Најновије

РАТ БАЛКАНСКОГ ПОДЗЕМЉА: Убиства, везе у полицији и у врху државе! (ФОТО/ВИДЕО)

Новинари КРИК-а, са колегама из ОЦЦРП-ја и МАНС-а, дошли су до досад необјављених докумената о рату у балканском подземљу – исказа заштићених сведока из сукобљених група, полицијских податка, поверљивих извештаја Безбедносно-информативне агенције (БИА), као и видео-записа убистава криминалаца и фотографија њихових контаката са људима из полиције и породицом председника Србије.

Хапшење шефа кавачког клана у Прагу (Фото: Јутјуб)

Откривају како је пад нарко-боса Дарка Шарића утицао на уздизање шкаљарског клана, који се убрзо поделио и започео крвави рат са својим некадашњим сарадницима – „кавчанима“ и како су се српски криминалци и хулигани прикључили овом сукобу. Криминалци су француску Легију странаца користили да регрутују убице, укључујући и америчког плаћеника, а планирали су чак и убиство црногорског тужиоца и његовог сина, док су им полицајци дојављивали о акцијама које се воде против њих. Све о најбитнијем рату балканског подземља сазнаћете у овој причи тврде из КРИК-а.     

Првог јануара 2018, полицајка ван дужности Марија Николић шетала је на Копаонику са двојицом мушкараца – један је био члан црногорске криминалне организације познате као кавачки клан, а други хулиган близак овој криминалној групи.

Истог дана, девет сати касније, припадник кавачког клана убијен је у Београду – засут је кишом метака док је „голфом 7“ улазио у гаражу зграде у којој је живео на Врачару. У колима поред њега седела је Николић, овог пута у униформи, и није повређена у пуцњави. Овај криминалац, Даворин Балтић, страдао је у рату између његове и супарничке групе познате као шкаљарски клан.

Оба догађаја, на Копаонику и у Београду, забележиле су сигурносне камере. Снимак и фотографија које ексклузивно објављују новинари КРИК-а сведоче о две битне ствари у вези са ратом криминалних кланова који годинама траје.

Снимак из подземне гараже у Београду показује да се ликвидације често врше са професионалном прецизношћу. Убиство Балтића извеле су две особе које су у гаражу утрчале за „голфом“. Кружиле су око кола и пуцале – једна је имала пиштољ, а друга полуаутоматско оружје. Биле су толико прецизне да су убиле Балтића, а да полицајку није окрзнуо ниједан метак.

Фотографија састанка на Копаонику, са друге стране, даје ретку потврду о повезаности полиције, организованог криминала и хулигана. Урош Љубојевић са којим су се полицајка и „кавчанин“ срели члан је хулиганске екипе „Јањичари“ – чије везе досежу до високопозиционираних политичара у Србији.

Николић се суди јер је након убиства из кола склонила Балтићев пиштољ. На суду је испричала да је била у шоку и да није била свесна да је пиштољ бацила у контејнер три улице даље. Казала је да јој је Балтић кум и да је то вече требало да ради у крају у коме он живи, па је зато била с њим у колима.

Ни тужилац ни судија нису је питали због чега је са Балтићем истог дана из Београда ишла до Копаоника и назад, планине која је од главног града удаљена око четири сата вожње. На суду се није сазнало ни каквог посла је имала са хулиганом из „Јањичара“.

Балтић је један од оних који су убијени у рату два клана, названа по насељима Шкаљари и Кавач у околини Котора.

Ови кланови су заједно кријумчарили дрогу из Јужне Америке у Европу до 2014. године, када је због свађе око кокаина дошло до сукоба који се све више продубљује и коме су се прикључиле и друге криминалне организације са Балкана.

Новинари КРИК-а, удружени са колегама из црногорске Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) и међународне новинарске организације Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП), детаљно су истражили овај мафијашки рат и могу да прикажу целокупну слику сукоба који је запалио Балкан и проширио се у друге европске земље.

Током истраживања новинари су прикупили документацију из полиције, тужилаштава, судова, безбедносне агенције и разговарали са особама које су упознате са балканском криминалном сценом. Све показује да је рат шкаљарског и кавачког клана поделио подземље у региону. У њему су стране заузели и поједини припадници српске и црногорске полиције, а везе кланова, пре свега кавачког, воде и до политичара.

