Најновије

СПРЕМА СЕ НОВИ РАТ? Ердоган после Аја Софије има нову мету! План турског диктатора може довести до катастрофе!

Свега три дана након што је 10. јула потписао декрет о промени статуса истанбулског музеја Аја Софија у џамију, председник Реџеп Тајип Ердоган обећао је “ослобађање” џамије Ал Аксе у Јерусалиму. И вратио Турску у отоманско доба.

Реџеп Тајип Ердоган (Фото: tccb.gov.tr)

Његов дуго најављивани, “очекивано-неочекивани” потез везан за Ају Софију нашироко се тумачи као покушај окупљања националистичких гласача уочи ванредних избора који би могли да се одрже следеће године. Краткорочно.

Дугорочно, ово је наставак Ердоганове нео-отоманске политике и јачања улоге Турске на глобалној и домаћој сцени. Инвазија на североисток Сирије прошле јесени, текуће потезање на права на ресурсе гаса у Источном Медитерану, тензије са Грчком и Европском унијом, као и сталне чистке на домаћем терену након неуспелог покушаја пуча 2016. – Ердоганова Турска се, изгледа, тек размахала.

Родом из Истанбула, Ердоган је крајем јуна изјавио да је Турска близу да се нађе међу десет највећих економија у свету. У јеку пандемије корона вируса, он је најавио да ће Турска у другој половини године остварити "огроман замах у економији" и да је земља “као никад пре” близу да уђе на листу десет највећих светских економија.

- Ступамо у еру у којој ће се још више осећати присуство Турске у погледу глобалне производње и ланаца снабдевања… Суочили смо се са пандемијом током које су чак и развијене земље остале беспомоћне. Ми нисмо имали проблема у погледу здравствене инфраструктуре, ланаца снадбевања храном и медицинском опремом и ефикасним управљањем у погледу јавне сигурности - рекао је он.

Док Ердоган сматра да је његова одлука о Аји Софији “корак напред” за Турску, пљуште осуде из свих крајева света, а најгласнији су Грци, са којима се Турска сукобљава на више фронтова. Две земље – које су у лошим односима још од 1974. кад је Анкара извршила инвазију на северни Кипар, сукобиле су се око права на експлоатацију гаса у кипарској ексклузивној економској зони.

Прошле године су у Источном Медитерану код обала Кипра, Израела и Египта откривена велика поља гаса. Док Грчка сматра турску експлоатацију илегалном, Ердоганова влада инсистира да оперише у водама на које право полажу кипарски Турци. Анкара се позива на нову мапу поморског разграничења у Источном Медитерану направљеној у договору са владом Муслиманског братства у Либији.

Крајем јуна Турска је покренула и копнену операцију против побуњеничких база Радничке партије Курдистана (ПКК) на северу Ирака, што су многи сматрали инвазијом. Турска је покренула и ваздушне нападе у Ираку против курдских група, тврдећи да се боре против “тероризма”.

Овакве акције за Турску имају дубок историјски контекст.

Турска и Сиријом дели најдужу међусобну границу и традиционално затегнуте односе, још од спора око сада провинције Хатај 1939. и сиријске подршке ПКК. Грађански рат у Сирији додатно је погоршао односе две земље.

У грађанском рату у Либији, Турска подржава Владу националног јединства у борби у Триполију против генерала Калифе Хафтара, команданта Либијске националне армије у Тобруку и бившег вође снага Моамера ел Гадафија. Хафтар је учествовао у пучу којим је свргнут либијски краљ Идрис а Гадафи дошао на власт 1969, да би 2011. подржао либијску револуцију.

Отоманско царство освојило је обалска подручја Либије још средином 16. века и снажно утицало на тамошње друштво. Након свргнућа Идриса турско-либијски односи кретали су се горе-доле. Гадафи је провоцирао Турску подржавајући курдску независност, па је Турска 2011. била међу првима које су пресекле везе са Либијом и подржала антивладине снаге.

Промене статуса Аје Софије и најава истих за Ал Аксу у Јерусалиму показује да су амбиције Анкаре много веће, те да чине део шире исламске агенде за регион и да су оне само један корак већег верског милитаристичког плана на Блиском истоку. Турска настоји да преузме улогу Саудијске Арабије, Египта, Јордана и других, као главни арбитар онога што је исламско.

Ердоган је примио прошле године велики ударац на локалним изборима, кад је владајућа партија по први пут за 15 година изгубила контролу над Анкаром и Истанбулом. Пораз је претрпила и на поновљеним изборима у Истанбулу, граду за који је Ердоган једном рекао да ће, ако га изгубе, “изгубити Турску”.

Истанбул је веома важан за Ердогана, у чијем је предграђу Касимпаша рођен.

Са својих више од 16 милиона становника то је најнасељенији град Турске и један од најнасељенијих у свету. Смештен између Истока и Запада – Европе и Азије –важна тачка на историјском Путу свиле и престоница скоро 16. векова, Истанбул је историјски један од најважнијих градова. У време Отомана као Констанинопољ био је престоница до 1923, кад је након Турског рата за независност и Ататуркових промена то постала Анкара, док је име отоманског главног града промењено у Истанбул.

Подсетимо, Анкара је полтичко, а Истанбул економско седиште земље, а Јерусалим, у којем се налази џамија Ал Акса има сличан споран статус. Израел га води као престоницу, САД су то признале као најважнија држава која је то досад урадила, иако му је политичко седиште у Тел Авиву.

С обзиром да се Ердоган све више окреће од Ататурковог секуларног наслеђа, након промене статуса Аје Софије, бисера светске баштине, не би било чудно ни да се читав Истамбул врати у 1453. и поново постане турска престоница.

Дрон самоубица се појавио ниоткуда и експлодираo! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА