Пише: Јанко Веселиновић, председник ПЗП
Одлука да се избори одрже у јуну, како је најавио Александар Вучић је вероватно најгора могућа одлука с обзиром на политички, друштвени и епидемиолошки контекст. Избори у овом тренутку иду у прилог само политичким сукобима, ковиду и Александру Вучићу. И пре него што смо се суочили са корона пандемијом, у Србији смо имали "болесно друштво".
Болесно у смислу девастације свих демократских институција, урушене економије, погажених људских и политичких права. У тренутку кад пишем овај текст стигла је вест да је Фреедом Хоусе сврстао Србију међу "хибридне режиме" што значи да Србија више није демократска земља. У политиколошком смислу, "хибридни режим“ подразумева систем у ком се демократске институције користе само као фасада, њима се манипулише да би се прикрила права природа тог режима – а она је ауторитарна. Ми у Србији знамо где живимо и без да нам Фридом хаус то каже (да су избори фарса, да је скупштина шарада, да премијерка има "шефа"). Уздржао бих се од изјашњавања о томе да ли је у питању убиство демократије уз предумишљај, или је демократија само колатерално страдала у Вучићевом безобзирном походу на власт тек – Александар Вучић је на путу да нас суноврати на свакој скали којом се мере вредности признате као цивилизацијско достигнуће.
У ситуацији када смо дакле већ били "болесни као друштво" стигла је и болест у буквалном смислу – корона. Но, овај изопачени режим уместо да одговорно решава проблеме гледа из свега да извуче политички ћар па, док се цео свет бори против вируса, наша власт доноси одлуке диктиране првенствено својим интересима… Режим који је већ пао на испиту организовања слободних и поштених избора сада намерава да одржи изборе у условима пандемије што је изазов и за консолидоване демократије у којима се избори одвијају рутински и уз сагласност свих учесника у погледу услова. Најновија вест - и Пољска је одложила изборе.
Они нису успели да обезбеде заштитну опрему за здравствене раднике али гарантују здравствену и епидемиолошку безбедност на бирачким местима, они "не знају" да ли ће бити могуће да се обезбеди присуство посматрача на изборима; пензионере које су два месеца држали у кућном притвору и претили им казнама и гробљима ако изађу из куће, сада ће да охрабре да изађу (вероватно ће већ чувени професор Несторовић у неком тренутку да саопшти да на СНС митинзима и на изборни дан вирус "не ради").
О "условима" предизборне кампање након ванредног стања у ком је опозиција практично била под кључем, о неравноправном приступу медијима, о функционерској кампањи која је "дивљала" све време короне – да не говорим. Умало да заборавим обећање "свима по сто евра" – као да је председник државе стриц из Немачке који дели из свог џепа сиромашним рођацима који су имали мање среће у животу… Услови за слободне и поштене изборе у Србији нису постали ни пре пандемије и ванредног стања. Сада су још и гори. Ми који смо се пре девет месеци определили за бојкот избора нисмо ту одлуку донели лако. Ми верујемо да су избори најважнија процедура у демократији јер се тичу две фундаменталне демократске вредности: компетиције и партиципације. Ми се залажемо за то да власт треба да се осваја и губи на изборима. Али ако се избори претворе у фарсу – онда политичка борба уместо борбе за гласове под неравноправним условима постаје борба за услове под којима се гласа. Бојкот у овом случају није пуко неучествовање то је политичка партиципација пар екселанс! Зато кажемо – жао нам је што не постоје услови да изађемо на изборе! Жао нам је, али не можемо!
Саставни део комплексне кризе у коју срљамо је и уставна криза на коју сам већ јавно указао пре пар недеља… У најкраћем: Скупштини Србије мандат истиче 3. јуна 2020. године и може се продужити само ако би постојало ванредно стање. Ова чењеница проистиче из члана 102. Устава Републике Србије који гласи: "Мандат народног посланика почиње да тече даном потврђивања мандата у Народној скупштини и траје четири године односно до престанка мандата народних посланика тог сазива Народне скупштине“. Актуелном сазиву Народне скупштине мандат истиче 3. јуна 2020. јер је конституисана на исти датум 2016. године. Такође у јуну мандат истиче покрајинској, као и скупштинама градова и општина а такође И Влади Србије. Имајући у виду околности које сам, можда исувише опширно, покушао да дочарам а не желећи да будем у улози критизера, ево предлога могућег изласка из ћорсокака који ће врло брзо постати очигледан и онима који га сад не виде.
Овај текст претходно сам замислио као отворено писмо Александру Вучићу, али у међувремену му је стигло једно отворено писмо (Саше Јанковића), па нисам желео да се понављам, а са друге стране најчешће се писма пишу када од примаоца очекујете неки одговор. На жалост, својим поступцима, поготово последњих дана – срљањем у изборе за време епидемије показао је да на писма не само да не одговара већ их и не "отвара". И ево шта сам планирао да предложем њему, а сада то јавно објављујем урби ет орби.
За превазилажење уставно - политичко - економске али и моралне кризе друштва нужан је:
1. Консензус свих политичких чинилаца, поштовање Устава
2. Одустајање власти од наставка изборних радњи и избора (било би апсолутно неприхватљиво да се изборне радње наставе након ванредног стања и периода незапамћеног гушења сваке врсте грађанских и људских права, и да се одрже чак и онакви “избори” какве је Александар Вучић замислио пре избијања епидемије).
Да смо испунили ове предуслове могли смо заједно, власт и опозиција, да настојимо да превазиђемо предстојећу уставно-политичку-економско-моралну кризу. Ево неких предлога како се могла да превазиђе ова свеопшта криза.
1. Измене Устава, кроз Уставом прописану процедуру, што би омогућило продужење мандата постојећој Народној скупштини и одлагање избора. У овом случају, у Скупштини би, до 03. јуна морао да изгласа предлог уставних промена. Републички референдум о уставним променама би био одржан у уставном року до 60 дана. Уставне промене односиле би се на члан 101, 102 и 118 Устава Републике Србије, у којима је уређено питање расписивање избора за Народну скупштину и трајање њеног мандата, као и трајање мандата Владе и њена овлашћења у прелазном периоду. Ове измене односиле би се на специфичну ситуацију изазвану кризом.
2. За пуњавање уставног "вакума", уз изгласавања уставних промена, било би нужно изабрати прелазну влада која би имала задатке: организовање референдума, припрему слободних и поштених избора и спровођење економских мера за сузбијање последица кризе изазване пандемијом коронавируса.
3. Ради провођења мера из прве две тачке предуслов би био да опозиција, због виших националних интереса, донесе одлуку о повратку у Скупштину Републике Србије, али би у том случају владајућа већина, из истих разлога, уз сагласност опозиције, изабрала новог председника Народне скупштине Републике Србије, који би водио заседања по наведеним питањима.
4. У циљу реализације уставних промена, припреме слободних и поштених избора и слободних медија одмах након укидања ванредног стања организовао би се састанак власти и опозиције о овим темама.
5. У разговоре власти и опозиције би били укључени посредници из Европске уније
6. Пре почетка разговора, као знак добре воље власти, били би именовани нови директори и главни и одговорни уредници РТС-а и РТВ-а, а ови јавни сервиси, у складу са постојећим законима омогућили би равноправну заступљеност власти и опозиције и различитих мишљења у информативним програмима. Била би прописана обавеза за кабловске оператере да у својој понуди имају све кабловске телевизије, по недискриминаторском принципу.
7. Прелазне власти и управљања била би установљене у покрајинском и локалним самоуправама као и на нивоу јавних предузећа и установа.
Ово су могла била могућа решења. Не то да ти, који не отвараш и не читаш писма, наставиш кампању и организујеш изборе практично у ванредном стању, које се само тако више не зове. Није то решење. Ми те изборе нећемо признати, а вероватно и добар део демократских влада или макар они у свету који не мисле да је самовлашће једног човека европски модел. И режим ће, што је најважније знати, да то нису били избори и да ће морати да се организују ускоро нови. То каже чак и ваш коалициони партнер из Новог Сада и носилац свих тантијема режимског партнера. Бојим се да то ни за нашу децу, ни за наше родитеље, баке и деке неће бити сретно решење. А можемо само да претпоставимо какве ће поделе у друштву настати, када већ данас комшије ратују међусобно…
Ово је мој лични став, више стручни него политички. Можда чак пре и као родитеља, него политичара. О овим темама СЗС, ни ПЗП се нису изјашњавали, нити заузимали став. Био сам спреман, у оквиру својих могућности, да га заступам унутар СЗС и српске опозиције. Нисам могао да претпоставим њихову одлуку, али би је поштовао. Али чини ми се да си ти, који не отвараш писма, својом одлуком да смандрљаш изборе послао поруку да те наш став не интересује. Тешко бреме одговорности сносићеш ти, али последице сви грађани Србије.
Заустави се, стани, размисли. Још није касно. Имаш још неки дан. После ће бити касно.
Прочитајте ОВДЕ зашто медицинарима није испуњено обећање о повећању плата.
Извор: direktno.rs
