Клинтон је разговарао телефоном 13. јула 1995. године са Жаком Шираком, тадашњим француским председником, о чему је потом обавестио и немачког канцелара Хелмута Кола.
- Врло сам забринут за Босну, а постоје и ствари које хоћу да знаш. Пре свега, честитам на снажној изјави у којој сте рекли да ако мисија УН-а не може да буде поново успостављена, онда су дани УНПРОФОР-а одбројани и да то код Вас изазива забринутост. Наша анализа је иста. Пад Сребренице, сутра вероватни пад Жепе и стварна претња Горажду представља велики неуспех УН, НАТО и свих демократија. Ви видите шта ми видимо на ТВ, како Срби одвајају мушкарце од жена, а жене шаљу да буду силоване и убијају мушкарце који су довољно стари да носе оружје. Према мом мишљењу, не можемо више само да стојимо и гледамо ово - рекао је Ширак.
Он је даље навео да ситуација мора да поново буде онаква какву гарантује УН.
- Дакле, потребна је снажна и ограничена војна акција. Француска је спремна да покрене све своје снаге из мисије. Не знам још увек шта Британци желе да ураде. То се њих директно тиче јер су у Горажду, врата до Сребренице. Питам се да ли је њихова намера да се покупе и напусте Горажде баш као што су Холанђани напустили Сребреницу. Не желим да Француска буде саучесник у таквој ситуацији. Или се слажемо да ћемо извршити заједничку војну интервенцију да заштитимо три енклаве - да заузмемо Сребреницу и гарантујемо интегритет Горажда и Жепе, које чине 100 000 муслимана (данас 20.000 до 40 000 муслимана бежи из Сребренице) и користимо војну интервенцију да наметнемо вољу УН-а, а она може да дође само из САД-а, Француске, Велике Британије и Немачке - а Француска је спремна да уложи све своје снаге у напоре да обнови ситуацију у Сребреници - или да не учинимо ништа. Али ако је опција да се ништа не учини, онда је то тачно ситуација у којој смо били 1939. године, и Француска ће се повући - наравно, у договору с нашим британским пријатељима и остатком УНПРОФОР-а. Дакле, питање је да ли су САД спремне да сарађују у борби против етничког чишћења, или седимо и пустимо ове људе да се боре и идемо кући. Не можемо себи да дозволимо да будемо саучесници! – рекао је француски председник у разговору.
Клинтон му је одговорио да његова администрација размишља доста о ситуацији у Босни и шта даље може да се уради.
- Ја ћу причати о Вашим конкретним предлозима са мојим војним командантима, али ја сам прво хтео да разговарам са Вама. Хтео бих да размисллите о неколико ствари. Горажде је много важније од Жепе и Сребренице у смислу величине и психолошког утицаја. Босанска влада има 9.000 војника у Горажду, који су очигледно вољни су да се боре. У Сребреници је било око 3.000 припадника босанских трупа, али као што знате, напустиле су територију под притиском гранатирања. Они су отишли без борбе, иако мислим да су могли да се боре. Британци имају 300 војника у Горажду, па мислим да ће они бити склонији да тамо заузму став. Ми сви знамо да ако се нешто догоди Горажду, војска босанских Срба ће осетити да имају одрешене руке да крену на Сарајево. Наш војни саветници кажу да постоје значајне опасности у покушају да пошаљемо снаге хеликоптерима у Сребреницу и да је боље да УНПРОФОР прво осигура Горажде, а затим да се крене даље на исток, због тешкоће одбране тих области – рекао је Клинтон.
Он је затим навео и да је од још веће важности да се зна која су правила вођења борбе, ако се преузме иницијатива у Сребреници, Жепи или Горажду.
- Не можете да будете у прилици да се борите у Жепи и онда затражите подршку НАТО-а без јасних правила вођњ борбе. Ако ц́емо се борити, то мора да буде другачије него у прошлости. Пре него што обезбедимо ваздушну снагу, морамо да знамо да ли ће се она користити и да ли бисмо могли да нанесемо праву бол Србима у другим областима. Пре него што УНПРОФОР крене у војну кампању, морамо да имамо јасан осећај који је даљи корак и које су прихватљиве војне опције под УНПРОФОР-ом и НАТО-ом. Сад кад сте ми рекли шта желите, разговараћу са нашим војним саветницима, али они су веома скептични у погледу уласка снага хеликоптерима, посебно ако се Бошњаци неће борити. Мислим да би прво требало да осигурамо Горажде, а потом и Сарајево. Разговараћу с њима и поново ступити у контакт са вама – испричао је Клинтон.
Амерички председник је рекао да су Ширакове исказане намере за поновно отварање пута преко планине Игман веома важне, али је даље указао на још неке своје недоумице. Њега је занимало шта је даље предлог за повратак муслимана у енклаве.
- Морамо да размотримо да ли ће се муслимани вратити у енклаве, како ћемо их заштитити ако се врате и да ли ће то бити према старим правилима ангажовања УН-а. Хоће ли војска босанских Срба тек тако окончати свој напредак? Стога, верујем да би требало да се фокусирамо на Горажде и заложимо се за министарске и војне разговоре – рекао је Клинтон.
Следећи сегмент разговора у којем је одговор Жака Ширака, цензурисан је. Затим Клинтон поново указује на то да је војска Босне требало да се бори.
- Не можемо да бранимо демократске вредности у апстрактном. Моји војни саветници кажу да су муслимани могли да приреде паклену борбу у Сребреници и подигну цену окупације Србима, али то нису урадили. Не можемо да се боримо праведно је УН кажу да су то "сигурна подручја". Не можемо да пошаљемо муслимане назад и посветимо се томе да останемо тамо заувек, аки они не желе сами себе да бране. То је проблем са стратегијом коју Ви сугеришете – рекао је Клинтон.
Он је навео да је у Сребреници виђена неравнотежа у оружју, па је упитао Ширака да ли је поново размислио о укидању ембарго на оружје.
Шираков одговор на то питање је цензурисан. Даље, Клинтон је Шираку још једном поновио да се плаши да се Бошњаци неће борити.
- Ако интервенишемо да вратимо енклаве у њихово име, а они не желе да се боре, како да их држимо отворенима? Мисија УНПРОФОР-а била би потпуно промењена и онда би се десило то да сте ступили у борбу на страни босанске владе када она неће да се бори за себе. Слажем се да су се Срби наругали УН-у. Узели су Сребреницу и добили је бесплатно. Нисмо их чак ни их бомбардовали. Требало би да подигнемо цену, па чак и да гађамо Пале. Тврдио сам да би требало да допустимо НАТО-у да спроведе снажнију акцију, али то се није десило. Ако уђемо у рат да одбранимо Бошњаке, они морају бити спремни да се бране. То је оно што ме брине – рекао је Клинтон.
Затим га је Ширак упитао када Конгрес САД гласа о подизању ембарго на оружје, на шта је Клинтон рекао да се он, као и Ширак, жестоко противи једностраном подизању ембарга.
Разговор су закључили тиме да ће о овим темама разговарати њихови војни команданти.
Три државе спремне да преиспитају признање тзв. независности Косова. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ало