У сукобу ових криминалних група убијена је најмање 41 особа од 2015. године, показује анализа коју су новинари КРИК-а/ОЦЦРП-ја урадили на основу званичних докумената и информација прикупљених од извора.

Жртве обрачуна су криминалци, али и чланови њихових породица и сарадници, међу којима су адвокат и некадашњи посланик у црногорском парламенту. Било је и случајних жртви – један мушкарац страдао је у Подгорици 2018. године јер се нашао у кафићу где је убијен припадник кавачког клана. У Бечићима је две године раније убијен лекар из Србије јер је, такође, седео у кафићу недалеко од криминалца који је био мета ликвидације.

Обрачуни се протежу и ван Балкана – ликвидације су се дешавале у Шпанији, Немачкој, Аустрији, Холандији и, најскорије, у Грчкој.

За убиства криминалци настоје да ангажују и странце, чак и плаћенике који су ратовали у Ираку, открива КРИК. Француска Легија странаца је, барем у једном случају, била база за регрутацију неких од ових људи.

О томе како кланови функицонишу, ангажују убице, бирају мете и извршавају убиства, најбоље говоре сведочанства самих криминалаца – младића из Јужне Африке којег су „кавчани“ ангажовали за ликвидацију, као и припадника супарничке групе који је постао заштићени сведок и испричао да се планирало чак и убиство црногорског државног тужиоца. Новинари КРИК-а и МАНС-а дошли су до сведочења која су њих двојица дали тужилаштву и у овом тексту објављују њихове делове.

Успон и цепање шкаљарског клана

Пре почетка рата, постојао је један клан, под називом шкаљарски.

Његов успон повезан је с падом друге, много познатије групе која је шверцовала дрогу – нарко-картела Дарка Шарића.

Годинама је Шарић важио за кључног трговца кокаином са ових простора. Његову групу Безбедносно-информативна агенција (БИА) у извештају до ког су дошли новинари КРИК-а описује као „својевремено једну од најјачих криминалних организација у региону, која обухвата више криминалних група са простора бивше СФРЈ, са преко 100 припадника, који су посредством својеврсних оперативних аутономних ћелија у више земаља Европе и Латинске Америке, у потпуности деловали на глобалном нивоу.“

Шарићев картел, међутим, претрпео је огроман ударац 2009. године. Међународна полицијска акција „Балкански ратник“ практично је растурила ову групу, похапшено је доста њених чланова, а и сам Шарић се на крају нашао у затвору у Србији где му се и даље суди.

Разбијање овог клана отворило је велики простор који је оберучке прихватио до тада мањи, шкаљарски клан из Котора.

„Након акције ’Балкански ратник’ (…) поједине криминалне групе преузеле су део активности ’клана Шарић’ везаних за илегалну трговину наркотицима“, пише у извештају БИА-е.

Недуго потом, ликвидиран је и један од кључних Шарићевих сарадника – Драган Дудић, који је послове водио из Котора, градића одакле је оперисао и шкаљарски клан. Док је седео са пријатељем у кафићу у которском Старом граду, Дудића је из пиштоља убио Иван Врачар, који се у извештају БИА-е води као члан шкаљарског клана.

„Након убиства Драгана Дудића, званог Фриц, високорангираног члана клана Шарић 2010. године у Котору, шкаљарски клан на челу са Јованом Вукотићем преузео је значајан део Дудићевих активности везаних за организацију транспорта наркотика из Латинске Америке ка Европи“, пише у извештају.

У извештају се наводи и да је Вукотић „у марту 2016. године организовао паљење дискотеке ’Маxимус’ у Котору, која је у неформалном власништу браће Шарић.“

И док су се ређале оптужнице против чланова Шарићеве групе, а он налазио у бекству, а затим у притвору у Србији, чланови шкаљарског клана стасавали су у нове звезде балканског криминалног подземља.

То, међутим, није дуго трајало.

Упркос пословном успеху, у клану су се појавиле несугласице.

„(Дошло је до) све чешћих сукоба супростављених струја унутар шкаљарског клана око прерасподеле нелегално стечених финансијских средстава“, наводи БИА.

Тензије су достигле врхунац након догађаја који се одиграо у шпанском граду Валенсија 2014. године. Тада је дошло до спорења око кокаина, како тврде БИА и особе које су упознате са дешавањима у криминалном подземљу.

Овај догађај довео је до тога да се оштећена страна, она од које је узета дрога, издвоји из шкаљарске групе. „Формиран је кавачки клан, на челу са Слободаном Кашћеланом и Радојем Звицером“, пише у извештају БИА-е.

Људи из врха шкаљарског клана су у складишту које су изнајмљивали у Валенсији пронашли 200 килограма кокаина за које нису знали чији су. Испоставило се да су дрогу, без њиховог знања, донели њихови сарадници. Вође „шкаљараца“ су им, да би их казнили, одузели тај кокаин.

„Након овог догађаја са кокаином били су у параноји да ли ће једни да крену на друге“, објаснила је новинарима КРИК-а особа упућена у дешавања. „Неки људи са стране су потпаљивали ту параноју, навијајући да ова два клана зарате.“

Недуго после тога, почетком 2015, у Београду је убијен човек из врха шкаљарског клана – Горан Радоман. Његово убиство означило је почетак рата који је однео више десетине живота и који још траје.

Балканско крвопролиће

За најмање 41 особу са сигурношћу може да се тврди да је страдала у сукобу ових кланова, али је број вероватно већи, показала је анализа новинара ОЦЦРП-ја и КРИК-а.

Велики број ликвидација изведен је професионално и прецизно, попут убиства Балтића у гаражи, показује прикупљена документација. Жртве су, осим из пиштоља и аутоматског оружја, убијане и постављањем ауто-бомби и експлозива поред пута. У најмање два случаја, убице су пуцале из снајпера.

Како су новинари КРИК-а рачунали убиства

Да би потврдили да су поједина убиства последица сукоба кланова, новинари КРИК-а су користили различите изворе. Неки од оних који су убијени су у званичним документима означени као чланови једног од кланова, друге је могуће довести у везу читуљама, као и кроз разговоре са особама које су упознате са дешавањима у подземљу или су део њега. Новинари су, тако, саставили листу од 41 особе убијене у овом сукобу, али је број вероватно већи.
Најневероватнији случај десио се када је из снајпера убијен криминалац који се налазио у затвору.

У септембру 2016. године Далибор Ђурић, члан шкаљарског клана који је био осуђен за изнуду, шетао је у дворишту затвора у Спужу када га је у груди погодио метак из снајпера. Убица је Ђурића чекао скривен на десној обали реке Зете, која кривуда око затвора удаљеног 15-ак километара од Подгорице.

Аутомобил који је убица користио да се довезе и одвезе са места догађаја пронађен је запаљен заједно са оружјем. Двојица мушкараца која су га запалила и помогла убици да побегне, првостепено су осуђена. Током суђења нису открили ко је снајпериста.

Иновација коју су ове групе донеле на ове просторе јесте и коришћење силиконских маски приликом ликвидација, које изгледају попут људског лица и могу да збуне полицију. Такве маске црногорска полиција је пронашла у више наврата.

За убиства криминалци су ангажовали професионалце и аматере – у зависности од тога каква и чија ликвидација је била планирана. Посао су уговарали и са странцима, а новинари КРИК-а су открили да су неки од њих били и обучени војници познати као плаћеници.

О томе најдетаљније говори сведочанство Грегорија Мајкла Ферариса, младића из Јужне Африке, којег је кавачки клан регрутовао за убиство 2015. године. Ферарис је тада имао 24 године.

Он је ухапшен пре него што је урадио посао за који је био ангажован. Изјава коју је дао црногорском тужиоцу, а чију копију поседује КРИК, пружа увид у то како ове криминалне групе налазе убице и колико прецизно организују нека убиства.

Ферарис је упознао Александра Марковића, члана кавачког клана који је био професионални војник, у Француској, где су се обојица пријавила за Легију странаца, испричао је тужилаштву.

„Тамо нас нису примили и то мене због моје лоше прошлости, јер сам користио кокаин“, рекао је.

Док је боравио у кампу Легије странаца у Паризу, Ферарис је упознао америчког плаћеника који се тек вратио из Ирака и на руци имао истетовирано „ИСИС Хунтинг Цлуб“ (Клуб ловаца на ИСИС). На једном рамену имао је тетоважу лобање са француском заставом, а на другом тетоважу са америчком заставом. Ферарис је испричао да му је Марковић рекао да су „кавчани“ овог Американца ангажовали да изврши једну компликовану ликвидацију.   

„Ја нисам био у плану да извршим то убиство, јер су њима требале особе које су биле специјално обучене, тј. да тихо уђу у кућу, да тихо то обаве и на исти начин напусте лице места“, казао је Ферарис.

Овог младића, који је пре него што се пријавио за Легију странаца радио као инструктор фитнеса, криминалци су изабрали за лакши задатак.

Месец дана након што су се упознали Марковић му је понудио 50.000 евра за ликвидацију.

„Прихватио сам Александров предлог да им се прикључим и извршим убиство јер сам био тотално без новца“, пише у изјави коју је дао тужилаштву.

Кавачки клан му је, како је испричао, купио авионску карту до Београда, где се нашао са Марковићем. Одатле су возом допутовали до места близу границе са Црном Гором.

„Пре преласка границе, ја и Александар смо изашли из воза, а затим смо се ту разишли. Марковић је ушао у једно возило и одвезао се у Црну Гору.“

Ферарис је у Црну Гору ушао илегално – водич га је пешке превео преко границе. Након тога, чланови криминалне групе „покупили“ су га истим аутомобилом, али су до крајње дестинације, Будве, неколико пута променили кола, како је рекао црногорском тужилаштву.

У Будви су Ферариса сместили у стан где му је речено да чека зелено светло да убије своју мету – Горана Ђуричковића, власника ресторана „Тхе Олд Фисхерман’с Пуб“ на будванској променади и члана шкаљарског клана.

„Александар Марковић ми је рекао да су власник тог ресторана и људи око њега били директно укључени у крађу 200 килограма кокаина“, испричао је Ферарис мислећи на догађај у Валенсији. „Рекао ми је да у њега пуцам најмање пет пута да бих га убио и да бих тим убиством упозорио у Црној Гори све оне који се баве дрогом.“

Марковић му је рекао да ће, након што изврши планирано убиство, кавачки клан „отпочети рат са свима који су укључени у послове везане са дрогом у Црној Гори“, испричао је Ферарис. 

Док је чекао да одради овај посао, Ферариса су искористили и за друге ствари – да за криминалну групу купи два мотора. „Једним је требао да ме возач (након убиства) одвезе у планине до скровишта… (Други мотор) је требало да послужи за следећи задатак који је био планиран, а у којем ја нисам требао да учествујем“, рекао је.

Након куповине једног мотора, имао је прилику и да види човека како излази из сребрног аутомобила и седа на мотор, а којег му је Марковић представио као „вођу црногорске мафије“.

„Александар ми је рекао да ја и он за то лице радимо и да је то лице наручило да се убије власник ресторана“, испричао је Ферарис. „Тада ми је рекао да вођа црногорске мафије живи у Старом граду у Котору и да његова фамилија припада једној од најбогатијих породица у Црној Гори.“

Чекање на дозволу да изврши убиство се одужило и Ферарис је почео да се премишља.

„Размишљао сам да напустим све“, рекао је. „Али им то нисам саопштавао због тога што ми је речено да је особа која је требала да изврши неко убиство које је раније било планирано одустала, па су они ту особу убили.“

Пре него што је урадио оно за шта је био ангажован, Ферариса је зауставила полиција док је возио „бмw“ и приметила чудан детаљ – на рукама је имао хируршке рукавице. Полицајци су га привели јер није имао никакав документ и потом утврдили да су на аутомобилу лажне регистарске таблице. Он је одлучио да им исприча целу причу.

На суду га је бранио Боривоје Боровић, познати београдски адвокат, који га је саветовао да повуче изјаву. Ферарис током суђења није идентификовао никог од чланова кавачког клана. Осуђен је на пет година затвора док је Марковић, који га је регрутовао, добио шест година.

Горан Ђуричковић је избегао смрт када је Ферарис ухапшен, али не задуго – ликвидиран је пет месеци касније. Упуцан је из снајпера док је био у свом ресторану. Након што је погођен, пао је у море.

Посао који Ферарис није урадио, завршио је снајпериста Срђан Поповић из Републике Српске, тврди црногорско тужилаштво. Оптужен је да је у Ђуричковића пуцао са зидина будванског Старог града.

Док се спремала његова ликвидација, Ђуричковић је знао да је мета, судећи по изјави коју је дао полицији када је убијен његов кум Саша Марковић, бивши посланик у црногорском парламенту. Рекао је да постоји могућност да је Марковић убијен јер је повезан са њим, као и да је свестан тензија због догађаја у Валенсији и да се његово име помиње у вези са тим.

Сем Ферарисовог, још једно сведочење допринело је да се више сазна о томе како кланови врше ликвидације – исказ сведока сарадника који је добио кодно име Јадранко Јонски. Он је био члан групе Ранка Радуловића која је блиска шкаљарском клану и црногорском тужилаштву омогућио је увид у то како обе екипе функционишу. Његово сведочење, до чијих делова је дошао МАНС, помогло је да више припадника ових криминалних група буде оптужено.

Сведок је испричао да су ове две групе имале договор о „размени алибија“, односно да, како пише у судској документацији, „сведок сарадник (Јонски) изврши ликвидацију за шкаљарски клан, а људи из шкаљарског клана изврше ликвидацију за Радуловићеву групу“.

Јонски је рекао да су мете ликвидација били „непријатељи“ шкаљарске групе, односно „људи који раде против њих“. Радуловићева група је, између осталог, за „шкаљарце“ скупљала информације о кретању Слободана Кашћелана, вође супарничког кавачког клана, чије убиство су планирали, али нису извршили, испричао је заштићени сведок.

Убиства чланова породица

Напади на чланове породица још једна су карактеристика обрачуна ова два клана – одавно су прешли границу до које су криминалци убијали једне друге. Шеф шкаљарског клана Јован Вукотић се, како тврди тужилаштво, возио са својим оцем у мају 2016. године и аутомобилом препречио пут колима у којима је била супруга вође „кавчана“ Радоја Звицера. Потом је, наводно, почео да пуца, али није погодио ни њу, ни њену малолетну ћерку. Две године касније, Вукотићев отац убијен је испред своје породичне куће у Котору. У рату је, ипак, највише страдала породица Рогановић блиска кавачком клану. Тројица мушкараца из ове породице су убијена, док је један преживео покушај убиства, али остао без ногу.
Како се сукоб заоштравао, убиства и планиране ликвидације постајале су смелије. Сведок Јонски испричао је да је планирано чак и убиство специјалног тужиоца Црне Горе Миливоја Катнића.

„Ранко Радуловић је казао да ако не могну ликвидирати Катнића, моћи ће његовог сина, који не обраћа пажњу на своје кретање, да је најчешће са дјевојком и да је лака мета“, препричао је заштићени сведок тужилаштву шта му је рекао оптужени шеф.

Јонски је тужилаштву испричао да му је један од чланова екипе рекао да је учествовао у убиству црногорског фудбалера.

Горан Ленац, фудбалер близак кавачком клану, радио је склекове на стадиону у Котору у септембру 2017, када му је, како тврди црногорско тужилаштво, пришао Никола Мршић и упуцао га. Убица је побегао са места догађаја и после три године бекства ухапшен је у марту ове године.

Тражење партнера у Србији

Рат криминалних кланова се, очекивано, преселио и у Србију, где су обе стране тражиле савезнике.

„Интереси оба сукобљена криминална клана из Котора гравитирају ка Србији. Црногорска мафија је последњих деценија изузетно активна на територији Србије, где остварује јак утицај на дешавања у криминалној средини“, пише у извештају БИА-е из 2018. године.


„О размери сукоба између шкаљарског и кавачког клана говоре и сазнања да је у криминалним миљеима Црне Горе и Србије дошло до значајних подела“, наводи се у овом извештају обавештајне агенције до кога су дошли новинари КРИК-а/ОЦЦРП-ја. „Готово све значајније криминалне групе определиле су се за припадништво једној од ове две супротстављене криминалне групације.“

Најважнији партнер којег су „шкаљарци“ нашли је група Филипа Кораћа, за коју БИА наводи да је „једна од најопаснијих криминалних група која делује у међународним оквирима“. Кораћ је вођство над овом групом наследио од свог шефа, далеко познатијег домаћег криминалца, Луке Бојовића, након његовог хапшења у Шпанији.

