Најновије

ТРИ АМЕРИЧКА РЕШЕЊА ЗА СРПСКО ПРИЗНАЊЕ КОСОВА: Европске владе забринуте

Три су могућности за договор између Београда и Приштине: прва је употреба "подстицаја" за Србију - подршка донатора и убрзано чланство у ЕУ за пристанак на признање, друга да се Србија одобровољи формирањем нових аутономних округа за косовске Србе, али и за српске Албанце, а трећа враћање приступу размени територија који је био срж нацрта споразума за 2018. годину.

Америчко решење за Косово (Илустрација: Pixabay/Правда)

То су закључци анализе "Поновно покретање дијалога између Косова и Србије", иза које стоји утицајни тинк-тенк Међународна кризна група. Председавајући ове организације је Роберт Малеј, човек из администрације америчких демократа и саветник Беле куће за време председничког мандата Барака Обаме.

Питање Косова тренутно је у ћорсокаку, највећим делом због унутрашњих политичких проблема Приштине, и интригира међународну заједницу, из које се с времена на време појаве идеје за распетљавање овог Гордијевог чвора.

Управо то је циљ ове анализе, у којој се, између осталог, истиче да би решавање спора било "корисно за стабилност на западном Балкану и у Европи", али и указује да све стране треба да траже начин да се дође до споразума о узајамном признавању, а да би државе ЕУ требало да дају знак да ће подржати било који договор у складу са људским правима и међународним правом, пише "Блиц".

"Београд и Приштина би требало јавно да признају потребу за компромисом", напомиње се у анализи. Тачка раздора Наводи се да Приштина и Београд разговарају, изнова и изнова, о томе како да нормализују своје односе најмање од 2006. године, и да су се сложили око многих тачака, али се не слажу око најзначајније ствари која их дели: независности Косова. " Што се тиче изгледа за компромис, постоје три главне могућности. Ослонили бисмо се на "подстицаје" Србији - инфузију кроз подршку донатора и убрзано чланство у ЕУ, као трошак за признања. Друга би била размена признања Србије за стварање нових аутономних округа за косовске Србе и српске Албанце. Треће би било враћање приступу размени територија што је био срж нацрта споразума за 2018. годину - предлаже се у анализи. Разговори у Бриселу Фото: Марина Максимовић / Танјуг Разговори у Бриселу

Даље се истиче да ниједна од ових опција "није ни приближно идеална".

"Што се тиче прве, с обзиром на унутрашњу динамику, можда је једноставно немогуће да ЕУ обећа убрзано чланство, а материјални подстицаји вероватно неће бити довољни за решавање суштинског питања политичког идентитета Србије. Између друге две, аутономија би изгледала као бољи избор, са досадашњим успехом у Европи и подршком међу државама чланицама ЕУ, али изгледа да изазива и најоштрију негативну реакцију обе стране", пише у тексту.

Европске владе забринуте

Такође, наводи се и да се чини да се косовски лидери посебно противе, можда зато што се брину да ће то довести до једне врсте склеротичног управљања државом, које виде у Босни и Херцеговини, где већина одлука захтева да се сложе оба ентитета и све три главне етничке групе.

"С друге стране, европске владе - посебно Немачка - легитимно су забринуте због дестабилизујућег преседана који би прекрајање граница могло имати на Балкану и шире - наводи се у анализи.

Даље, предлаже се да би Брисел требало да се усредсреди "на подстицање преговора у којима су стране слободне да истраже било које решење које је у складу са људским правима и међународним правом, имајући у виду потребу за јавном подршком код куће".

"И ЕУ и САД морају да узму удео у овом напору. ЕУ би требало да процени да ли може да промени свој заједнички став тако да постави јасан циљ постизања коначног споразума заснованог на узајамном признавању (нешто чему се противи пет држава које нису признале Косово) и да разјасни да су њени посредници усмерени да не гуше расправу, ни о аутономији, ни о размени територија. Са своје стране, САД би требало да сарађују са косовском владом на развоју одрживе преговарачке стратегије, засноване на разумевању да је признавање могуће, али да ће бити потребни уступци", наводи се у анализи.

Говорећи о овој анализи, политички аналитичар Душан Јањић каже да је најважнија опција која би требало да је на столу нормализација односа.

"Ако се жели брзо решење, онда треба да се има у виду и да Србија треба нешто да добије. Тренутно нема дијалога, а што се тиче прве опције, подсетићу да је део обавеза и ЕУ и САД, да се створи финансијска подршка уласку Србије и Косова у ЕУ и нормализацији односа. Не може се питање Косова свести само на трговину. Што се тиче друге опције, подсетио бих и да ЗСО чека на формирање, а морам да приметим да су Американци једини који активирају размену територија", напомиње Јањић.

"Бајден неће кварити односе"

Он каже и да је званични став САД је да је Косово независно, али и да се на основу досадашњих изјава председника Џоа Бајдена да закључити да ће нова администрација то следити, али тако да неће кварити однос са Србијом.

"Оно што се могло чути је порука "нећемо притискати Србију, али ако не призна Косово видећемо како ће се то питање решавати".

Спомиње се да ће САД разговарати прво са оних пет земаља унутар ЕУ које не признају Косово, а да ће онда кренути и у разговоре са Русијом и Кином о позицији Косова у УН - напомиње Јањић.

Обамин сарадник на челу групе

Међународном кризном групом, која је и изашла са овим предлозима за решење косовског чвора, данас руководи Роберт Малеј, који је био саветник Беле куће у време председавања Барака Обаме.

Иначе, "Међународну кризну групу" подржавају, како пише на сајту, Зигмар Габријел, бивши шеф Социјалдемократске странке, министар спољних послова и вицеканцелар Немачке, и Федерика Могерини, бивша шефица европске дипломатије и актуелна ректорка колеџа Европе.

Три предлога САД

1. Признање од стране Србије за стварање нових аутономних округа за косовске Србе и српске Албанце

2. Враћање приступу размене територија који је био срж нацрта споразума предвиђеног за 2018. годину

3. У анализи се констатује да Европска унија мора да постигне јединствен став у вези са решавањем косовског чвора.

Шта Бајден жели да постигне у Србији, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube