Најновије

СТРАШНА ИСТИНА О ФАРМАКО МАФИЈИ: То не би било могуће без спреге са влашћу

Велике транснационалне фармацеутске компаније су за своје власнике прави рудници злата. Своје производе могу око десет година да продају под заштитом патента, а продају их по фантастичним ценама. У Србији кутија обичног аспирина кошта око 350 динара. То је разлог што у овим фирмама добит износи петнаест до четрдесет процената од промета. Ипак, у неким земљама оне послују са губитком. Како је то могуће?  Пословањем преко ћерки-фирми и клијентелистичким односом са влашћу, али и преливањем прихода на рачуне ван земље, проналази се мноштво начина како да се овако лукративно пословање прикаже као неефикасно и неопорезиво. 

др Иван Пајовић (Фото: Pixabay.com/Хелм Каст)

Пише: др Иван Пајовић

Данас је актуелно масовно куповање ковид-вакцина захватом из државног буџета, под очигледним притиском Светске здравствене организације и без противљења државних власти. Тај сценарио већ је виђен 2009. године, али је народ у огромном проценту одбио да прими вакцину. Фармацеутске компаније одређују цене, количине су милионске, а државе беспоговорно плаћају колико им се каже. За обмануту јавност – вакцине су „бесплатне”.

Лекови су званично веома скупи, али фактички су они у производњи веома јефтини, јер су количине активне супстанце у њима изузетно мале. Трошкови израде лекова су само око један до два процента малопродајне цене. У Немачкој, на пример, здравствено осигурање за лекове издваја око тридесет милијарди евра, а њихова фактичка вредност је од триста до шестсто милиона евра. Ова огромна разлика омогућава фармацеутским компанијама да манипулишу ценама и трошковима. Али омиљена манипулација им је пореска евазија.

У центру пажње јавности данас је транснационална фармацеутска компанија Фајзер (Pfeizer) са седиштем у Њујорку, која дистрибуира целом свету вакцине против корона-вируса. Ова фирма је за 2012. годину (новији подаци су недоступни) приказала промет од око 45 милијарди евра и добит од око девет милијарди евра, што износи нешто више од 20% од укупно исказане добити, или 4,4% промета. Међутим, сасвим другачије изгледају извештаји за фирму Фајзер фарма (Pfeizer Pharma GmbH) у Немачкој. Ова фирма приказала је промет од 1,34 милијарде евра и добит од сто два милиона евра. У билансу се наводи да расходи за порез износе –835.000 евра. Мерено по исказаној добити та свота износи минус 0,98%, а мерено према промету чак минус 0,07%!!! Ова фирма има изванредне стручњаке за порез!! Фајзер у Немачкој остварује промет од преко једне милијарде евра и добија од државе порески кредит од скоро једног милиона евра. 

Званична пореска стопа на добит у Немачкој је 29,83%, а то значи да би Фајзер требао да плати немачкој држави за сто два милиона евра добити порез од око тридесет милиона евра. Треба имати у виду да се добит може смањити коришћењем легалних трикова приликом представљања биланса. У власништу Фајзера налази се 281 ћерка-фирма у разним крајевима света, од Ирске до Бермуда, на које се пресипају, тј. преусмеравају добити фирми из великих земаља. У неким од ових фирми ради само једна особа, а добит се приказује у милионима евра. Ово је само један од мноштва примера како велике корпорације триковима умањују своје трошкове за порез. 

Друга по величини највећа фармацеутска компанија, швајцарски гигант Новартис, користи сличне трикове за рецепт: велики обрт + велика добит + мали (или никакав) порез. У јавности се већ седам година шпекулише да се ова фирма налази у власништву породице Ротшилд и да је преузела од државе Србије део власништва над Институтом за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”. Међутим, Новартис АГ јавно износи податак да нема већинског власника, већ више од 160.000 акционара. Податак из 2019. говори да њујоршка JP Morgan Chase Bank највећи појединачни акционар који поседује око 315 милиона деоница Новартиса, тј. око 13% власништва. Међутим, када су такве компаније у питању таквим подацима не треба много веровати, јер власнички удео често може да буде и скривен. Српска јавност и даље је ускраћена за тачне податке каква је тачна имовинска структура Института „Торлак” и шта све производи.

Транснационалне корпорације знају чија су продужена рука и да их државне власти не смеју прозивати због избегавања пореза. Уколико би се наплата пореза пооштрила, корпорације би напустиле земљу, отишле у неку другу са повољнијим условима пословања, а са њима би нестала и радна места. 

Када је у питању енормни степен преваре потрошача, заправо обмане потрошача, уз фармацеутске, предњаче и велике прехрамбене корпорације. Према тврдњи аустријског Удружења за информисање потрошача, „вегетаријански” производи као што су слаткиши, кекс, биљне супе, чипс – често садрже компоненте као што је свињски желатин, екстракт штитасте ваши или ренин телећег порекла. Тога има у воћним јогуртима, чоколадним бананицама, гуменим бомбонама. Иако се прећуткује присуство ГМО хране, када би она нестала са рафова, продавнице би изгледале слично онима из деведесетих година прошлог века, у доба инфлације. Бивши руководилац немачког Савезног научног института за прехрамбене технологије у Карлсрулеу, професор Клаус Дитер Јани, тврди да између шездесет и седамдесет одсто свих намирница у Европи произведене су уз помоћ генетског инжењеринга. Обмана је читаво мноштво. Закони подржавају интерес корпорација, а не потрошача. Али такви су закони – човек их прави.

Остале текстове др Ивана Пајовића прочитајте у рубрици СТАВ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube