Иако је постојала одређена доза нетрпељивости наспрам кнеза Михаила за време његовог живота, она је нестала након његове превремене смрти. Убиство кнеза Михаила 29. маја 1868. године скоро је довело до корените промене читавог друштва, пише Историјски забавник.
Срби су оплакали кнеза
У целокупној заједници завладао је страх, праћен јавним изливима туге и бола за преминулим владаром, појачан чињеницом да кнез Михаило није имао директног наследника који би ступањем на престо и преузимањем власти поново донео стабилност нацији. Власт је преузело намесништво уместо малолетног наследника, Милана Обреновића, потомка кнеза Михаила по бочној линији.
Убрзо, лик преминулог кнеза глорификован је кроз бројна уметничка дела са националним и политичким конотацијама, попут песме Ђуре Јакшића “На гробу кнеза Михаила”, бројних ливених бронзаних медаља и фотографија, као и чувене коњаничке фигуре на данашњем Тргу републике.
С обзиром да династија Обреновић није имала породични маузолеј, Михаило је сахрањен у Саборној цркви у Београду, у гробници његовог оца, кнеза Милоша.
Гроб несрећног кнеза
Метафора вечитог тела монархије коначно је материјализована у виду монументалног споменика који је израдио бечки скулптор Јохан Шилинг, а подигла га је Михаилова супруга кнегиња Јулија Обреновић, од које је, иронично, у тренутку своје смрти, Михаило већ био растављен и планирао да се разведе.
Иако у сенци споменика на данашњем Тргу републике, гроб кнеза Михала представља монументалну скулптуралну целину која глорификује владавину и лик убијеног владара и никако се не сме занемарити.
Споменичку целину чине постамент, саркофаг и бронзана статуа са ликом арханђела Михаила. Постамент, налик мермерном столу, постављен је 1872. године. Он обухвата и мермерну плочу, уоквирену са два стубића, причвршћену о зид, на којој је угравиран натпис:
" Који вјерује мене ако и умре живјеће. Јован 11,25 кнезу српском Михаилу М. Обреновићу III рођеном 4. септембра 1823, погинулом 29. маја 1868. удовица Јулија."
Изнад је постављен саркофаг, крајем 1874. године, израђен од бакра и украшен бронзаним елементима.
На прочељу, у средини, представљен је грб династије Обреновић са девизом “TEMPUS ET MEUM IUS”, односно “ВРЕМЕ И МОЈЕ ПРАВО”, њиховим породичним мотоом. Грб чини штит са оцилима и крстом на чијим крацима су исписане године 1389. када се одиграо Косовски бој, и 1815. када је Милош Обреновић, оснивач династије, подигао Таковски устанак. У преносном значењу реч је о паду и поновном рођењу српске државе.
Штит опасује змија са круном на глави, симбол мудрости и амблем породице Обреновић, која гута себи реп, што симболизује вечност и будућност владајуће династије.
Михаило за Михаила
Наизад, до краја 1874. године, постављена је бронзана фигура која представља архангела Михаила који у једној руци држи мач са три оштрице, а у другој велики тријумфални крст и гази змију, симбол таме и зла. Симболично, ова статуа представља кнеза Михаила чији је лични заштитник био архангел Михаило и по коме је и добио име.
На тај начин, фигура арханђела Михаила постаје скривена слика убијеног кнеза. Они су имењаци, овде сједињени у борби добра против зла, правде против неправде, универзални симболи тријумфа светла над тамом.
Михаило постаје у очима посматрача херој реда величине библијских јунака, он тријумфује над смрћу и над својим убицом Костом Радовановићем који је матафорично приказан као змија коју архангел гази, пише Историјски забавник.
Хвала млади људи! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Блиц/ istorisjkizabavnik.rs
