Најновије

ИСТРАЖИВАЊЕ МОНИТОРИНГ СОЦИЈАЛНЕ СИТУАЦИЈЕ У СРБИЈИ: Утицај кризе највећи тамо где су...

Сектор услуга, смештаја и хране највише је погођен кризом коју је претходних месеци изазвала епидемија вируса корона, а велике последице пандемија је оставила и на све остале услужне делатности, као и на трговину, пословање некретнинама и прерађивачку индустрију, показало је истраживање онлајн платформе Мониторинг социјалне ситуације у Србији (МОНС).

Илустрација (Фото: pixabay)

Гледано краткорочно, утицај кризе на поменуте секторе био је изузетно висок, на средњорочном плану ситуација ће се поправити за све, осим за сектор услуга смештаја и хране, који ће по свему судећи бити највећи губитник, односно најтеже ће се опоравити.

У исто време, сектори саобраћаја и уметности и забаве су краткорочно гледано имали средње до висок степен утицаја кризе и према проценама МОНС-а тако ће остати још неко време.

Најмање негативног утицаја криза је имала на образовање, здравствену заштиту, државну управу, али и снабдевање електричном енергијом и водом, као и на сектор информација.

Низак до средњи утицај криза је имала на административне делатности, као и на пољопривреду, док је рударство једини сектор који је краткорочно гледано боље прошао него када се гледа на нешто дуже стазе.

Тамо где је криза умногоме утицала запослено је чак 44,4 одсто од укупног броја запослених, у делатностима средњег до високог ризика ради додатних 7,4 одсто.

На средњи рок, 3,9 одсто од укупног броја запослених остаће изложено високом ризику, док ће у делатностима средњег до високог ризика остати 27,2 одсто запослених.

„Сектори са вишим просечним зарадама имају нижи просечни ризик тржишта рада, и обрнуто. Док пет од шест сектора са највишим просечним зарадама имају низак ризик, то је случај са само три од седам сектора са најнижим просечним зарадама. Ово сугерише да се може очекивати раст секторске неједнакости у зарадама у односу на стање пре кризе“, истиче се у анализи МОНС-а, коју су урадили Михаил Арандаренко и Драган Алексић.

Ово што се сада дешава је за председника УГС Независност Зорана Стојиљковића наставак тенденције да се с кризом повећава секторска и регионална разлика.

„Очито је да су они са сигурнијим приходима, углавном они у јавном сектору и индустријама које траже високу обуку, попут финансија, банкарства, информационих технологија, мање изложени ризику. Најосетљивији су они у социјално ризичним делатностима, које када год дође до неизвесности, сужења тражње, прве уђу у кризу“, истиче Стојиљковић.

Он каже да су реалне процене да ће број људи који остају без посла да се увећава. Он подсећа да на пола милиона регистрованих незапослених, у обзир треба узети и 400.000 људи који су се почетком кризе вратили у Србији, од којих ће 200.000 утицати на то да се незапосленост повећава.

„У високом ризику од губитка посла биће сигурно још 100.000 људи и мислим да је неопходно да се осим ових мера које смо имали предузму још неке“, напомиње Стојиљковић.

Он је задовољан што се глас синдиката до сада чуо, али права битка, како каже, тек следи јер је битно колико ће моћи да утичу на будуће дугорочније аранжмане помоћи.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије каже да су се последње две до три године плате у реалном сектору повећавале, али да то ни у једном тренутку није било онолико колико би требало, у складу са повећањем БДП-а и инфлације.

У исто време, како каже, расле су и плате у јавном сектору, тако да се сада само продубио јаз, који је постојао и пре кризе између ових сектора.

„И пре пандемије реални сектор је трпео последице тржишне привреде, а сада сектори услуга, део трговине, али и многи дурги су у великом проблему“, напомиње Атанацковић. Доста тога ће, како каже, зависити и од тога како се буду опорављале привреде у свету, пре свега у Европи и оним земљама са којима Србија блиско сарађује, пре свих Немачком и Италијом“, напомиње Небојша Атанацковић.

Прве међународне анализе, како се истиче у анализи МОНС-а, указују на то да су занимања која су „имунизована“ од шока понуде због тога што се њихови радни задаци могу у највећој мери обављати од куће у просеку знатно боље плаћена у односу на она која захтевају присуство запослених на радном месту.

Аутори овог истраживања, међутим, напомињу да су прогнозе у овом тренутку екстремно незахвалне, јер се још не могу предвидети ни оријентациона дужина трајања ни интензитет поремећаја глобалних и регионалних економских токова услед пандемије, али и да стање на нашем тржишту рада неће зависити искључиво од степена опоравка домаће привреде, већ и од брзине јењавања епидемије и привредног раста у земљама са којима имамо најјаче економске везе.

Према проценама УН, стотине милиона људи у свету би могло да остане без посла због кризе изазване пандемијом.

Само прошле недеље у САД-у је 2,1 милион запослених изгубило радно место, чиме се укупан број оних који су остали без посла у овој земљи попео на 40 милиона. Стопа незапослености у САД је тако са 4,4 одсто у марту скочила на тренутних 14,7 одсто, а најугроженији је сектор угоститељства.

Највише погођена вирусом ковид 19 у Европи Италија суочила се са губитком пола милиона радних места, а процене су да ће опоравак привреде, односно враћање на ниво од пре кризе моћи да се очекује тек 2023. године.

Незапосленост

Свршени школарци током лета и јесени подићи ће број незапослених у Србији, а према анализи МОНС-а годишњи број нових улазника на тржиште рада је неких 70.000. У исто време, просечно се годишње пензионише 100.000 људи, што делимично олакшава апсорпцију нових младих улазника на тржиште рада. Економски мигранти који су се почетком кризе вратили у Србију могли би да буду фактор који ће додатно утицати на раст незапослености.

„На основу званичних података о преласцима границе на почетку пандемије, може се грубо проценити да се отприлике њих 50.000 до 60.000 вратило са краткорочног рада у иностранству током марта. На годишњем нивоу, тај број потребно је помножити отприлике са три. Премда неће сви они завршити као незапослени ипак се и по овом основу може очекивати додатан пораст незапослености од неколико десетина хиљада“, истиче се у овој анализи.

Како је бугарски премијер насамарио нашег председника, сазнајте ОВДЕ!

 

Извор: Данас

 

Бонус видео

Парламент или Позориште, шта чека Србију?

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube