другог таласа, ишчекују га и одбројавају дане, сматра она.

С друге стране, како сматра психотерапеут Милан Милић, као што човека не можемо да посматрамо еднодимензионално, тако не можемо само са једне стране да посматрамо ефекте ове корона пошасти на здравље. Један од веома важних аспеката пандемије је и психолошки, али и онај интернистички, што је прилично занемарено у периоду иза нас, а чији ће се негативни ефекти тек показати у времену које долази.

- Психолошки удео у свакој болести не можете занемарити. Пролонгирани стрес са неизвесношћу појачава сва психолошка стања. Произведено је много страха, а страх је бекство и уверење да вирус влада нама и да ми ту не можемо ништа. Али ми нисмо беспомоћни, опрез је та емоција која нам треба, а не страх, јер опрез оставља простор да успоставимо контролу - каже Милић.

Он предвиђа да ће ова ситуација која је на глобалном нивоу девастирала психилошки имунитет донети анксиозна стања код оних који су се држали на танкој граници. Усамљеност је можда још већи проблем са којим ћемо се тек суочавати јер је усамљених све више. Одатле тонемо у депресију, а они томе склони, чак и у параноју.

Изгледа да ће стучњаци из ове области овог пролећа и лета имати пуне руке посла, јер набољи начин да се криза преброди јесте управо разговор са психотерапетуима, колико код ми мислили да сами можемо да изађемо из свега. Треба покушати, наравно, али не треба превише ни одлагати помоћ стручњака.

Прочитајте ОВДЕ   шта тврде немачки експерти.

Извор: Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube