Од седам кандидата за могућу вакцину који се, према наводима Светске здравствене организације налазе у другој фази тестирања, три су из кинеских, а два из америчких истраживачких института.
Бела кућа намерава да уложи десет милијарди долара у тестирање, производњу и куповину једне или више вакцина. У оквиру такозване операције Варп Спид, до јануара 2021. требало би да на располагању буде најмање 300 милиона доза вакцине. У тој операцији учествује шест америчких фармацеутских компанија и британско-шведски концерн Астразенека.
Операцију води амерички генерал Густаве Перна, у оквиру америчког Министарства здравља. Током саслушања пред Сенатом прошле недеље, Перна је рекао да су Сједињене Америчке Државе „спремне да сарађују са сваком земљом која при развоју вакцине или лекова пружи информације или кооперацију“. Али Кина не спада у те земље, јасно је поручио амерички генерал.
Вести о успеху и упозорења хакера
Фармацеутска компанија Модерна из Масачусетса је још средином марта прва започела с клиничким студијама, а прелиминарни резултате објављени су средином маја. Већ средином јула могло би да се започне с производњом, навела је та компанија.
Недељу дана након тих вести, америчка обавештајна агенција ФБИ и америчка агенција за кибернетичку одбрану упозориле су на могуће хакерске нападе из Пекинга с циљем да се дође до америчких истраживачких резултата који имају везе с вакцином против корона-вируса. Сенатор Рик Пери те оптужбе је поновио. Једна портпаролка кинеског Министарства спољних послова на то је реаговала овако: „Нека – молим лепо – покаже доказе за тврдњу да Кина саботира западна настојања да се развије вакцина. Не мора уопште да се стиди“.
Дејвид Фидлер каже да не сумња у то да „Кина и друге земље покушавају да дођу до информација о активностима америчких компанија и организација у вези с пандемијом, међу њима и до информација о развоју вакцине.“ Не би га, додаје, изненадило ни то да и Сједињене Америчке Државе врше кибернетичку шпијунажу против кинеских истраживачких активности.
„Раме уз раме с читавим светом“
Кина, земља у којој се нови корона-вирус прво појавио, још у јануару је објавила информације о геному тог вируса. Та земља развијање цепива представља као „одлучну борбу“ коју води „раме уз раме“ с читавим светом.
У марту је кинеска фирма Цансино, у сарадњи с кинеском Академијом за војне науке, објавила да је постигнут први успех при тестирању њиховог кандидата за вакцину. У међувремену 500 људи у једној болници у Вухану учествује у другој фази тестирања. Протекле недеље је и фирма из Пекинга Синовац објавила да је постигла позитивне резултате након пробног вакцинисања 743 људи.
Чанг Лунг Ђи, директор лабораторије у Шенжену, која такође ради на развоју вакцине, каже: „Захваљујући сопственој експертизи на подручју молекуларне медицине, Кина би могла да претекне САД у трци за вакцином против Ковида 19.“ Али Кина, додаје, и даље зависи од увоза високе технологије за масовну производњу вакцине, због чега јој је потребна помоћ из иностранства.
Солидарност и сопствени интереси
Током једног састанка Светске здравствене организације мају, кинески председник Си Ђинпинг рекао је да ће његова земља ставити на располагање вакцину као „глобално јавно добро“. Тиме се Пекинг издваја од САД које се нису прикључиле резолуцији Светске здравствене организације у којој стоји да би вакцину требало ставити на располагање „фер и праведно“.
Шеф америчке установе, која је укључена у истраживања око вакцине, рекао да би сваку развијену вакцину требало ставити на располагање онима којима је она најпотребнија.
„И САД и Кина сигурно знају како да делотворну и сигурну вакцину ставе тако на располагање, а да она служи и њиховим националним интересима“, истиче стручњак за здравствену политику Фидлер. А финансијски лошије стојећим државама вероватно је јасно да ће приступ некој кинеској или некој америчкој вакцини бити повезан с политичким условљавањима, додаје. Међутим, истиче Фидлер, ово је први пут да се развој неке вакцине против повезује с геополитичким стратегијама. „Зато је исход свега тога отворен“.
„Фокус на Кину и САД је промашен“
Кина и САД, међутим, нису једине земље које грозничаво трагају за вакцином. Осим тога, та два велика супарника не сарађују један с другим, иако имају сарадњу с трећим земљама.
Око 120 кандидата за вакцину се у овом тренутку тестира у свету, између осталог и у Немачкој. Твртка Цуревац из Тибингена је тако започела с првом фазом тестирања. Немачка влада уложила је 300 милиона евра у ту фирму након што је влада САД раније такође исказала интерес за Цуревац. „С обзиром на велики број пројеката за развој вакцине у различитим земљама и на различитим континентима, не рачунамо с глобалним сукобима око расподеле“, каже Хан Штојтел, председник Савеза истраживачких фармацеутских предузећа у Немачкој. „Пре сматрамо да ће се с вакцинацијом започети мање-више истовремено у више земаља.“
Потребно много учесника
Тако је, на пример, кандидат за вакцину британско-шведског фармацеутског концерна Астразенека развијен у сарадњи с Универзитетом Оксфорд, а клиничке студије изводе се у Бразилу. У циљу производње милијарду доза вакцине које су намењене земљама у развоју, тај концерн је почетком јуна обезбедио услуге индијског произвођача Серум институте. Већ крајем 2020. би 40 одсто тих доза требало да буде на располагању – уз претпоставку да се вакцина покаже као делотворна и безбедна.
„Није од посебне важности које предузеће или јавно-приватно партнерство ће прво добити дозволу за производњу вакцине или пак из које земље ће она стићи“, каже Хан Штојтел из ВФА. Много важније је, каже, да дозволу добије више вакцина и да се оне у довољној мери произведу у скорије време. Само тако ће моћи да буде покривена потражња у читавом свету.
Прочитајте ОВДЕ да ли ће бити потписан нови уговор између Русије и Турске о куповини система С-400.
Извор: Дојче веле