„Кавчани“ су, са друге стране, пронашли савезнике са јаким везама – хулиганско криминалну скупину познатију као „Јањичари“.

Политички фудбал

Фудбалски хулигани играју битну улогу на криминалној сцени на Балкану.

Склони су насиљу и сем што подржавају одређене клубове, продају дрогу. Осим тога, спремни су да криминалним групама пруже подршку у борби за контролу територије. Хулиганске групе повезане су са клановима, али и са неким српским политичарима, открили су новинари КРИК-а/ОЦЦРП-ја.

Кавачки клан регрутовао је хулиганску групу која им је омогућила битан контакт са појединим представницима власти. На челу ове групе, познате као „Јањичари“, налазио се Александар Станковић звани Сале Мутави све док није убијен у октобру 2016. године.

Колико су се овај црногорски клан и домаћи хулигани зближили, најбоље показује шема кавачке групе коју је израдила српска полиција, а до које су дошли новинари КРИК-а. На њој се Станковић и његови сарадници воде као део кавачког клана.

Станковић је имао везе на високим положајима у полицији. Био је близак Ненаду Вучковићу Вучку, једном од најбитнијих људи у Жандармерији. Њих двојица су више пута заједно усликани на фудбалским утакмицама.

Битније од тога, постоје докази о везама ове групе са важним политичким актерима.

Тако, члан Станковићеве групе био је обезбеђење на инаугурацији председника Александра Вучића 2017. године са које су насилно удаљили грађане и новинаре, како је раније открио КРИК.

Вучићев син Данило пријатељ је са Александром Видојевићем, познатијим као Аца Рошави, који је један од кључних чланова „Јањичара“. Видојевић се, попут Станковића, у полицијској бази води као припадник кавачког клана, показује шема ове групе коју поседује КРИК.

О блискости Видојевића и Данила Вучића говоре њихове заједничке фотографије направљене на различитим догађајима и у различитим временским периодима. Тако, 2018. су заједно навијали на Светском првенству у фудбалу у Русији, на утакмици коју је репрезентација Србије играла против Костарике. У јануару ове године усликани су у Бања Луци, на прослави Дана Републике Српске. Новинари КРИК-а/ОЦЦРП-ја дошли су у посед још једне, до сада необјављене фотографије, на којој Вучић грли Видојевића у ноћном клубу. Није познато када је она настала.

Председников син Данило Вучић (лево) са Александром Видојевићем (у средини) из „Јањичара“

Још једна веза Станковићеве групе и председника Србије је Новак Недић. Недић је био генерални секретар Владе док је Вучић био премијер и у то време је са Станковићем вежбао гађање на војном стрелишту – како тврди Војни синдикат Србије. Адвокатска канцеларија Недићевог оца, Војислава Недића, на суђењима је бранила неколико припадника „Јањичара“.

Држава улази у рат

Станковићеве политичке и полицијске везе могу да објасне реакцију власти на његово убиство.

Он је ликвидиран након тренинга у теретани, када је ушао у „ауди а6“, средином октобра 2016. године у Београду. За убиство нико није оптужен, али се у извештају безбедносне службе тврди да иза његове ликвидације стоји шкаљарски криминални клан.

Дан након Станковићевог убиства, српски министар полиције Небојша Стефановић одржао је конференцију за новинаре на којој је рекао: „Објављујемо рат овој врсти мафије и у овај рат улазимо без задршке и резерве.“

Уместо неселективне борбе против организованог криминала, објављени рат делује да је био усмерен само на једну страну. Ниједан битан члан кавачког клана није ухапшен у Србији. Напротив, полиција се фокусирала на хапшење „шкаљараца“ и њихових сарадника из групе коју предводи Филип Кораћ.

Претходних година српска полиција у више наврата је хапсила припаднике шкаљарског клана и тиме се хвалила у медијима: 10 чланова ове групе ухапшено је у ресторану „Дурмитор“ у Београду, а двојица оптужена због ношења пиштоља. Неколико чланова оптужено је за изнуду новца у случају познатом као „Хавана“. Ухапшен је и Марјан Вујачић, осумњичен да је убијао за рачун шкаљарске групе. Против Кораћа се водила истрага због умешаности у убиство, али је овај поступак обустављен.

