Немачки министар спољних послова и његов француски колега прошле недеље су објавили у албанској и српској штампи заједнички чланак како би поново покренули дијалог Београда и Приштине.
Да ли су услови сада повољнији него пре годину дана када је разговор у канцеларском уреду у Берлину пропао?
- Најпре, не бих рекао да је тај мини-самит у канцеларском уреду прошлог априла пропао. Он је био успешан на два начина: прво, одузета је водећа позиција политичким снагама које су биле за размену територија, и друго, Париз и Берлин поново делају заједно.
Услови за то су данас како бољи, тако и лошији. Бољи су, јер је до одласка гђе Могерини и њеног тима иницијатива за опасну размену територија долазила из врхова институција ЕУ у Бриселу. То подривање европских принципа у косовско-српским преговорима из ЕУ је, именовањем Мирослава Лајчака за специјалног изасланика, постало прошлост – иако се наследник Могеринијеве Борел, нажалост, до сада није показао као активни чинилац на путу ка прихватљивом финалном споразуму.
Лошији су, јер подривање напора централних актера као што је Берлин више не потиче од саветника за националну безбедност САД, већ од специјалног изасланика Трампа, а централни политички актери то – за будућност Косова као независне демократске државе у постојећим границама опасно агитовање Трампове администрације – злоупотребљавају за своје сопствене, националне политичке интересе.
Када кажете да се Борел до сада није показао као активан фактор на путу ка добром финалном споразуму, шта тиме мислите?
- Мислим на Борелово континуирано одбијање да се јасно позиционира у смислу европског решења за финални споразум, тј. против сваке промене граница или размене територија. То је у његовом последњем интервју довело до формулација које су могле бити погрешно схваћене и које су на Косову и у региону оставиле погрешан утисак да су он или ЕУ отворени за могућност споразума о размени територија – што није случај.
Агитовање Трампове администрације називате „опасним“. Политичари у Приштини су пре подељени око тог питања. Неки верују САД више него ЕУ. Да ли је то погрешно?
- Када се политичари на Косову данас, указујући на бившу опуномоћеницу ЕУ за спољне послове Могерини, жале да ЕУ губи поверење, имају сва права на то. Додуше, у ту истину спада и то што су земље-чланице ЕУ, предвођене Немачком, биле те које су се 2018/19. супротставиле дилу о размени територија – супротставиле су се и гђи Могерини и Трамповој администрацији. А делање г. Гренела почива, с једне стране, на подривању тих актера ЕУ, а на другој, на преузимању преговарачког формата од Могеринијеве – тајни преговори с двојицом председника.
Подршка САД и већине држава ЕУ независности Косова 2008. није проистекла из неких посебних симпатија за косовске Албанце, већ зато што је служила одбрани либералног светског поретка. Политика данашње администрације САД – па и на Косову – нажалост више није у служби те традиционалне америчке спољне и безбедносне политике. Али, сигуран сам да су политички актери на Косову, који данас јавно тврде да више верују САД него ЕУ, врло свесни тих узрочно-последичних веза.
Како ће сада даље ићи са разговорима? Немачка и Француска врше притисак – али ни Београд ни Приштина не изгледају спремни.
- Заиста, ни Косово са својом кризом владе, ни Србија која се налази пред парламентарним изборима, тренутно нису спремни да се у кратком року врате за преговарачки сто. И то без обзира на питање када ће путовања из Приштине и Београда на преговоре у Бриселу с обзиром на ограничења због короне поново бити могућа. Зато пре августа обнављање преговора чисто технички неће бити могуће.
Додуше, захтеве двојице министара спољних послова да се сви брзо врате за преговарачки сто нисам дословце схватио. Мислим да је чланак, и у очекивању решења конфликта око формирања владе на Косову које би требало да донесе Уставни суд, са различитим политичким опцијама, хтео да покаже да не треба подривати водећу улогу ЕУ и заједничко немачко-француско делање. Чланак је био одвраћање од евентуалних покушаја да се после лета или пре председничких избора још једном насилно изгура размена територија.
Упозорење на опасност од опасних „брзих привидних решења“ и објашњене зашто је потребан прави и свеобухватан завршни споразум, представљају јаку подршку европској тежњи за вођством у дијалогу. Оно показује да и поред свих слабости ЕУ и упропашћеном поверењу у ЕУ на Косову решење конфликта са Србијом у актуелној светској политичкој ситуацији може потицати само од ЕУ.
Једном сте написали: Последња битка Меркелове је Балкан. Хоће ли јој успети да добије ту битку?
- Сигуран сам да ће јој у оквиру преосталог мандата успети да једном за свагда пресече опасну странпутицу размене територија. Не само зато што такав дил не би допринео демократској стабилности и учвршћењу правне државе на Косову, а ни Србије, нити би допринео мирном суживоту Срба и Албанаца, већ би, напротив, могао да доведе до опасне дестабилизације читавог региона и масивне штете по демократију и правну државу.
Тешко је предвидети да ли ће споразум моћи да буде потписан још током њеног мандата. Али, много важније од потписивања је да дође до темељеног ресетовања преговора, на бази повратка првобитним преговарачким оквирима у политичком дијалогу 2013. који ће тако утрти пут заиста свеобухватном и трајном мировном споразуму између Београда и Приштине.
Прочитајте ОВДЕ шта је амерички аналитичар рекао о решењу косовског питања.
Извор: Дојче веле
