Александар Вучић и његова партија су победили на изборима. Како ће изгледати наредне четири године под Вучићевим режимом?
- Режим Александра Вучића постао је ауторитарнији у последњих осам година, јер су све институције и већина медија постепено постали под његовом контролом, а владајућа странка је доминирала у друштву. Очекивао бих да ће се ситуација погоршати сада када опозиције нема ни у једној институцији. Такође, режим је постао нервознији у нападима на противнике. Осећам да сада више звуче као радикали него пре неколико година. Бојим се да ће режим постати репресивнији и ауторитарнији у наредном периоду. Исто тако, очекујем да ће Вучић полако почети да губи подршку земаља чланица ЕУ које је до сада имао - каже Бибер.
Да ли је Влада преурањено укинула мере заштите у борби против коронавируса како би могли да се одржи изборе?
- Укидање рестрикција је било потпуно неодговорно и није учињено за добробит народа, већ за победу на изборима. Не знам ниједну другу државу у Европи која је тако брзо прешла од оштрих мера до потпуног укидања истих, укључујући и ноћне клубове и фудбалске утакмице. Паралелно са тим, изгледа да је Влада манипулисала са бројем заражених од ковида. То је буквално представљало ризиковање живота грађана зарад победе на изборима. Иако су Северна Македонија и Хрватска одржале изборе, у обе земље мере заштите нису биле укинуте и постојала су доста озбиљнија ограничења у предизборним кампањама. Нове мере које је Србија увела после избора показују недостатак одговорности.
Након избора Вучић је најавио увођење новог полицијског часа, што је изазвало спонтани протест у Београду и широм Србије. Власт је окривила демонстранте за ширење коронавориса?
- И пре протеста је режим кривио грађане да су неодговорни. То је потпуна лаж, исто као што је доктор Несторовић тврдио да је вирус смешан и да би жене требало да иду у шопинг у Италију. Затим, Жељко Митровић је тврдио да ће лажни лекови попут терапије озона помоћи у борби против ковида-19. Влада је дозволила фудбалске утакмице, укинула рестрикције и позвала пандемију да буде у Србији. Овај њихов пропуст је много више крив него протести. Наравно, било би много боље да смо видели демонстранте да су носили заштитне маске и тако показали режиму ко је крив, али одговорност је на Влади.
У каквој је ситуацији српска опозиција?
- Тешко је бити у опозицији с обзиром на свакодневне лажи и нападе. Након што сам исмевао Новака Ђоковића због посете лажним пирамидама у Високом, у БиХ, "Ало" и "Информер" су објавили неколико текстова са изјавама Дамира Хандановића (СНС) који је тврдио да сам ја део "Ђиласове екипе", иако се нас двојица никада нисмо упознали. Схватам да је тешко разазнати шта је истина, а шта је измишљено. Истовремено, проблем је што је опозиција превише фрагментирана, проблем који препознајем из 90-их година. Други проблем је што опозиција нуди алтернативу. Они су фокусирани на критиковање недостатка демократије, што је тачно, али они нису сугестивни у предлагању шта би урадили. Унутрашња свађа сугерише да њихово разумевање није много демократскије и то није довољно.
Људи су гласали против Милошевића, јер је живот био мизеран до 2000, после ратова, санкција и злостављање које су грађани трпели. Тада је то било довољно да се буде против Милошевића, чак и тада је ДОС обећао да ће Србију повезати са светом, извући је из изолације и интегрисати је са Западом, попут ЕУ. Данас, таква визија не постоји. Делом је тако, јер је Вучић окупирао све идеје - од проевропских до проруских и прокинеских. Србија не иде у правом правцу и много је горе него што Вучић тврди, али такође, слична ситуација је и у суседним земљама, те је тешко тврдити да су ствари толико лоше због чега је тешко и убедити грађане. Коначно, укључивање десничарских и националистичких партија, попут Двери, отежава комуникацију и добијање међународне подршке.
Вучић је рекао за Вас да сте "нико и ништа". Такође, таблоиди пишу против Вас, јер критикујете режим?
- То није први пут да ме је Вучић у последњих шест месеци помињао на истакнутим српским телевизијама. Ако сам нико и ништа, не разумем зашто ме помиње. Нисам политичар, већ академик који прати, истражује и коментарише политику у бившој Југославији, укључујући и Србију. У том смислу, он је у праву - не доносим одлуке. Међутим, врло је чудно што председник има потребу да коментарише и напада академика. То ми показује две ствари. Прво, да моји коментари и анализе ударају на право место. Уколико они не би дирали његов живац, он и његови присни другари би их само игнорисали, али очигледно је да их чине нервозним. Друго, открива врсту режима. Не могу да замислим аустријског канцелара који јавно критикује академика који је критичан према њему.
У демократији морате да толеришете критику и такође да је игноришете. Срећан сам што нисам запослен у Србији, па те нападе могу да игноришем, али то доста говори о његовом разумевању и знам како то уништава јавну расправу. Многи се јавно не изјашњавају, јер се плаше да постану мета председника и његових присних пријатеља и плаше се каквих последица то може имати по њих.
Како коментаришете нападе директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића на вас по друштвеним мрежама?
- У почетку сам био изненађен што је реаговао на моје твитове. Пре тога сам имао "твитер свађе" са Шешељем, Јаншом и још некима, али претпостављам да је Ђурић имао времена након што је уговарио ковид-19. Већина напада на мене су блесави и искрено срамотни. Нормално, уколико ме неко "тролује", блокирам га. Међутим, пустио сам га да одговори, јер он показује природу режима многима који ме прате на Твитеру. Када пише да би ја требало да будем "персона нон грата" на Балкану, за твит који сматра увредом председника, показује не само да не разуме концепт, попут Павловог рефлекса (изгледа ни Вучић), него и да ми та увреда не би дозволила улазак у земљу. За српске читаоце то можда није изненађење, али за креаторе Западне политике јесте. Такође, фасцинантно је видети како ти напади делују, он прво напише нешто критично (ако то заиста Ђурић пише), а онда након неколико сати има само неколико лајкова, а затим, у кратком временском периоду, његов твит бива ретвитован на стотине. Тако раде ботови. То ми је помогло да видим како режим функционише у лажирању јавне подршке. Наравно, представља ми дистракцију и радије бих волео да не малтретирам свог Марка Ђурића.
Дијалог Србија - тзв. Косово је враћен на пут. Ко ће имати више моћи као посредник у преговорима, да ли Вашингтон или ЕУ? Да ли ће Вучић бити тај који ће призати независно Косова?
- САД нема много утицаја, јер дијалог у Вашингтону није успео, а чак ни пре није постојао конкретан план или нека дугорочна обавеза. Са председничким изборима, нејасно је да ли ће бити даљњег дијалога пре избора, а потпуно је нејасно шта ће се догодити и након тога. Стога, вероватно је да ће ЕУ обликовати дијалог. Не видим могућност да Вучић призна независност Косова. Нема подстицаја да пристане на решење, јер зна да ће, када једном оно буде пронађено, више пажње бити посвећено демократији и владавини закона у Србији. Све док друге може кривити за недостатак напретка, има корист од тога да изгледа као да жели споразум и истовремено да осигура да исти не буде постигнут.
Проблем је што опозиција покушава да буде више националистичка од њега. Отворено питање Косова представља терет за српску демократију и она служи аутократима попут Вучића да је држе отвореном. Иако се преговори морају одржати и завршити на транспарентан и свеобухватан начин, јасно је да је независност Косова неповратна. Све друго је заблуда и само ће продужити дистракцију са питања демократије, владавине закона и бољег живота грађана - закључио је Бибер.
Вучић без овлашћења са Шиптарима у четвртак саставља текст споразума Србије и Косова. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Direktno.rs