Када су новинари КРИК-а упитали министра полиције због чега се хапсе криминалци једне стране, објаснио је да је разлог то што је „шкаљарски клан активнији у Србији“.

„Ако њих има стотину, а ових пет, па наравно да ћемо више хапсити од ових стотину“, рекао је Стефановић.

Провладини медији у Србији су, такође, више били заинтересовани да извештавају о члановима шкаљарске групе и Кораћу, него о њиховим супарницима. Лица ових криминалаца појављивала су се на насловним странама таблоида, на којима се чак тврдило да планирају ликвидацију председника – тако је једном на насловној страни „Српског телеграфа“ писало да „желе Вучићеву главу.“

У Србији се поступак водио и против вође шкаљарског клана Јована Вукотића.

Он је пре две године ухапшен у Турској, а затим депортован у Србију где му се судило јер је приликом путовања користио лажни македонски пасош. На суђењу је испричао да је тако путовао јер је црногорска полиција његовим непријатељима продавала информације о томе куда се креће.

„Сваки пут кад се нађем на територији неке друге државе, о томе бива обавештена црногорска полиција, односно пар полицијских функционера. Од стране њих, продаване су информације о мом кретању криминалним групама, због чега сам једном чак избегао смрт“, рекао је Вукотић на суђењу.

У Црној Гори се, иначе, суди бившем помоћнику командира которске полиције Златку Самарџићу да је члановима кавачког клана одавао поверљиве информације.

„Доћи ћу за сируп“ – била је порука коју је Самарџић преко „Вајбера“ слао „кавчанима“ како би их упозорио да се полиција спрема да претресе њихове станове, пише у оптужници до које је дошао МАНС. Тужилаштво тврди и да је након хапшења двојице криминалца, отворио прозоре између њихових ћелија и омогућио им да причају и тако „усагласе одбрану“.

Шеф „шкаљараца“ Вукотић је у фебруару изручен Црној Гори у којој је под истрагом због покушаја убиства супруге вође супарничке групе, као и њених чланова. Непосредно пре изручења, криминални непријатељи покушали су Вукотића да убију у српском притвору – тровањем хране, о чему је први известио Н1.

Пад „шкаљараца“

Заједно са притиском који на њих врши полиција, на „шкаљарце“ су жестоко ударили и њихови противници.

Суочени са оваквим претњама, чланови клана напустили су Балкан и уточиште потражили у другим европским државама. Некима, међутим, то није помогло.

Серија убиства наставила се и у Шпанији, Немачкој, Аустрији, Холандији и, најскорије, у Грчкој.

Управо догађај из ресторана у Атини, када су у јануару ове године убијена два битна „шкаљарца“ велики је ударац за овај клан. Ликвидирани су Стеван Стаматовић – за којег БИА наводи да постоји сумња да је убио Салета Мутавог – као и Игор Дедовић, који је са Вукотићем био на челу овог клана.

У читуљи коју је у црногорским новинама Дедовићу дао највероватније Вукотић, пише: „Куме, твој одлазак нам даје још већу снагу да не посустајемо.“

Дедовићева смрт и Вукотић иза решетака озбиљно су, делује, ослабили шкаљарски клан и направили празан простор.

Међу онима који могу да га попуне је Филип Кораћ са својом моћном групом. Није познато где се Кораћ налази јер се до ове године крио због потернице коју је за њим расписала Србија. Истрага због сумње да је умешан у убиство је затворена, што је довело до великог гнева председника Вучића који је у јануару ове године Кораћа описао као једног од најопаснијих људи у земљи.

Недаће имају и супарници.

Слободан Кашћелан, један од вођа кавачког клана, ухапшен је у децембру 2018. године у Чешкој по међународној потерници коју је за њим расписала Црна Гора, а потом и изручен овој земљи. Суди му се да је организовао криминалну групу. Крајем прошле године изашао је из притвора пошто је као јемство заложио имовину вредну пола милиона евра, али му је забрањено да напушта Котор.

Која је најновија препорука Кризног штаба сазнајте ОВДЕ!

Извор: krik.rs

Бонус видео

Они шаљу упозорење полицији – Бојан Савић Грађанска патрола и Бошко Димитријевић Видео доказ.

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube