Најновије

НА ИВИЦИ ПУЦАЊА: Због чарки између две нуклеарне силе страхује се да је на помолу нови рат

Две најмногољудније земље свете и нуклеарне силе са вишедеценијском историјом међусобне нетрпељивости размениле су ове недеље ватру дуж својих граница.

Илустрација (Фото: eng.chinamil.com.cn)

У сукобу војски Индије и Кине рањено је неколико војника са обе стране граничне линије на Хималајима. Чарке између Индије и Кине на деловима државе Сиким нису новост, а одвијају се у регији смештеној на спорној планинској висоравни Доклам.

У новом случају отвореног сукоба учествовало је 150 војника са обе стране, а прекид ватре су након неколико сати заједнички постигли кинески и индијски официри.

Једине две земље на свету са преко милијарду становника имају дугу историју своје 3.488 километара дуге границе још од 1962. године, када су избили оружани сукоби. Спорадични инциденти наставили су да се дешавају повремено и након склапања примирја, али протеклих неколико деценија нису доводили до озбиљног насиља или несрећа.

Међутим, недавни догађаји сугеришу да је нова ескалација врло могућа. Обе стране имају велике војне снаге које се све више размештају дуж спорне границе, а овонедељни сукоб само је последњи у низу инцидената који су се догодили овог месеца, а у којима је укупно повређено око 100 војника.

Индијски медији, позивајући се на званичнике одбране, објавили су да су кинеске војне бригаде које чине хиљаде војника прешле на индијску територију како би поставиле шаторе и ровове на кључним тачкама у близини Хималаја. Као одговор на то, индијска војска је распоредила појачања, што је изазвало страх од већег сукоба.

Њу Делхи и Пекинг су брзо активирали дипломатски канал високог нивоа како би ублажили напетост. Ипак, главно питање остаје отворено - зашто су деценијске тензије баш сада доведене на ивицу пуцање? Према "Форин полисију", могућа су три објашњења.

Прво, пандемија корона вируса можда је убрзала растуће уверење Пекинга да има моћ да предузима одважне акције широм света. То такође може да објасни зашто се управо у овом тренутку одлучио на промену закона о националној безбедности у Хонг Конгу. Чак и 2008. године, док се свет гушио у глобалној финансијској кризи, Пекинг је одговорио огромним стимулативним мерама и глобалним зајмом, проширивши свој утицај и моћ. Другим речима, могуће је да Кина само користи кризу.

Друго, кинески упади вероватно су и одговор на дугогодишњу индијску изградњу путева и излетишта уз саму Линију стварне контроле која дели две земље, што побољшава повезаност индијског војног ланца снабдевања у том подручју. Недавни потези Пекинга, такође, могу бити одговор на сукоб између две земље у Докламу 2017. годину, када је Индија спречила кинеске трупе да граде пут.

Треће, од 1988. године Кина и Индија деле споразум за одржавање мира како би се фокусирали на свој домаћи раст и стабилност. Али, пре 32 године две земље су имале економију сличне величине и трошиле готово исти износ на одбрану. Данас је кинески БДП више од пет пута већи од индијског, а на одбрану троши четири пута више. Динамика односа се у потпуности променила.

Кина је последњих година постала знатно упорнија у својим спољним пословима, од изградње вештачких острва у Јужном кинеском мору до офанзивне дипломатије у јеку пандемије корона вируса.

Ова промењена динамика снага је и главни разлог што би свет требало да обрати пажњу на кинеско-индијску границу као на ужарену тачку на којој постоји реална опасност од отвореног сукоба нуклеарних сила.

Одустајањем од нуклеарног оружја Кијев изгубио 250 милијарди долaра! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Бонус видео

Вучић је егоманијак и кукавица ! - Феђа Димовић

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА