Најновије

Следи другачија расподела еконмске и политичке моћи у региону

Србија и Западни Балкан у 2021. суочиће се са двоструким изазовом, економским као последицом пандемије вируса, и политичким, због доласка нове администрације у САД, оцењује Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност и додаје да ће доћи до другачије расподеле економски и политичке моћи у односима унутар региона.

Западни Балкан (Фото: Јутјуб)

"О томе најбоље сведочи податак по којим ће Србија у 2021. по први пут у савременој историји, а по обиму БДП, превазићи Хрватску, док вечина наших суседа неће до 2023. године успети ни да поврате обим ефективности који су имали током 2019.", објашњава Старовић.

Успостављање "нове равнотеже стања", јер за разлику од Србије која је успела на ногама да издржи економски удар, многи у суседству су, како каже, "поклекли", а неки су били и "нокаутирани", носи опасности за дестабилизацију.

Поједине државе често када нису у стању да се изборе са изазовима,па, како каже, прибегавају повишеној реторици у односима са суседима, што доноси политичке поене, али дугорочно нарушава перспективу читавог региона па чак и самих држава који то чине.

Када је реч о Србији, Старовић каже да приоритет државних органа треба да буде очување регионалне стабилности по сваку цену.

“Србија не треба да одговара на сваку "отровну стрелицу" која ће можда из правца других регионалних престоница стизати у Београд током ове године јер се показало да је стабилност нешто што одговара нама зато што у таквом миљеу можемо да побеђујемо пре свега на плану економије”, каже Старовић

Старовић као другу групу изазова за Србију види остваривање повољних прогноза које су дале кључне међународних финансијских институција по којима би Београд могао да оствари највећи привредни раст у Европи.

“То неће бити лако и захтева колективно напрегнуће, како извршне власти, тако и целог друштва”, сматра он и истиче да искуство у претходним годинама даје оптимизам да ће тако амбициозно постављени циљеви привредног раста бити достигнути.

Трећа група изазова за Србију, каже Старовић, тићу се друштвене стабилности.

“Глобални трендови раста популизма који су присутни у читавој Европи не заобилазе ни Србију. Деснице која на кратковид начин посматра перспективе не може да схвати да је економски раст апсолутни приоритет и без тога нема ни политике националне консолидације”, упозорава Старовић. Он додаје да ако се на то додају и лажне вести и различитих теорија завере врло је могуће да такве тенденције добију политичку материјализацију који би угрозили политичку И друштвену стабилност Србије.

Када је реч о косовсковскопм проблему Старовић оцењује да је извесно да неће бити суштинског напретка у дијалогу у првој половини 2021., али да разлог томе лежи у Приштини.

Дијалог, тврди он, опстаће у некој форми, као "празна љуштура", на техничком нивоу, али да није реално очекивати суштински напредак у условима "оштре" изборне кампање у Приштини и очекиваног комликованог пост-изборног процеса.

Уз то Старовић истиче да ће са Бајденовом администрацијом доћи и до обнове чврстог савезништва Вашинтона и кључних земаља чланица ЕУ, а пре свега Немачку, а да су "процене да ће политички најјефтиније бити да се сагласност Вашингтона и Берлина успостави на питањима која се тичу нашег региона, а не на неким крупним глобалним питањима”.

"То је разлог за опрез и бригу за спољну политику Србије", каже он. и додаје да је зато важно је да се задржи активан приступ у САД.

Како каже, регион је одмакао од деведесетих, Београд се променио и за САД је корисније да задржи овај измењени приступ ка Балкану у коме се Србија види као потенцијални партнера, а не вечити антагониста.

Али, оцењује он, већ у првој половини 2021. се могу очекивати снажније иницијативе за уставне реформе у БиХ, што је заправо еуфемизам за укидање надлежности Републике Српске.

То је, каже он, велика опасност и јако је важно и Београд и Бања Лука да заузму позицију у којој ће приступити на одговоран и рационалан начин, без одбијања разговоара, али уз јасну ограду по којој ни једно решење које је постигнуто без сагласност оба ентитета и сва три конститутивна народа у БиХ не може бити ни спроводљив у пракси, ни одржив на дужи рок, па самим тим ни прихватљив, објашњава Старовић.

Уз све ове, како их је Старовић назвао, крупне изазове, ипак постоје реалне претпоставке да 2021. буде година Балкана.

“Није незамислив сценарио да 2021. буде година у којој ће се развити свест о томе да смо неопходни једни другима као најближи суседи како бисмо остварили један синергетски ефекат”, каже Старовић и подсећа да је потребна свест о томе да нема ништа од брзе ЕУ будућности.

Регионална интеграција, прецизира он, не треба да буде алтернатива за учлањење у ЕУ, већ прилика да се види колико нереализованих потенцијала има у регионалној сарадњи.

“Светске финансијске институције попут Светске банке процењују да бисмо кроз интензивирану сарадњу на Западном Балкану могли да креирамо чак 3,5 милијарде евра нове вредности сваке године”, наглашава Старовић.

Сутра да сви ми заједно, објашњава Старовић, постанемо део ЕУ, износ средстава који би могли да повучемо из ЕУ фондова био би мањи од тих 3,5 милијарде евра који можемо сами уз међусобну сарадњу да остваримо.

"Уколико развијемо свест о томе 2021. може да буде година Балкана у којој ће се интензивирати рад на реализацији иницијативе мали Шенген, а из Београда, Скопља и Тиране, постоје реалне претпоставке да се тој иницијативи прикључе и Сарајево и Подгорица.

Зашто је проширење ЕУ мртво, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА