Најновије

БАНЕ ТРИФУНОВИЋ: Ова власт је толико зла, да је чак и оваква опозиција боља (ВИДЕО)

Глумац Бранислав Трифуновић каже да је будућност протеста на улици, а не у шаторима и оцењује да је оштрица отупела уласком политичара. Али, ова власт је толико зла и толико одвратна, да је чак и оваква опозиција боља, наводи гост Пресинга. Наде полаже у паралелну побуну и бунт младих.

Бане Трифуновић (Фото: Јутјуб)

Сада смо у тренутку кад би могли неки нови млади људи, студенти да дигну неку нову, паралелну буну, каже гост Н1.

Истиче да су грозне и језиве ствари те као што је данашњи случај са тестовима за малу матуру, који су процурили у јавност. Али свакодневно имамо тако грозне ствари и надам се да ће све то, код младих, пробудити бунт, додао је.

Говорећи о повлачењу с места организатора протеста, каже да је био изреволтиран изјавама појединих опозиционара и њиховим притиском да се појаве на камиону.

"Постојао је један озбиљан притисак одређених политичара, из одређених странака који су у једном тренутку упорно инсистирали да они морају да се појаве и нешто да говоре, јер су мислили да ти протести морају да имају странке иза... Ја сам једног дана, револтиран тим нападима, које нисам разумео - јер сам мислио да је заједнички циљ, циљ свих нас, да сменимо ову власт... Али не са том компромитованом опозицијом коју власт већ годинама врти кроз своје медије. Мислио сам да је онај део људи који је опозиционо настројен и који подржава ту борбу против Вучића много већи и много јачи од опозиције саме... Једном изреволтиран изјавама тих људи из опозиције, рекао сам да никад у животу нећу стајати с њима на камиону и да ћу оног тренутка кад се они појаве да говоре о протесту, да ћу ја сићи", навео је гост Прессинга, додајући да се то и догодило и то онда кад је протест био најјачи, кад је донео много "малих победа".

Трифуновић је навео да је својим личним примером и тим чином хтео да укаже на важност поштовања јавне речи.

Коментаришући захтеве које је формулисала опозиција, гост Н1 каже да су о свему томе, од самог почетка, причали и људи који су протестовали и додаје: "Мислите ли да се у једном тренутку ови наши, грађански протести не би свели на то исто? И да ли бисмо били јачи да смо ми, неки грађани који нису чланови странака, изнели све то пред власт? Ја мислим да бисмо били много јачи, да бисмо победили у том случају".

Трифуновић каже да је његова критика била усмерена ка томе да се те опозиционе странке промене, да промене начин на који функционишу, да би својом идејом промениле систем у ком учествују. Додаје да су оне доста сујетно схватале критику и да ништа нису урадиле.

Али, истиче: "Ова власт је толико зла и толико одвратна, да је чак и таква опозиција боља".

Сматра да се оштрица протеста отупела уласком политичара, додајући да је на то упозоравао. Али, мисли да је то, ипак, једини начин на који ова власт може да се смени. "Не постоје ти шатори, те странке, ти политичари, не постоји то на шта ће Вучић реаговати, осим на људе на улици".

Трифуновић наводи да су све ситне победе направили људи на улици - смене, притиске, то што је изашло "у свет под каквим лудацима живимо". "Дајте да видимо ко је опозиција, с ким можемо да идемо, гинемо... Јер, с друге стране, имамо људе који ће бранити свој положај и свој новац чак и крвљу. Ја сам убеђен у то. Ја мислим да су то људи који ће све то што су стицали и крали свих ових година бранити до краја. А морамо да видимо да ли смо и ми спремни да идемо до краја, док ова власт не оде по сваку цену. Ја мислим да је ово најгора власт коју било који слободан човек може да замисли у Европи у 21. веку... Не позивам на рат, већ да сва наша грађанска, мирнодопска права морамо употребити да ову власт склонимо".

Каже да је парадоксално то што људи који су суштински гладни подржавају власт и наводи да је тужно што протест није успео да убеди те људе, до краја, о чему се ради. Трифуновић сматра да је велика победа што су успели да, по малим градовима, изведу људе на улицу. Протести тамо су круцијални и изузетно важни, јер је страх много већи у мањим местима, где се треба борити против неких локалних шерифа који утерују страх у кости, истиче.

"Позивам опозицију - није борба на Старом граду, борба је у Ћићевцу, у источној Србији, у свим тим малим градовима до којих  нисте дошли", навео је.

Трифуновић се осврнуо на пребијање студената у Новом Саду, наводећи да је то насиље доказ да је власт уздрмана - "што значи да не сме да се стане".

Упитан о дијалогу опозиције и власти, Трифуновић одговара да са председником Србије Александром Вучићем нема шта да се разговара. "То (захтеви) су основне ствари, темељ. Зар се око тога преговара, јел треба да се седне и каже - молим вас господине Вучићу ослободите медије... Јел то тема за разговоре и преговоре", пита.

Говорио је и о лицемерју ЕУ, којој каже да то и ћутање неће заборавити, иако се апсолутно бори за европске вредности. "Ми смо седам година живели као једна колатерална штета, ми смо били неки пиончићи који су били испод радара, док овај човек не заврши тај посао око Косова, очигледно. И зато је ЕУ била слепа. Онда када су схватили да имају десетине хиљада људи на улици, онда су то кренули да заташкавају, зато и имамо извештај ЕК који говори о томе".

О претњама

Упитан како доживљава претње упућене њему и његовом брату, Сергеју Трифуновићу, каже да у једном тренутку није било пријатно, "да се у једном се тренутку мало окрећете кад шетате градом". Неке од њих, с друштвених мрежа, су процесуиране.

Верујем да је нашим родитељима најгоре од свега, каже. "Дође до мене неко ко каже - немој, јер знаш биће ово или оно... Они покушавају да вас ућуткају... Било је разних других начина, али не бих сада о томе".

"Култура не живи у Србији"

На питање реагује ли позориште својим садржајем на друштвену стварност, с обзиром на то да је раније било снажних политичких представа, осамдесетих, деведесетих, Трифуновић каже да су данас управници почели да се гаде на то.

"Што је мени доста забрињавајуће, јер не разумем шта је проблем у позоришту говорити о неком политичком проблему. Позориште мора да одсликава стварност, а не сме да је маскира. Чини ми се да данашње позориште у Србији јако добро маскира стварност и труди се да буде слепо на све што се дешава около", наводи гост Прессинга.

Трифуновић наводи да је мало људи који се баве "политичким" позориштем и да се заправо могу свести на два слова - Андраша Урбана и Кокана Младеновића.

На питање на којој адреси живи култура, каже да она не живи и да смо ту битку изгубили. "Наша главна предстојећа битка је да људе образујемо... Морамо да почнемо да правимо неке нове генерације од почетка, морамо да почнемо од културе и образовања", наводи. Закључује да култура не живи у Србији, већ да "преживљава на неким апаратима, затворена у некој соби, до које још нисмо дошли".

Руси добили нови МиГ-35 против којег амерички Ф-35 нема шансу. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Н1

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА