Од укидања војног рока јануара 2011, преко приче о професионализацији војске, војних парада, куповине наоружања, тенкова и војних летилица, до тога да њима нема ко да управља – мало нам је требало.
Сада нам наводно опет треба војни рок, а ову тему у јавност је по ко зна који пут у последњих 10 година вратио новопостављени министар војни Небојша Стефановић.
(Не)озбиљна идеја
Овог пута, чини се, за озбиљно, јер ако је веровати Стефановићу на ову тему покренуће се опсежна јавна расправа, а питаће се и грађани.
“Лично подржавам ову идеју, јер сматрам да ће на такав начин и наша војска бити јача и ефикаснија. Ту је важно раздвојити професионалне војнике, чији број не да се неће смањивати већ напротив намеравамо да га повећамо и редовно служење војног рока, где ће млади имати прилику да на овај начин својој отаџбини пруже подршку и покажу да могу да буду њени војници. Тиме радимо активно на стварању резервног састава”, рекао је Стефановић.
Прикључио се и председник Србије Александар Вучић.
“Још се вага. То није војни рок који би трајао годину дана”, рекао је данас председник Србије и додао да постоје позитивне ствари у вези тога, али је важно питање и колико би то државу коштало.
Иако је не тако давно, тачније крајем 2017. тада као премијер Србије говорио сасвим супротно – да се о враћању обавезног служења војске уопште не размишља.
Шта се у међувремену променило?
Вулин срозао војску
Бивши министар одбране Драган Шутановац каже да је проблем у томе што данас у Србији ретко ко жели да буде војник.
“Оно што се десило за време мандата Александра Вулина и начин на који је водио ово министарство довело је до великог пада интересовања оних који би иначе били заинтересовани да буду професионални војници Републике Србије. Јединице су непопуњене, чињеница је да Војска Србије има проблем са тим и да је то резултат једног лошег вођења министраства и урушавања угледа Војске Србије који делују дестимулишуће на младе људе. Самим тим смањено је и интересовање за војне школе, пре свега мислим на Војну академију, која је рецимо морала да понавља конкурс за упис нових кадета”, наводи Шутановац.
Професионални односи у војсци су, како каже, до те мере лоши да официри све чешће “дижу руке од свега”.
“Нарушени су професионални односи у оквиру војске, систем напредовања је такав да напредују само подобни, а не стручни”, каже Шутановац.
Поред реалног мањка у броју војника, као додатни разлог за постављање ове теме у жижу јавности, Шутановац наводи то што актуелна власт у Србији помно прати истраживања јавног мњења.
“А та истраживања показују да је међу грађанима идеја враћања војног рока веома популарна. Интересантно је, међутим, да ниједна странка из власти није у предизборној кампањи спомињала то решење, како не би изазвала гнев већег дела бирача”.
Бројке говоре
Да постоји озбиљно осипање кадрова у Војсци Србије показују и истраживања Београдског центра за безбедносну политику.
“Наша истраживања су показала да у војсци заиста долази до осипања кадрова и да око 200 официра сваке године напусти службу. Не толико због плата, колико због непрофесионалности, непотизма, напредовања искључиво по политичкој линији, изостанка мисија у иностранству, понижавања у смислу “шишаш траву око касарне” задужења. Пилоти такође одлазе”, наводи истраживач Београдског центра за безбедносну политику Бојан Елек.
Истраживања показују и да велики број грађана сматра да војни рок треба вратити.
“Углавном је то мишљење оних старијих грађана, који сматрају да војска служи за дисциплиновање младих. Да је то једна животна школа, међутим, чињеница је исто тако и да је враћање војног рока прескупо, да би неко научио да намести кревет. Процене од пре неколико година кретале су се око 700 милиона евра”, закључује Елек.
Како је организована банкарска пирамида која пљачка цео свет прочитајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
