Најновије

БИВШИ ГУВЕРНЕР НБС ОГОЛИО ВЛАСТ! Шошкић: Очекујем озбиљну рецесију, а и социјалне немире! Могуће поново смањивање плата и пензија

“Због епидемије Kовида 19 привредни губици су већи него што се званично оцењује. Други део године ће бити јако тежак. Очекујем и убрзано погоршавање односа дуга према БДП-у, и, ако изостане адекватна социјална политика, можда и синдикалне активности и социјалне немире”, каже Дејан Шошкић, професор на Економском факултету и бивши гувернер НБС.

Дејан Шошкић (Фото: Јутјуб)

Професор Шошкић наглашава да фискална ситуација Србије никада није била одлична, како су то представници власти безброј пута слављенички саопштавали, да су те оцене биле нестручне, неутемељене или део политичке пропаганде. Шошкић упозорава да јавни радови у Србији коштају изузетно много у поређењу са другим земљама, и да корупција представља кочницу бржем привредном расту. Бивши гувернер НБС истиче и да су огромне субвенције које држава даје страним инвеститорима за будућа, тј. још неотворена, радна места - погрешна политика.

Србија се, продајући државне обвезнице, задужила на међународном тржишту капитала за још две милијарде евра по каматној стопи од преко три одсто. Да ли је то задуживање било неопходно? До пре неки дан државни челници су нас убеђивали да имамо вишак новца у буџету.

- Задуживање је неопходно јер треба отплаћивати дугове који доспевају ове године, али је потребно и задужити се додатно због пада економске активности, следствено, пада буџетских прихода и додатних трошкова државе изазваних пандемијом. Донедавном „слављеничком“ расположењу како је "фискална ситуација Србије одлична“ никада реално није било места. Такве оцене су, по мом мишљењу, увек биле неутемељене, нестручне или део политичке пропаганде. То постаје сасвим јасно када се погледају резултати продаје Еурообвезница Србије почетком маја. Каматна стопа (тј. стопа приноса) коју је Србија прихватила да плаћа је 3,375% за обвезницу која доспева за седам година. То је више од обећане купонске каматне стопе за ту обвезницу од 3,125%, што говори о томе да је обвезница морала да се прода уз дисконт и уз прихватање додатне каматне стопе - каже Шошкић.

Речено је да је тражња била велика и да је оборена каматна стопа.

- Званична информација о томе да је тражња била велика је можда тачна, али недовољна. Да би информација била потпуна, било је потребно да се каже и колико су инвеститори били спремни да плате за нашу обвезницу. Чињеница да је прихваћена коначна каматна стопа од 3,375%, која је виша од купонске стопе од 3,125%, говори да су инвеститори били спремни да плате мање од 100% за 100% номиналне вредности. У крајњој линији важно је колика је прихваћена каматна стопа (тј. стопа приноса), али информација о томе да је због великог интересовања оборена каматна стопа је нетачна, јер би у том случају каматна стопа (тј. стопа приноса) била изнад купонске каматне стопе, тј. инвеститори би били спремни да плате више од 100% за 100% номинале, што се иначе често дешава код обвезница које се заиста добро продају. 

Додатни проблем је сам износ каматне стопе од 3,375%. 

- То је не само више од каматне стопе коју смо постигли прошлог новембра од 1,25% и прошлог јуна од 1,62% већ је ова данас виша стопа од 3,375% прихваћена за обвезницу која доспева за седам година, а прошлогодишње ниже каматне стопе су биле за обвезнице које доспевају за 10 година, што додатно говори о смањивању поверења инвестиционе јавности према Србији. Оно што посебно треба да нас брине је како то да се ми задужујемо по 3,375% на седам година, кад истовремено Бугарска обвезница плаћа стопу приноса од 0,596% на рок од седам година, а Хрватска на 10. годишњу обвезницу 1,336%. Истовремено, једна Немачка на 10. годишњу обвезницу има камату од – 0,55%.  Отуда званичне оцене о „великом успеху“ при емитовању Српских Еурообвезница почетком месеца, по мом мишљењу, су неутемељене, нестручне или део политичке пропаганде.

Када ће почети плаћање овог дуга?

- Плаћање купона (купонске каматне стопе) од 3,125% на номинални износ плаћаће се сваке године. За седам година треба платити главницу, тј. номинални износ обвезнице.

Зашто је власт одбила да се задужи код ММФ по знатно нижим каматним стопама, као што су то урадиле поједине земље у окружењу?

- Задуживање код ММФ-а у овом тренутку није оправдано, јер ММФ, по правилу, даје кредите за попуњавање девизних резерви земље, а оне су у овом тренутку код нас довољне. 

Колико у овом тренутку износе спољни и јавни дуг Србије, а колика ће бити вредност БДП у 2020?

- Нас треба, пре свега, да интересује јавни дуг Србије који може бити и спољни и унутрашњи и може бити у динарима или у девизама. Спољни дуг је такође битан пареметар али, не смемо заборавити, да он укључује и приватни дуг, у случају Србије, дуг предузећа и банака према иностранству. Спољни дуг Србије (укључујући и дуг приватног сектора) је око 28 милијарди евра или око 62% БДПа. Јавни дуг је био око 52% БДП, али у наредном периоду треба очекивати убрзано погоршање овог параметра јер се очекује истовремено и раст јавног дуга (у бројиоцу) и пад БДП-а (у имениоцу).  

Да ли Србија срља ка дужничком ропству?

- Нисмо ми у још у ситуацији да треба да користимо драстичне оцене наше фискалне ситуације, али свакако да предстојећи трендови нису повољни и да је потребне не само да будемо опрезни већ и да планирамо уштеде у јавној потрошњи где год је то могуће, а да се не угрози опоравак привреде након пандемије. 

Да ли се сећате колико је Србија била дужна на дан 6. августа 2012. године, када сте напустили позицију гувернера НБС?

- Наравно да се сећам. У том тренутку Србија је била задужена око 48% БДП-а што је тада било око 15 милијарди евра. Након тога, јавни дуг је изузетно порастао и до 2015. године дошао на ниво око 75% тј. на око 24 милијарде евра.  

Дакле, ова власт нас је само за прве три године задужила за још девет милијарди евра. Где су потрошене те паре? Да ли се домаћински трошило?

- Изузетан прираст јавног дуга догодио се током 2012, 2013, 2014 и 2015. године уз истовремено две рецесије (2012 и 2014) што је битно погоршало параметар јавног дуга у односу на БДП. Где су паре потрошене треба питати Министарство финансија и тадашње министре. Оно што је опште познато, и могуће повезано, је да јавни радови у Србији коштају изузетно много у поређењу са другим земљама, да је ОЕБС још 2014 године објавио „мапу корупције“ у јавним набавкама у Србији и да је почетком прошле године објављено да је Србија пала на листи перцепције корупције коју публикује Транспаренси интернешнел за 10 места. Прошле године је и Фискални савет објавио радни папир (научни рад) у коме је закључио да је перцепција корупције у Србији виша него у региону и да корупција представља кочницу бржем привредном расту. 

Епидемија ковида 19 у протекла два и по месеца зауставила је многе привредне гране. Да ли можете да изнесете грубу процену колику је, до овог тренутка, штету претрпела Србија због епидемије?

- То је тешко рећи у овом трентку, али мислим да су привредни губици већи него што се званично оцењује и да ће други део године бити јако тежак. Оно што је сигурно је да овај економски шок ремети не само српску економију као интерни шок на страни и понуде и тражње, већ и као екстерни шок који смањује извоз и инвестиције из иностранства.

Много људи је остало без посла. Поједина истраживања говоре да је у периоду за нама чак 200.000 изгубило посао, без обзира да ли су били пријављени или су радили на црно. Вратило се и на десетине хиљада гастарбајтера. Како тим људима сада помоћи?

- Иницијална идеја да се бесповратно да новчана помоћ свим грађанима била је делимично оправдана чињеницом да је помоћ била потребна што пре и посебно оним категоријама становника који званично нису били запослени на стално и које је тешко евидентирати и циљано њима помоћи. Та мера је, међутим, после два месеца од избијања кризе и увођења ванредног стања, постала закаснела, непотребна и неефикасна, са значајним негативним фискалним последицама. Могући велики губитак реалних радних места и прихода био би очигледно последица неадекванте и/или закаснеле помоћи државе. Сада је потребно појачати социјалну функцију државе и учинити социјалну помоћ лако доступном. То је много важније од линеарног давања 100 евра свим грађанима од којих су многи задржали редовне приходе од посла или пензија. 

Многе Ваше колеге предвиђају да ће се тешке економске последице епидемије осетити почетком јесени. Већ имамо ниску стопу раста и изузетно низак доходак. Чему да се надамо, шта ви очекујете? 

- Очекујем озбиљну рецесију ове године, убрзано погоршавање односа дуга према БДП-у, и, ако изостане адекватна социјална политика, можда и синдикалне активности и социјалне немире.

Држава је сваком пунолетном грађанину обећала по свега 100 евра, а онда је у јавним предузећима и институцијама покренула кампању да се што мањи број људи пријави. Како то објашњавате? Да ли ће тих 500-600 милиона евра бити ненадокнадив минус у буџету?

- Мислим да је таква мера могла да има смисла само ако се одмах желело да се људима помогне, а да је тешко било у кратком року проценити коме би конкретно ту помоћ требало дати. С обзиром да је од најаве до спровођења мере прошло скоро два месеца, мислим да је то у великој мери обесмислило њену сврху и верујем да њен трошак, уз овакву имплементацију није оправдан. Тај нови дефицит, поново ћемо плаћати сви као порески обвезници. 

Шта то значи када председник и премијерка и министар финансија кажу да ћемо на крају године имати највећи раст БДП у Европи? Испада да ми имамо тако добру привреду, бољу и од Немачке, и истовремено најнижи доходак по становнику у Европи. Да ли је то могуће?

- То су са стручне стране сасвим неутемељене изјаве и треба их третирати као део политичке кампање.

Због епидемије ковида 19 за очекивати је да ће бити смањене и директне стране инвестиције, које и до сада нису биле на неком значајном нивоу. То би могло да ову власт натера да подигне субвениције и на преко 40-50 хиљада евра по рандом месту. Да ли би то било исправно? Какав је, иначе, Ваш став о огромним субвенцијама за стране инвеститоре? 

- Субвенције („жив новац из буџета“) давати страним инвеститорима за будућа, тј. још неотворена, радна места је погрешна политика. Инвеститори се привалаче добро уређеним системом у коме функционишу институције и у коме постоји квалитетно образована радна снага. У коме функционише слободно тржиште и способност заштите својине, уговора и слободне конкуренције. Никакве субвениције не могу надокнадити одсуство функционалног правног система и других институција битних за привредни систем.

Да ли ће доћи до промене курса динара?

- Код нас је курс де факто фиксиран. Мислим да у кратком периоду пред нама ту неће бити измена. 

Да ли је могуће да поново дође до смањења пензија?

- Када прође предизборна кампања и када се реално сагледају јавни приходи, расходи и прираст дуга, мислим да ће неизбежно бити да се поновно уведе рационализација у јавне расходе. 

Речено је да запосленима у државном сектору неће бити смањиване плате, али у општинама, од којих држава убира знатан део пореза, најављује се драстично смањење зарада због смањене продуктивности. Да ли је то у реду?

- Мислим да је потребно урадити корените рационализације на свим нивоима укупног јавног сектора у Србији. Правосудни систем, образовање, наука и здравство уз рационализацију морају сразмерно добити више. Кључне уштеде треба остварити борбом против корупције, радикалном рационализацијом јавних набавки на свим нивоима јавног сектора и укидањем прекомерног (углавном) партијског запошљавања. Пензије су ионако врло скромне. 

Светски епидемиолози упозоравају да ће пандемија трајати све док се не произведе вакцина против коронавируса. Како до тада конслолидовати финансије и економију, којим путем би Србија требала да крене?

- Србија треба да суштински рационализује свој укупни јавни сектор тј. да уради структурне реформе, и корона може бити добар разлог да се тај одавно одлагани посао коначно уради. Уз то, морају се јасно, као развојни приоритети, промовисати и финансијски подржати квалитетно образовање, правосудни и здравствени систем, али и наука и култура као битни фактори подизања угледа наше земље - закључио је Шошкић.

Прочитајте ОВДЕ како је италијанска посланица бранила Србе.

Извор: Direktno.rs

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube