То је спорна морска зона коју Грчка сматра својим територијалним водама и зоном у којој има ексклузивно право истраживања и експлоатације подморја. Војске обе државе су у стању појачане приправности, а “Билд” наводи да је само посредовање немачке канцеларке Ангеле Меркел у уторак увече спречило отворени сукоб.
Како тај лист пише, турски војни авиони су надлетали Кастелорико, а грчки су такође били у ваздуху. Њихов сукоб спречио је телефонски разговор канцеларке са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и грчким премијером Киријакосом Мицотакисом.
- Може се претпоставити да ће Ердоган наставити своју политику војног боцкања - каже за "Дојче веле" Зојферт из берлинског Центра за примењене турске студије.
Он сматра да турски председник неће одустати од бушења у морској зони коју Грчка сматра својом, баш као што је ушао у област на коју Кипар полаже право.
- Хоће ли зато доћи до рата, зависи од томе како ће се Грчка понашати: хоће ли понудити Турској преговоре или не. И од томе како ће се поставити Европска унија и пре свега Сједињене Америчке Државе - указује Зојферт, додајући да су Грчка и Турска обе у НАТО пакту и да би се веће чланице требале умешати као посредници у спору.
Неодлучност Европе и Америке
Док се ЕУ за сада ограничава на претње санкцијама Турској, САД су у тешкој позицији.
- С једне стране ионако имају доста спорова с Турском - помислите само на турску набавку руског противракетног система С-400. С друге стране, САД покушавају да сузбију руски утицај у Источном Средоземљу и Либији и то уз помоћ Турске. Вашингтон изгледа још није одлучио да ли жели да се примарно позиционира против Русије или примарно дисциплинира Турску – каже Зојферт, додајући да Ердоган увелике користи ту “цик-цак” политику САД и неодлучност ЕУ.
Он је подсетио да је ЕУ својевремено имала кохерентну политику према Турској у оквиру приступних преговора.
- Како је тај процес био веома нормативно устројен - наиме према примени демократских реформи у Турској - све државе ЕУ су могле стати иза њега... Сада су у првом плану многе појединачне теме - избегличко питање, енергетска политика, улога Турске у Сирији и Либији. У свим тим питањима државе ЕУ имају различите позиције у складу с националним интересима - наводи Зојферт.
Он такође указује да није случајно што је Турска истог 24. јула – на дан прве исламске молитве у Аји Софији која је недавно сподведена под џамију – испланирала и пролазак свог брода близу грчког острва и годишњицу уговора из 1923. када је дефинисана граница између Турске и Грчке.
- Политика господина Ердогана има за циљ стварање Велике Турске. Ради се о Турској која се не оријентише као Западу као Турска Кемала Ататурка, већ о Турској коју прожимају историја и империјална величина Османског царства – каже Зојферт.
- Ердоганов мото је да Турска постане најјача сила у региону у вакууму који настаје повлачењем САД и због слабости ЕУ, те да Турска заступа интересе сунитских муслимана на Блиском истоку. Практичне последице те политике су наоружавање турске војске и милитаризација спољне политике у Источном Средоземљу. Та политика има и велике симболичке димензије попут претварања Аја Софије у џамију – додао је он, пренео је Дојче Веле.

Прочитајте ОВДЕ какав је то хаос у Грчкој.
Извор: Блиц