Према његовим речима, ракете ће бити распоређене дуж граница са Балтиком и Пољском, ако САД преселе ракете раније распоређене у Немачкој у те регионе, како је то предложио амбасадор САД у Пољској Џорџ Мосбахер.
"Оне земље које се сада буквално боре за америчко војно присуство у било којем облику, за статус "фронтовских" држава - мислим на Пољску и балтичке државе - треба да схвате све последице таквог избора у смислу сопствене безбедности", упозорио је Грушко.
Према његовим речима, став Русије се није променио од пропасти Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета. "Ако у Европи не постоје америчке ракете, нећемо распоредити наше. Чим се појаве ракете, распоредићемо наше тамо", објаснио је Грушко.
Ако САД пребаци тактичко нуклеарно оружје из Немачке у Пољску, "предузеће се све неопходне мере, укључујући и војне", додао је. До сада су постојали само наговештаји за такав сценарио и нико није постигао конкретне договоре у вези с тим питањем. "Али, узимајући у обзир како Сједињене Државе неометано, не водећи рачуна о нечијим интересима, делују, та могућност се не може у потпуности искључити", рекао је Грушко.
Резултат ће бити хаос у контроли наоружања и колапс оснивачког акта НАТО-а и Русије. "То ће бити само смртна пресуда овом документу", рекао је дипломата. Подсетио је да Москва већ има потраживања према Сједињеним Државама, као универзални ланци система противракетне одбране у Пољској и Румунији, омогућавају лансирање ракета средњег домета, што Москва сматра директном претњом.
У Румунији је систем за противракетну одбрану спреман, „постоје ракете МК-41 са којих је могуће лансирати различите врсте ракета“, рекао је Грушко. У Пољској је комплетирање ракетне базе планирано за 2021. годину.
"То ће додатно пореметити равнотежу, представљаће директну претњу интересима Руске Федерације, посебно имајући у виду да ни две недеље након повлачења из Споразумс о нуклеарним ракетама средњег домета, Американци нису вршили испитивања крстарећих ракета на копну", рекао је заменик министар.
Исте лансере МК-41 користе амерички ратни бродови који су опремљени системима балистичке ракете Егис Ашор. Томахавк, тј. ракете средњег домета, такође су тамо постављене, рекао је Грушко и додао да све ово, наравно, узима у обзир у процесу планирања одбране."
2. јуна, руски председник Владимир Путин потписао је уредбу којом се одобравају „Основе државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања“, проширивши листу услова за употребу нуклеарних сила и де факто сахранивши принцип „контранапад" који је Москва имала још из совјетског времена.
Према војној доктрини из 2014. године, руски председник би могао да притисне „нуклеарно дугме“ у случају употребе нуклеарног и другог оружја за масовно уништење Русије, као и током агресије уз помоћ конвенционалних оружаних снага, уколико је угрожено постојање државе.
Сада, према "основама државне политике нуклеарног одвраћања", Русија може лансирати нуклеарне ракете ако непријатељ изврши "утицај на критичне државне или војне објекте". Што се тиче објеката, то је инфраструктура која ће "пореметити реакцију нуклеарних сила", каже се у документу. Док се у прошлости радило искључиво о "употреби" нуклеарног или другог оружја за масовно уништење од стране непријатеља, сада ће се основом сматрати "примање поузданих информација о лансирању балистичких ракета" у правцу Русије.
Русија такође може покренути нуклеарне ударе као одговор на напад на своје „савезнике“, према новој доктрини. Напад нуклеарног и другог „оружја за масовно уништење“ може се сматрати условом реакције Русије.
Како је изведен напад на руску војску у Сирији погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
