Подаци су, кажу, нова нафта. Компанијама које се баве њиховим прикупљањем и обрадом дају огромну моћ у друштву, које је у све већој мери увек „на мрежи“. 

Уређаји прате све више наших активности, прате нас у стопу на радном месту, док се бавимо спортом, па чак и у спаваћој соби. Количина података расте са повећавањем броја повезаних уређаја, који се ослањају на технологије вештачке интелигенције.

Технолошким компанијама подаци су кључни, како би могле да нам понуде релевантна искуства, али и да побољшају производе и услуге.

Међутим, подаци које им дајете или које оне траже од вас, тек су мали део укупне количине података који су на располагању. Често се прикупљају без вашег знања и дозволе.

Ево пет начина на које делите своје податке о којима вероватно нисте ни размишљали.

Сваки пут кад кликнете на лајк или делите садржај из разних извора на свом зиду, уједно откривате и огромну количину информација о себи. Да, чак и ако сте пажљиво наместили поставке за приватност.

Истраживање спроведено на Универзитету Кембриџу показало је да приступ дигиталним записима, попут лајкова на Фејсбуку, може послужити за предвиђање низа особина. 

Што више лајкујете, то је прецизност предвиђања већа. Чим прикупе довољно података, оглашивачи и други заинтересовани могу да направе прилично веран психолошки профил.

Како је реч о јавно доступним подацима, мало је тога што можете да предузмете како бисте се заштитили. Зато пазите шта лајкујете.

Свидело вам се то или не, више од 70 одсто апликација за смартфоне шаље ваше приватне податке фирмама које се баве разним врстама праћења на интернету. Већина људи им то допусти када инсталирају апликацију за Андроид или иОС.

Неке од тих дозвола су неопходне за нормално функционисање апликација.

Истраживање Норвешког потрошачког већа показало је да паметни сатови, намењени деци, имају значајан сигурносни пропуст који омогућава не само праћење, већ и прислушкивање деце.

Ништа на овом свету није заиста бесплатно, па тако ни вај-фај. Није увек тако, али често се догађа да су бесплатне вај-фај мреже постављене управо с намером прикупљања корисничких података. А често могу бити и мета хакера.

На овим просторима то још није толико изражено, али у Сједињеним Америчким Државама се од прошлих председничких избора расправља о циљаном оглашавању путем профила сачињених према подацима прикупљеним онлајн, али и захваљујући томе што су политички лидери продали своје базе података с адресама електронске поште људи који су их подржали. Хашки трибунал, који је осудио Хрватску за агресију на БиХ и окупацију дела њене територије, "заборавио" је војни удар диригован из Загреба на Србе у Посавини, где су хрватске јединице за неколико месеци убиле 3.684 српска цивила и отвориле 54 логора за Србе, а узнемирујуће снимке овог језивог догађаја погледајте ОВДЕ. Извор: Н1