"Током изборне кампање, народ Белорусије је показао жељу за демократским променама. Међутим, избори нису били ни слободни ни поштени. Народ Белорусије заслужује боље." Ово, између осталог, пише у декларацији којом Европска унија указује на мањкавости избора у Белорусији, осуђује насиље на улицама Минска и позива на ослобађање ухапшених.
Као потписница документа се појављује и Србија. Српска јавност за то сазнаје преко твитера.
Председница Владе на питање новинара објашњава да Србија има добру сарадњу са Белорусијом, а да је Лукашенко једини државник који је нашу земљу посетио током бомбардовања.
"Мислим да треба, свакако, да се придружујемо декларацијама Европске уније, али исто тако мислим да не смемо да заборављамо нека дела, пријатељства према нашој земљи и нашем народу, посебно у најтежим тренуцима", рекла је Ана Брнабић.
На питање да ли тај пријатељ може да замери одговара:
"Не знам, ја не могу да говорим у његово име, могу да кажем да се надам да неће".
Није ново да се од Србије на европском путу очекује да своју спољну политику усклади са Европом. Тај проценат је, према неким истраживањима, у паду.
"Прошле године у овом периоду, за првих шест месеци, ми смо били на 60 одсто усаглашавања са спољном политиком Европске уније. Овај исти период, првих шест месеци ове године, ми смо спали на 48 одсто", каже Натан Албахари из Исак фонда.
Поставља се питање да ли је пријатељска, такорећи братска подршка сразмерна моћи малог, односно великог брата. На основу којих критеријума је Србија стала уз декларацију о Белорусији, када то није учинила у случају других земаља.
"Ми се, на пример, нисмо придружили, пре неких месец дана, око изјаве везано за Хонгконг, где смо заузели потпуно супротан став од Европске уније и подржали Кину што се тиче новог безбедносног закона у Хонгконгу", додао је Албахари.
"Ми смо идентификовали да је заправо Србија 19 пута заредом до сада одлучила да стане у одбрану Пекинга када су у питању декларације Европске уније", каже Страхиња Суботић из Центра за европске политике.
Албахари објашњава да Србија приликом доношења одлуке да ли ће уз неку декларацију стати или не, доноси, пре свега, на основу односа те земље према питању Косова, али и утицаја Русије и Кине на њу. Како Белорусија није признала Косово, а и блиска је Русији, тим одлука постаје још загонетнија.
"Верујем да су биле неке консултације са Русијом, а у исто време је Србија вероватно била под великим притиском да покаже да остаје на том европском путу и вероватно је донела одлуку да за овако нешто јој, можда, Русија неће толико замерити и саммим тим може да донесе овакву одлуку", сматра Албахари.
Да не замери Лукашенко, да не замере Русија, Кина, Европа... Чини се да, бар за сада, тако изгледа спољна политика Србије. Да ли ће и када морати да се замери и седне на само једну столицу, питање је на које ћемо још сачекати одговор.
Ко је бранио Србе па је постао забрањен, сазнајте ОВДЕ!
Извор: Н1
