Њоме се позива на развијање две нове врста тактичког нуклеарног оружја које би се користило с платформи постојећег стратешког нуклеарног арсенала САД-а. Грубо речено, на те би се платформе поставиле нуклеарне бојеве главе ограничене снаге. Тако би се на интерконтиненталним стратешким балистичким пројектилима, који се лансирају с нуклеарних подморница, поред постојећих бојевих глава на једном делу њих уградиле и нуклеарне бојеве главе малог учинка. Исто би се урадило и с делом америчких крстарећих ракета које се лансирају с бродова и подморница. На тај се начин желе заобићи „неповољне“ одредбе из постојећих уговора о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, јер би тако модифицирана оружја, према размишљањима америчких стратега, постала оружја нестратешког, тактичког значаја.
Оружја такве намене тј. тактичка нуклеарна оружја, Сједињене Државе почеле су разрађивати још 50-их година прошлога столећа, на почетку хладног рата са СССР-о, а тада су била темељена искључиво на топовском оруђу. Најпознатији тактички нуклеарни топ био је „Атомик Ени“ (Atomic Anie), а убрзо је уследио и сличан совјетски одговор.
Наведена, опасна промена америчке војне доктрине очекивано је изазвала руски одговор. Какав ће он бити није се одмах наводило, али сада је постало јасно како се ради о модернизираној верзији снажног совјетског топовског система 2С7 „Пион“ (С7М “Малка”).
Топовски систем 2С7 „Пион“ с тактичким нуклеарним бојевим главама створен је за стварање “паклене кише”. Ово се оружје у касно совјетско доба базирало на западним границама земље, као још једно средство нуклеарног одвраћања. Овај топовски систем користи највеће топовске пројектиле на свету и испаљује их до 50 километара изван линије фронта. Његово стрељиво укључује гранате с различитим пуњењима.
Главнима се сматрају високоексплозивна и активна пуњења. Прва теже чак 110 кг са 17,8 кг експлозивног материјала, а настала експлозија може у тлу оставити кратер од пет метара. Друга, активна пуњења, имају нешто мању тежину, 103 кг уз 13,8 кг експлозива. Али независно о томе, они погађају мете још даље и пуно прецизније, у поређењу са стандардним гранатама. Овај је активни тип стрељива крајем осамдесетих година прошлог столећа добио ласерски навигацијски систем. Према наводима бившег војног аналитичара руског медија „Известија“ Дмитриј Сафонов, тај је тип стрељива доживео низ модификација с циљем прилагођавања стандардима прецизног наоружања 21. века.
“То су скупа пуњења која се користе само за прецизне ударе, када војске морају елиминисати непријатељска заповедна средишта, складишта оружја или било коју другу војну структуру од велике важности. У случајевима када ваше војно заповедништво зна да постоје високо осигурани циљеви или било који други подземни објекти, ‘Пион’ може употребити стрељиво за разбијање бетона или чак оно нуклеарно”, рекао је Сафонов.
Када је и зашто Русија створила “Пион”
Према главном уреднику часописа “Арсенал Отечества” Виктору Мураховском, Русија је одлучила “оживети” ова метална чудовишта услед најгоре привредне кризе због недавних промена у америчкој војној доктрини, које Вашингтону омогућују употребу нуклеарних пуњења “мале снаге” у војним сукобима широм света.
“Та пуњења ‘мале снаге’ део су тактичких нуклеарних потенцијала. Ове су се оружане технологије користиле средином 20. века, али су након војних тестирања одбачене, јер су представљале претњу не само за непријатељске циљеве, него и за војску која их користи. Сада је Вашингтон одлучио својим војницима допустити кориштење таквих система у сукобима у иностранству, а руско је војно заповедништво морало реаговати на те промене и ‘оживети’ неке од пројеката ‘тактичког нуклеарног одвраћања'”, каже Мураховски. Према његовим речима, Сједињене Државе имају пандам “Пиону“. Систем је добио надимак “Атомик Ени”, а руски је систем створен како би могао одговорити капацитетима америчког чудовишта на терену.
“Занимљиво је како се нити један од ова два система никада нису користилс на бојном пољу. Десет година након што је створен, ‘Пион‘ је похрањен у складиштима оружја на готово 20 година, све док није донета одлука о модернизацији система и његовом враћању у наоружање као одговор на могуће претње”, напомиње Мураховски.
До краја совјетске ере инжењери су за потребе војске створили чак 500 топовских система “Пион“. Могуће је да ће се сви они у идућим годинама модернизовати и поново вратити у војне редове. “Инжењери су морали заменити све зарђале делове и инсталирати нове навигацијске механизме и нове јединице за напајање. Модерни ‘Пиони‘ ће такође добити нове оптичке и комуникацијске системе”, изјавио је Мураховски.
Из свега овога се види да је нуклеарно војно лудило поново актуелно, више не само у појединим „усијаним главама“ унутар војних кругова, већ и унутар доктринарних стратешких докумената. Такође је видљиво како Русија на америчке нове претње тога типа за сада одговара користећи начело рационалног утрошка финанцијских средстава тј. штедње – модернизацијом некада моћног совјетског оружја које и даље представља велику претњу потанцијалном непријатељу. Колико ће још дуго Русија успевати одговарати САД-у својим економичним приступом уколико Вашингтон настави развијати најсавременије типове наоружања (за пандам којих онда неће бити довољно модернизовање старијих оружаних система), остаје за видети. Али када и ако на то буде приморана, јасно је како ће, хтела то или не, Русија бити увучена у нову и исцрпљујућу трку у наоружању. А с циљем спречавања таквог, по себе неповољног сценарија с обзиром на неупоредиво мању финанцијску снагу од САД-а, Русија је протеклих година развила поједине јединствене и моћне оружане системе нове генерације, који ће јој још неко краће време осигурати чак и стратешку предност. Што ће бити касније из ове је перспективе тешко, а за сада и беспредметно разматрати, јер ће развој стања по тој проблематици зависити о низу других битних елемената (гео)политичке, привредне, научно-техничке и друге природе.
Сиријска војска запленила огромну залиху наоружања произведену у САД за џихадисте! Више о томе ОВДЕ!
Извор: geopolitika.news
