Најновије

ЂОРЂЕ МАМУЛА: Последњи поздрав Велимиру Ераковићу

Велимир Ераковић, рођен 1973. г., новинар, колумниста Ин4С портала и београдске Правде, трагично је преминуо у Београду, 2. 06. 2020. г. Био је политички активан члан Нове Српске Демократије и Демократског фронта у Црној Гори.

Велимир Ераковић (Фото: ХелмКаст)

Пише: Ђорђе Мамула

Одрастао је у Црној Гори у Бањанима у Његошевој  традицији и етици чојства и јунаштва Марка Миљанова. Знамо да је традиција оно што смо из прошлости издвојили као вредност која траје.

Рођен је две године после говора професора Михајла Ђурића одржаног 18. марта 1971. г. на Правном факултету у Београду, у коме је професор нагласио да је Југославија већ тада била само географски појам и да се на развалинама једне земље на чијем се тлу под маском доследног развијања равноправности између народа, успоставља неколико независних, чак и међусобно супростављених националних држава. Да Срби у Црној Гори немају право, још онда, ни на своје име, па ни они, никако малобројни Срби који се осећају Црногорцима. Поклопило се игром судбине да је Велимир Ераковић дошао на свет, када је професор Ђурић одведен у затвор Забела због свог говора у монтираном судском процесу по замислима и најјавнијој режији државне безбедности Србије и СФРЈ. Без ових сазнања тешко је било одрасти у Југославији, па и Црној Гори о чему сам разговарао са Велимиром, који је као човек склон писању и размишљању о националним и друштвеним питањима често враћао разговор на уставне промене из 1971. г. које су разбиле Југославију, после којих је рођен.

Растао је и васпитаван у тој атмосфери, посебно се интересујући за рушење Његошеве капеле, испевано у песми „Већи гроб за нову смрт“, песника Душка Радовића. Тако је посредно дошао касније до податка да је ето тада, Југославија имала поропорционално више политичких робијаша него Совјетски Савез.

Изгледа да је све то утицало на његово формирање и прерано сазревање. Вероватно да је то утицало и на његов стил писања и националне теме и одбрану националоног српског интереса, али и борбеност израслу из традиције брда у борби за слободу и жестоког динарског менталитета. Власт је изгубила државу, а све остало је наслеђено.

Врло активно бављење политиком кроз деловање Нове Српске Демократрије и Демокртског фронта га је коштало. Пре свега учешћем у демонстацијама 2008. г. у Подгорици поводом признања такозваног Косова за државу, иако се Црна Гора граничи, али и хвали најбољим односима са Србијом, као и 2015. г. учешћем у мирним демонстацијама у Подгорици.

Био је борац за права Срба, посебно у Црној Гори и због тога приморан да уточиште потражи у Београду, у коме је интервијуима и текстовима писао прилоге за савремени политички роман о цени власти и цени живота у Црној Гори.

Његова фамилија нека поживи у здрављу и пронађе утеху у томе што су га имали, а деца нека наставе да живе часно као што је живео он, како би му тако продужили живот. Вечнаја памјат.

Не смета вам то што пљачкају Србију? Више о томе ОВДЕ!

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА